"Plavi talas" preti da postane cunami za republikance – ko vodi u bici za Kongres

Izbori za američki Kongres 3. novembra mogli bi da donesu demokratama očekivani "plavi talas", pa čak i ubedljivu pobedu koja bi označila pravi izborni potop republikanaca. Više od 54,7 miliona Amerikanaca već je unapred glasalo – lično i putem pošte.

Američki predsednik Donald Tramp održao je desetine predizbornih skupova širom zemlje, ubeđen da ponovo može da opovrgne prognoze i pomogne republikancima da zadrže kontrolu nad Kongresom.

Tokom nastupa govorio je o imigraciji, ekonomiji i bezbednosti, ali je pažnju neretko skretao i na sporedne teme – od uređenja Bele kuće do ličnih komentara o političkim saveznicima i protivnicima.

Ipak, sudbinu Republikanske stranke mogao bi da odredi jedan kratak poziv koji je Tramp uputio ovog leta na republikanskoj konvenciji u Dalasu.

"Zamislite da sam i ja na glasačkom listiću", poručio je tada svojim pristalicama.

Tramp je time lokalne i kongresne izbore pretvorio u nacionalno izjašnjavanje o sopstvenoj politici. Istorija pokazuje da stranka aktuelnog predsednika najčešće gubi podršku na izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata.

Bil Klinton je 1994. godine izgubio 54 mesta u Predstavničkom domu, Barak Obama 2010. čak 63, a Donald Tramp je tokom svog prvog mandata, 2018. godine, ostao bez 40 republikanskih mandata.

Sada se, prema istraživanjima javnog mnjenja, Tramp suočava sa najnižim rejtingom jednog američkog predsednika uoči ovakvih izbora još od vremena Harija Trumana, čija je Demokratska stranka na međuizborima 1946. godine izgubila 55 mesta u Predstavničkom domu i 12 u Senatu. Republikanci su tada, u uslovima posleratne inflacije i talasa štrajkova, preuzeli kontrolu nad oba doma Kongresa, prvi put posle 16 godina.

Hakim Džefris, koji bi u slučaju demokratske pobede verovatno postao prvi Afroamerikanac na čelu Predstavničkog doma, najavio je istrage o korupciji u administraciji, odlukama o ratu sa Iranom i načinima na koje je Trampova porodica uvećavala svoje bogatstvo.

Ankete najavljuju "plavi talas", republikanci brane tesnu većinu

Republikanci u izbore ulaze sa izuzetno tesnom prednošću u Predstavničkom domu, gde je odnos mandata 218 prema 214, dok u Senatu imaju većinu od 53 prema 47 mesta.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da demokrate imaju sve veće izglede da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, za šta im je potrebno da osvoje četiri mandata više nego što trenutno imaju.

Prema istraživanju Rojtersa i Ipsosa, demokrate imaju prednost od 11 procentnih poena u opredeljenju birača za izbore za Kongres – 47 prema 36 odsto, dok je podrška Trampovom radu pala na 32 procenta.

Osim predstavnika u oba doma Kongresa, građani će birati i guvernere u 36 saveznih država i tri američke teritorije, kao i hiljade predstavnika u zakonodavnim telima saveznih država.

Više desetina miliona Amerikanaca već je glasalo prevremeno. U pojedinim saveznim državama važnim za konačan ishod zabeležena je veća aktivnost demokratskih nego republikanskih birača.

Zabrinutost republikanaca vidljiva je i u raspodeli novca za kampanju. Konzervativni politički odbori koje podržava milijarder Ilon Mask, koji je uložio 366 miliona dolara u pomoć republikanskim kandidatima, morali su da usmere dodatna sredstva i u tradicionalna uporišta stranke, poput Kanzasa, Ajove i Teksasa.

Koalicija birača koja je Trampu 2024. godine omogućila povratak u Belu kuću u međuvremenu je oslabljena nizom političkih i ekonomskih problema.

Neki od njih su neobjavljivanje celokupne dokumentacije povezane sa Džefrijem Epstinom, širenje velikih centara za obradu podataka u ruralnim sredinama, rast cena goriva i hrane, kao i rat sa Iranom, koji traje osam meseci, iako je Tramp u početku najavljivao da će biti brzo okončan.

Poseban problem za aktuelnog predsednika SAD predstavlja to što je u kampanji 2024. obećao smanjenje inflacije i nižu cenu života, dok se veliki broj Amerikanaca sada suočava sa suprotnim kretanjima.

Ekonomija protiv Trampa, i još po nešto

Prema oceni analitičara, dva poteza Trampove administracije posebno su uticala na troškove života – uvođenje visokih carina na uvoznu robu i odluka o pokretanju vazdušnih udara na Iran u februaru, koji su prerasli u širi sukob.

Posledice rata osećaju se na svetskom energetskom tržištu. Poskupljenje dizela pogodilo je američku poljoprivredu i teretni saobraćaj, od Kalifornije do velikih poljoprivrednih oblasti Ajove i Ohaja.

Međutim, kritike Trampove administracije ne odnose se samo na ekonomsku politiku.

Opozicija ukazuje i na mogući sukob javnog i privatnog interesa, tvrdeći da američki predsednik koristi položaj za uvećanje sopstvenog bogatstva i imovine porodice.

Tramp je prihvatio avion iz Katara za potrebe predsedničkog prevoza, preuredio Ovalni kabinet koristeći raskošne zlatne ukrase, srušio istočno krilo Bele kuće radi izgradnje svečane dvorane vredne 400 miliona dolara i najavio izgradnju trijumfalne kapije u Vašingtonu.

Istovremeno, prema podacima Forbsa, njegovo lično bogatstvo poraslo je sa 2,3 milijarde dolara 2024. na 6,5 milijardi dolara.

Barak Obama ponovo u kampanji – oslonac demokrata 

Dok republikanci pokušavaju da odbrane većinu, demokrate su u završnici kampanje angažovale jednog od svojih najprepoznatljivijih političara – bivšeg predsednika Baraka Obamu.

Iako je iz Bele kuće otišao pre gotovo 10 godina, Obama i dalje ima sposobnost da privuče veliki broj pristalica i mobiliše birače, naročito mlade i Afroamerikance.

Na skupu u predgrađu Atlante, u Džordžiji, okupljeni su ponovo uzvikivali: "Da, mi to možemo!"

U pitanju je slogan koji je obeležio Obaminu pobedničku predsedničku kampanju 2008. godine. Obama je u nizu govora oštro kritikovao Trampove autoritarne težnje, spoljnu politiku i rat na Bliskom istoku.

"Ovi izbori su naša poslednja i najbolja prilika da ga bar donekle obuzdamo, da zaustavimo deo besmislenih poteza ove administracije. To je mehanizam kojim sistem može da prekine ovakvu politiku i moramo da ga aktiviramo", poručio je Obama u Džordžiji.

Za razliku od Trampa, koji je nedeljama održavao skupove u republikanskim uporištima, Obama je većim delom kampanje bio uzdržan, ostavljajući prostor novoj generaciji demokratskih kandidata da izgradi sopstveni politički identitet.

Tek u završnici uključio se intenzivnije, koristeći popularnost kako bi pomogao kandidatima u neizvesnim izbornim trkama.

Demokrate – Obama spaja staru stranku i novu levicu

Povratak Obame u kampanju ima i širi politički značaj, jer se Demokratska stranka poslednjih godina suočava sa unutrašnjim razlikama između umerenog krila i sve uticajnijih progresivnih pokreta.

Na skupu u Detroitu, Obama je podržao Abdula el Sajeda, demokratskog kandidata za Senat u Mičigenu, iako je El Sajed ranije kritikovao pojedine odluke njegove administracije.

Bivši predsednik nije pokušao da sakrije te razlike, već ih je pretvorio u šalu.

"Da, Abdul se nije slagao sa nekim stvarima koje smo želeli da uradimo, odnosno koje je naša administracija radila dok sam bio predsednik. Znate ko se još ne slaže sa svime što radim? Mišel Obama", rekao je bivši američki predsednik, izazvavši smeh okupljenih.

Taj nastup posmatra se kao pokušaj da se premosti jaz između stare i nove Demokratske stranke.

Među mlađim aktivistima, koji su politički stasavali tokom predsedničkih kampanja Bernija Sandersa i uspona Demokratskih socijalista Amerike, Obamino nasleđe i dalje je predmet rasprave.

Njegovi kritičari podsećaju da je 2008. došao na vlast sa obećanjima o nadi i promenama, ali da mnoga od tih obećanja nisu ostvarena.

Drugi predstavnici progresivnog krila u Obaminom angažovanju vide potvrdu da se Demokratska stranka promenila.

Od 2016. godine Demokratski socijalisti Amerike povećali su broj članova sa oko 6.000 na više od 130.000, a njihov politički uticaj porastao je i posle pobede Zohrana Mamdanija na izborima za gradonačelnika Njujorka.

Republikanci gube podršku Latinoamerikanaca, Teksas važan test

Jedan od najvećih problema za republikance predstavlja pad podrške među biračima latinoameričkog porekla.

Tramp je 2024. godine ostvario značajan uspeh među latinoameričkim muškarcima, što je unutar Republikanske stranke protumačeno kao dokaz stvaranja nove, trajne koalicije radničkih i etnički raznolikih birača.

Međutim, posle povratka u Belu kuću pokrenuo je oštru politiku deportacija, uz učestale akcije naoružanih pripadnika imigracionih službi u gradovima i poljoprivrednim oblastima.

Posebna pažnja usmerena je na Teksas, gde demokrate od 1994. godine nisu pobedile na izborima za neku od funkcija koje se biraju na nivou cele savezne države.

Demokratski kandidat za Senat Džejms Talariko, nekadašnji nastavnik u državnoj školi i poslanik u teksaškom zakonodavnom telu, nadmeće se sa republikanskim državnim tužiocem Kenom Pakstonom, bliskim Trampovim saveznikom.

Pakstona prate višegodišnje optužbe za korupciju i lične afere, a uprkos ogromnim ulaganjima republikanskih donatora, uključujući Maska, prema većini anketa Talariko  ima blagu prednost.

Neizvesne trke za Senat – od Mičigena do Aljaske

Iako demokrate imaju dobre izglede da osvoje većinu u Predstavničkom domu, borba za kontrolu nad Senatom znatno je neizvesnija. Ipak, nezadovoljstvo Trampovom politikom proširilo je izbornu borbu i na savezne države u kojima je aktuelni predsednik SAD 2024. pobedio ubedljivom razlikom.

U Ohaju, nekadašnji demokratski senator Šerod Braun pokušava da se vrati u Senat, suprotstavljajući se aktuelnom republikanskom senatoru Džonu Hastedu. Braun, poznat po bliskim vezama sa sindikatima, nastoji da iskoristi nezadovoljstvo radnika zbog rasta cena goriva, zatvaranja fabrika i širenja centara za obradu podataka.

U Mičigenu se republikanac Majk Rodžers nadmeće sa demokratom Abdulom el Sajedom, lekarom i nekadašnjim direktorom zdravstvene službe Detroita, koji bi u slučaju pobede postao prvi musliman u američkom Senatu. El Sajed je izložen napadima zbog ranijih stavova o spoljnoj politici, dok su organizacije koje podržavaju Izrael uložile milione dolara u kampanju protiv njega. Tramp ga je nazvao "džihadistom", a Obamina podrška zato ima i posebnu političku težinu.

U Mejnu se dugogodišnja republikanska senatorka Suzan Kolins bori za novi mandat protiv demokrate Troja Džeksona, nekadašnjeg drvoseče i predsednika Senata te savezne države. Kolinsova pokušava da se distancira od Trampa, ali je demokrate kritikuju zbog podrške konzervativnim sudijama Vrhovnog suda i drugim ključnim potezima republikanske administracije.

Na Aljasci demokratkinja Meri Peltola pokušava da pobedi republikanskog senatora Dena Salivana. Tu izbornu trku prati i pravni spor nakon pokušaja Ministarstva pravde da spreči potvrđivanje eventualne pobede Peltole.

Njeni saveznici su, prema medijskim izveštajima, pomogli da se u trku uključi još jedan kandidat sa imenom Den Salivan kako bi se zbunili birači, ali njen izborni štab odbacuje umešanost.

Šta dalje

Ukoliko demokrate osvoje većinu u jednom ili oba doma Kongresa, Trampova mogućnost da sprovodi zakonodavni program biće znatno ograničena.

Tramp bi u tom slučaju morao više da se oslanja na izvršna naređenja, dok bi demokrate dobile priliku da pokrenu niz parlamentarnih istraga.

Izbori 3. novembra istovremeno će označiti početak borbe za predsedničke izbore 2028. godine.

U Republikanskoj stranci potpredsednik Džej Di Vens za sada se smatra najizglednijim naslednikom Trampovog političkog pokreta, ali se kao potencijalni kandidati pominju i senator iz Teksasa Ted Kruz i državni sekretar Marko Rubio.

Ni demokrate nemaju jasno definisanog naslednika koji bi stranku poveo u novu predsedničku trku.

Među potencijalnim kandidatima pominju se guverner Kalifornije na odlasku Gevin Njusom, senator Džordžije Džon Osof, kongresmenka Aleksandrija Okasio Kortez, ali i bivša potpredsednica Kamala Haris, koja je izgubila predsedničke izbore 2024. godine.

O referendumu

Tramp nastoji da uveri pristalice da će njegova popularnost i ovog puta doneti pobedu republikancima. Međutim, upravo njegova odluka da sebe stavi u središte izborne kampanje mogla bi da se pokaže kao najveći politički rizik.

Za demokrate su ovi izbori prilika da povrate kontrolu nad Kongresom i ograniče moć predsednika, ali i test da li mogu da pretvore nezadovoljstvo Trampom u trajniju političku podršku.

Za republikance, ulog je dvostruk – očuvanje većine u Vašingtonu i pitanje da li stranka može da zadrži široku koaliciju birača koju je Tramp okupio 2024. godine.

Hoće li Amerika videti samo "plavi talas" ili znatno ubedljiviji uspeh demokrata, pokazaće rezultati glasanja. S druge strane, već sada je jasno da će odluka birača imati posledice daleko izvan novog saziva Kongresa – i u velikoj meri odrediti političku borbu za Belu kuću 2028. godine.