Vašington najavljuje moguće nove udare na Iran, Teheran upozorava na razorne posledice

Секретар Врховног савета за националну безбедност Ирана Мохсен Резаи изјавио је да још није одговорио на писмо потпредседника Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венса.

"Још нисам одговорио на писмо потпредседника САД", рекао је Резаи, пренела је иранска новинска агенција Тасним. Он је такође навео да није донета нова одлука о промени иранске нуклеарне доктрине.

Амерички званичници су у среду за Волстрит џурнал рекли да је Венс упутио писмо Резаију у покушају да оживи мировне преговоре између две земље, које су у сукобу од краја фебруара.

Иранску званичници су до сада инсистирали на томе да Сједињене Америчке Државе испуне седам услова које је поставио Техеран и поручивали да неће прихватити ниједан став који одступа од тог оквира.

(Тасним)

Амерички председник Доналд Трамп још није донео одлуку о томе да ли ће да обнови војне операције против Ирана, изјавио је данас амерички државни секретар Марко Рубио.

Рубио је на конференцији за новинаре рекао да не зна да ли постоји конкретан рок за преговоре које предводи Катар, а чији је циљ окончање непријатељстава између Сједињених Америчких Држава и Ирана, преноси Ројтерс.

Катарски лист "Ал-Араби ал-Џадид" објавио је раније данас да би америчка делегација требало да се придружи иранским званичницима на директним разговорима у Дохи, након напретка у досадашњим индиректним преговорима.

Позивајући се на изворе блиске посредницима Катару и Пакистану, лист је навео да су стране постигле прелиминарни договор о мерама које се односе на ирански нуклеарни програм, пловидбу кроз Ормуски мореуз и финансијске подстицаје за Техеран, пренео је Тајмс оф Израел.

Кина и Русија би требало да буду гаранти споразума. Напредак је уследио након више од 12 сати разговора катарских посредника и иранских званичника одржаних у петак у Техерану, са циљем да се спречи обнављање америчких напада на Иран након међуизбора у САД 3. новембра, пренео је Аксиос.

Ирански преговарачки тим наводно је допутовао у Доху заједно са катарском делегацијом, где би разговори требало да буду настављени данас.

(Ројтерс)

Више од 4.900 Палестинаца расељено је из Хеброна и околних подручја услед израелских војних операција и блокаде која траје девет дана, док је више од 1.500 људи и даље под опсадом, изјавио је данас градоначелник Хеброна Јусуф Џабари, упозоравајући да израелске власти настоје да приморају Палестинце на напуштање града и Западне обале.

Градоначелник је прецизирао да је укупан број расељених достигао 4.969, односно да је реч о 780 палестинских породица. Џабари је у разговору за Ал Џазиру рекао да је израелска војска раселила више од 3.300 становника из четврти Ајн Дир Баха и Џилда, док је блокада града, која траје од 23. октобра, изазвала озбиљне последице по привреду, образовање и здравствени систем.

Према његовим речима, улази и излази из Хеброна су затворени, а војне јединице и оклопна возила распоређени су на улицама, што је оценио као појачавање политике колективног кажњавања становништва и града.

Он је подсетио да се Хеброн већ суочава са последицама Протокола о Хеброну из 1997. године, који су потписали Израел и Палестинска ослободилачка организација уз посредовање Сједињених Америчких Држава, а којим је град подељен на две зоне и уведена ограничења кретања, укључујући обавезне дозволе и пролазак кроз електронске контролне капије.

Говорећи о економским последицама блокаде, Џабари је истакао да Хеброн учествује са око 40 одсто у укупној палестинској привреди и да има више од 4.000 привредних и трговинских објеката.

Према његовој процени, потпуна блокада изазива дневне губитке веће од четири милиона долара, док се штета на општинској инфраструктури процењује на око два милиона долара. Он је навео да фабрике не могу да допреме сировине нити да отпреме готове производе, док стотине, па и хиљаде радника не могу да стигну до својих радних места.

Џабари је додао да су израелске снаге од почетка операције срушиле више од пет привредних објеката и изложбених простора, као и затвориле поједине образовне установе. Због блокаде је, према његовим речима, око 80.000 становника остало без могућности редовног образовања.

Затворено је пет универзитета са десетинама хиљада студената, док је настава обустављена и у државним и приватним школама.

Градоначелник је упозорио да се израелске операције у Хеброну одвијају у ширем контексту појачаних напетости и инцидената на Западној обали, где су, како је навео, забележени упади и хапшења у областима Витлејема, Наблуса и Џенина, као и напади на палестинске бераче маслина, куће, возила и другу имовину. Џабари је оценио да израелска влада користи напад код контролног пункта Фреш ал Хава за проширење политике колективног кажњавања, наводећи да израелски премијер Бењамин Нетањаху и представници крајње деснице покушавају да тај догађај искористе у политичке и предизборне сврхе.

Он је упозорио да принудно исељавање становника из њихових домова и пооштравање блокаде имају за циљ да подстакну њихово напуштање Хеброна, а потом и Западне обале и Палестине у целини, позивајући међународне институције да интервенишу и спрече такав сценарио.

"Палестинци су власници ове земље и имају право на њу", поручио је градоначелник, истичући да ће напори за очување присуства палестинског становништва бити настављени упркос недостатку средстава.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да је Иран пажљиво проучио поруку америчког потпредседника Џеј Ди Венса, о предлогу за почетак нових мировних преговора и да је о садржају поруке разговарано на састанцима иранских званичника на високом нивоу.

Аракчи је за Ал Џазиру рекао да покушај америчке стране да отвори шири пут ка дијалогу и разумевању представља позитиван корак.

Он је оценио да би, уколико је циљ Вашингтона да слањем Венсове поруке посеје раздор, то била још једна грешка Сједињених Америчких Држава. 

Аракчи је казао да тренутно нема планова за састанке са америчким званичницима, као и да извештаји који сугеришу супротно представљају само медијске спекулације. 

"У овом тренутку не видимо потребу за састанком са Американцима, наши услови су јасни, а посредници настављају консултације у вези са њима. О томе да ли ће преговори бити директни или индиректни одлучићемо након што Вашингтон прихвати наше услове", казао је Аракчи.

Додао је да је иранска делегација отпутовала у Доху, и да се његов помоћник тренутно налази у Катару како би наставио консултације, где такође катарски и пакистански посредници настављају консултације поводом иранских услова.

"Посредници су изнели предлоге који се тичу нуклеарног досијеа, а ми их тренутно разматрамо у оквиру друге фазе. Захваљујемо Катару и Пакистану на њиховим напорима и континуираној комуникацији", рекао је Аракчи.

Према његовим речима, ирански предлог је тренутно једини који је на столу када је реч о поновном отварању Ормуског мореуза.

Џеј Ди Венс је писмо, посредством Катара, упутио секретару иранског Врховног савета за националну безбедност Мохсену Резаију.

Венс није изнео коначне услове мировног споразума, већ је предложио оквир за почетак нових разговора и састанак званичника две земље.

Египатски министар спољних послова Бадр Абделати изјавио је да је "изузетно забринут" због могућности нове ескалације рата између Сједињених Америчких Држава и Ирана, упозоривши да би нови сукоб био разорнији и имао велике последице.

"Други круг биће опаснији, разорнији и неће водити никуда. Морамо да извучемо поуке из прошлости", рекао је Абделати.

Привремени споразум постигнут у јуну није довео до трајног прекида ватре у рату у Ирану нити до нормализације поморског саобраћаја кроз Ормуски мореуз. Иран је у међувремену предложио Вашингтону да укине блокаду иранских лука у замену за поновно отварање поремећеног пловног пута у року од седам дана.

Катарски посредници вратили су се у петак у Техеран у новом покушају да постигну договор, али стране су и даље подељене око тога да ли би предност требало да дају нуклеарним преговорима или укидању блокаде и нафтних санкција.

Сједињене Америчке Државе упозориле су савезнике из Персијског залива да се припреме за могућност нових удара на Иран већ 4. новембра, дан након америчких међуизбора, пренела је телевизијска мрежа, позивајући се на три висока арапска званичника из Залива упозната са разговорима.

Према њиховим наводима, очекује се да би напади били кратки, али интензивни, док заливске државе врше притисак на Вашингтон да смањи тензије због страха од иранске одмазде.

Један од званичника је рекао да не би било изненађујуће уколико би поједине земље Залива одбиле да дозволе коришћење америчких војних база на својој територији за покретање напада.

САД нису напале Иран од 1. септембра, а председник Доналд Трамп раније је обећао да ће се уздржати од нових напада до завршетка међуизбора који се одржавају 3. новембра.

Упитан о наводним плановима, званичник Беле куће рекао је да Вашингтон не коментарише осетљиве војне планове који могу, али и не морају да постоје. Нагласио је да Трамп "држи све опције на столу" како би обезбедио да Иран никада не дође у посед нуклеарног оружја.

(Reuters)

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи упозорио је да би нови напад на Иран могао да Европу кошта много више од 100 милијарди евра, пошто је немачки канцелар Фридрих Мерц навео да су европска привреда и потрошачи већ претрпели толико додатних трошкова због раста цена енергената изазваног ратом.

Аракчи је у објави на платформи Икс подсетио да је Мерц прошле године поздравио америчко-израелске нападе на Иран, рекавши да Израел обавља "прљав посао за све нас".

"Сто милијарди евра није ништа у поређењу са разорним ударцем који ће моћне оружане снаге Ирана задати онима који се усуде да науде нашем народу", написао је Аракчи и нагласио да су "црвене линије ствар прошлости".

Сличну поруку упутио је и секретар иранског Врховног савета за националну безбедност Мохсен Резаи, који је критиковао европске владе због забринутости за економске последице рата.

"Када сте навијали за ратне злочине, зар сте мислили да последице неће погодити и вас? Рат и терор имају своју цену. Сада је ред на вас да платите", написао је Резаи.

Мерц је јуче, током посете Сеулу, истакао да су више цене енергената повезане са сукобом у протеклих осам месеци Европу коштале више од 100 милијарди евра.

Навео је да Немачка појачава дипломатске напоре за окончање рата и оценио да сукоб "не може да се реши војним путем". Немачки канцелар је истакао да Европа има економски интерес да се сукоб што пре оконча, јер су додатне трошкове због поскупљења енергената већ сносили привреда и потрошачи.

(Reuters)

Четврти танкер са нафтом у последња 24 сата наишао је на мину у Ормуском мореузу, саопштио је Корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ).

"Четврти танкер за 24 сата експлодирао је у Ормуском мореузу након судара са поморском мином", наводи се у извештају на Телеграм каналу.

Иранска Револуционарна гарда саопштила је раније да су се три нафтна танкера запалила и експлодирала док су покушавала да користе неовлашћене пловне руте кроз Ормуски мореуз.

У саопштењу Морнарице Револуционарне гарде, наводи се да је један од танкера, који је превозио два милиона барела сирове нафте, налетео на мину, пренели су ирански медији.

САД и Израел су 28. фебруара почели да нападају мете у Ирану, на шта је Иран одговорио.

Сукоб између Ирана и Сједињених Држава практично је зауставио пролаз бродова кроз Ормуски мореуз који је кључна рута снабдевања нафтом, нафтним дериватима и течним природним гасом широм света. Као резултат тога, цене горива су порасле у већини земаља.

(Press TV)