Huti ciljali predsedničku palatu u Jemenu, ima mrtvih; Izrael obustavio ulaz komercijalne robe u Gazu

Број погинулих у нападу јеменске побуњеничке групе Хути на комплекс председничке палате у граду Аден на јужној обали Јемена порастао на пет, док је повређено 16 особа, саопштио је министар здравља у међународно признатој влади те земље Касем Мохамед Бахаибах.

То је био први напад на палату Машик у Адену, седиште јеменске владе коју подржава Ријад у тренутном сукобу између Хута, повезаних са Ираном, и Саудијске Арабије, преноси Ројтерс.

Јеменско министарство информисања саопштило је раније данас да су премијер и чланови међународно признате владе Јемена безбедни, док су два припадника њиховог обезбеђења погинула у нападу.

(Танјуг/Ројтерс)

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху одбио је да нареди нападе на лидере палестинске милитантне групе Хамас у Појасу Газе неколико недеља пре напада те групе изведеног 7. октобра 2023. године, иако су га званичници израелске безбедносне службе Шин Бет обавестили да би лидери Хамаса могли да буду ликвидирани, објавио је Канал 12.

Како наводи израелска телевизија, Нетанјаху је истовремено наложио Координатору за владине активности на територијама (КОГАТ) да испита могућност пружања економских олакшица Хамасу које би финансирао Катар, у замену за одржавање мира, преноси Тајмс оф Израел.

Позивајући се на високог званичника који је присуствовао састанку, Канал 12 наводи да је Нетанјаху 14. септембра 2023. године, током састанка са челницима Шин Бета уочи јеврејске Нове године Рош Хашана, покренуо питање циљаних ликвидација.

То се догодило дан након протеста Палестинаца дуж границе са Газом, када је Нетанјаху упозорио да би рат са милитантним групама у Појасу Газе могао да избије "у сваком тренутку".

Тадашњи директор Шин Бета Ронен Бар рекао је да би лидери Хамаса могли да буду убијени у својим канцеларијама у Гази, али је Нетанјаху, према извештају, оценио да би такав ваздушни напад требало да се изведе тек након "великог напада", док би у супротном требало извести "нешто мање".

Истовремено, КОГАТ се, по Нетанјахуовом налогу, састао са катарским изаслаником Мухамедом ел Емадијем како би размотрили могућност пружања економских олакшица Хамасу у замену за мир, наводи Канал 12.

Из Нетанјахуовог кабинета нису желели да коментаришу ове наводе.

Извештај је објављен дан након што је Бар поднео тужбу за клевету против Нетанјахуа и затражио одштету од три милиона шекела (око 865.000 евра), због тврдњи израелског премијера да бивши шеф Шин Бета није упозорио на предстојећи напад.

Бар у тужби наводи упозорења и препоруке за деловање против Хамаса за које тврди да их је Нетанјаху игнорисао.

Он је навео и да је 14. септембра примљена "неуобичајена порука од непријатеља" и да је о томе обавестио Нетанјахуа, али није изнео детаље о њеној садржини.

(Танјуг/Канал 12/Тајмс оф Израел)

Јеменско министарство информисања саопштило је да су премијер и чланови владе безбедни, док су два припадника њиховог обезбеђења погинула у нападу Хута на председничку палату Машик у привременој престоници Адену, на коју је испаљено више пројектила, пренела је Ал Џазира.

Јеменски министар информисања Муамар ал Ирјани навео је да су Хути на палату Машик испалили укупно пет пројектила.

Према саопштењу јеменске владе, у нападу на палату Машик у Адену, изведеном помоћу пројектила и дронова, било је погинулих и рањених међу припадницима обезбеђења.

У саопштењу се наводи да овај напад представља ескалацију усмерену против државних институција.

Влада је позвала међународну заједницу и Уједињене нације да заузму чврст став према Хутима, истичући да државне институције у Адену настављају са радом, као и да се настављају напори на успостављању њиховог ауторитета и окончању државног удара.

Медији блиски Хутима навели су да је мета напада био штаб за војне операције, за који тврде да га унутар палате воде саудијски официри, као и складишта оружја.

У међувремену, из провинције Мариб, која се налази источно од Сане, стигле су информације да су Хути интензивирали нападе балистичким пројектилима на стамбене четврти у истоименом граду.

Како је Ал Џазира пренела, позивајући се на локалне изворе, Хути су гађали Мариб са девет балистичких пројектила.

Локалне власти још увек нису пренеле извештаје о жртвама овог бомбардовања, које је било усмерено на густо насељен град и кампове за расељена лица.

Напад се догодио дан након што је војни портпарол Хута Јахја Сари саопштио да су са три пројектила гађали војне положаје, које је описао као непријатељске, у областима Рас ал Ара и ал Мудараба у провинцији Лахџ, која се граничи са Аденом.

У среду су снаге јеменске владе објавиле да су, у оквиру операције "Зора Јемена", извеле 2.309 напада на положаје, возила и залихе Хута, користећи борбене авионе, беспилотне летелице, артиљерију, ракетне бацаче и снајперске јединице.

Званични портпарол владиних снага, пуковник Маџид ал Нузаили, изјавио је да су ове операције омогућиле удар на положаје, мобилизационе снаге и линије снабдевања Хута.

Према његовим речима, неутралисано је око 1.250 припадника Хута, док је више од 460 возила, аутомобила и комада војне опреме уништено или онеспособљено.

До ове ескалације долази у тренутку размене напада и оптужби између две стране, услед сукоба који се воде унутар Јемена, а након што су владине снаге најавиле војну операцију "Зора Јемена" усмерену против покрета Хута.

(Танјуг/Ал Џазира)

Израел је саопштио да је обустављен улазак комерцијалне робе у Појас Газе због, како тврде, "спора између локалних трговаца и милитантне палестинске групе Хамас око пореза".

КОГАТ, тело израелске војске задужено за координацију хуманитарних питања у Гази, навело је да су трговци из Газе одлучили да престану да врше координацију са израелским властима за улазак комерцијалне робе, преноси Ројтерс.

Према наводима КОГАТ-а, трговци су ту одлуку донели "због таксе од 10.000 израелских шекела (око 2.870 евра) коју Хамас наплаћује за сваки камион који улази у Газу, као и захтева да 30 одсто њихове продаје у Гази буде обављено у готовини".

Хамас је касније саопштио да је уплата од 10.000 шекела (око 2.900 евра) добровољни допринос имућних становника Газе националном фонду намењеном за помоћ угроженима, укључујући удовице и сирочад.

Та организација је навела и да подстиче плаћање у готовини због, како тврди, озбиљне несташице готовине на тој територији.

Према процени међународног система за праћење глади објављеној у јулу, више од две трећине становника Газе могло би до краја године да се суочи са акутном глађу.

На тој територији живи око два милиона људи, од којих већина у импровизованим склоништима.

Нахед Шаибар, председник удружења приватних превозника у Гази, рекао је да данас ниједан камион са комерцијалном робом из Израела није ушао у Газу.

Истовремено, ушли су камиони са хуманитарном помоћи, као и они који превозе комерцијалну робу из Египта преко прелаза под израелском контролом.

КОГАТ је навео да ће одлука трговаца смањити укупан број камиона са хуманитарном и комерцијалном робом који свакодневно улазе у Газу на око 300, односно за половину.

Према споразуму посредованом уз учешће Сједињених Америчких Држава, Израел је обавезан да омогући улазак најмање 600 камиона са хуманитарном помоћи у Газу сваког дана.

Израел, међутим, наводи да се та обавеза односи на број камиона, а не на њихову искључиву намену и истиче да је комерцијална роба неопходна како би допунила хуманитарну помоћ.

(Танјуг)

Нафтни танкер који је, према тврдњама иранске морнарице, прекршио забрану пловидбе запалио се у источном делу Ормуског мореуза, јавља иранска државна телевизија, позивајући се на морнарицу.

"Танкер је покушао да прође кроз забрањено подручје у Оманском мору након што је искључио системе за праћење", саопштила је иранска морнарица, преноси ИРИБ.

Al Jazeera

Европски савет саопштио је да је други самит Европске уније и Савета за сарадњу земаља Залива, који је био планиран за 24. октобар у Ријаду, у Саудијској Арабији, одложен.

У саопштењу се наводи да ће нови датум одржавања самита бити накнадно објављен.

Бугарски премијер Румен Радев претходно је, на самиту лидера ЕУ у Бриселу, изјавио новинарима да ће састанак у Ријаду бити одложен "можда из безбедносних разлога".

Al Jazeera

Заменик команданта иранске војске, контраадмирал Хабиболах Сајари, упозорио је да је Ормуски мореуз затворен и да ће они који покушају да прођу без претходне координације "видети шта ће им се догодити".

"Супротставићемо се непријатељским претњама ослањајући се на нову опрему и способности наших младих људи", рекао је Сајари, преноси иранска новинска агенција Мехр.

Истакао је да је иранска ратна морнарица снажно присутна у источном делу Ормуског мореуза и да има потпуну контролу и надзор над тим подручјем.

Америчка Централна команда (CENTCOM) одбацила је тврдње команданта морнарице Иранске револуционарне гарде да Техеран контролише мореуз и да ће потопити америчке ратне бродове који му се приближе.

Al Jazeera

Ирански председник Масуд Пезешкијан поручио је да војна акција не може натерати једну земљу на предају, упозоравајући да унутрашње поделе могу угрозити национално јединство.

"Не можете натерати друштво на предају бомбама и ракетама, али ако смо изнутра подељени, непријатељ ће остварити свој циљ", рекао је Пезешкијан током говора, преноси иранска новинска агенција ИРНА.

Истакао је да је неопходно јачати националну кохезију и јединство.

"Морамо пронаћи начин да ојачамо националну слогу и јединство и да заједно станемо пред тешкоће које нас очекују", поручио је ирански председник.

Al Jazeera

Продужени рат на Блиском истоку и даљи поремећаји у производњи енергената, поморским транспортним рутама и критичној инфраструктури представљају највећи ризик за економије Блиског истока и Централне Азије, саопштио је Међународни монетарни фонд (ММФ).

Директор ММФ-а за Блиски исток и Централну Азију Џихад Азур изјавио је да рат има веома неуједначене економске последице по шири регион, при чему су земље директно погођене сукобом изложене великом притиску.

"Изгледи у великој мери зависе од тога колико брзо ће се нормализовати производња енергената и трговина, као и од способности земаља да очувају макроекономску стабилност", рекао је Азур на конференцији за новинаре током годишњег заседања ММФ-а и Светске банке у Бангкоку.

ММФ ће 22. октобра објавити детаљније економске прогнозе за регион.

Према Азуровим речима, вишкови остварени пре рата, алтернативни транспортни правци, прилагођавање потражње и значајно коришћење залиха помогли су да се ублаже последице енергетског шока изазваног америчко-израелским нападима на Иран и потоњим затварањем Ормуског мореуза од стране Техерана.

"Ови механизми су нам купили време, али су ограничено. Залихе су мање, резервни производни капацитети су сужени, а нови поремећаји могли би да изазову знатно веће промене цена", упозорио је Азур.

Reuters

Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф изјавио је да Сједињене Америчке Државе морају да буду кажњене због, како је навео, злочина почињених против Ирана, истичући да Техеран настоји да успостави "трајно одвраћање".

"Сједињене Америчке Државе морају да буду кажњене, да промене своје понашање и да им се недвосмислено стави до знања да морају да прихвате легитимне захтеве иранског народа", рекао је Галибаф.

Председник иранског парламента нагласио је да стратегија Ирана не подразумева ни бесконачан рат ни непрекидне преговоре, већ коришћење војне снаге и дипломатије како би се противник приморао да прихвати захтеве Техерана.

Истакао је и да Иран мора да буде спреман да се бори свом снагом када је то неопходно, да јача своју војну спремност и да победе на бојном пољу претвара у политичке успехе.

"Да бисмо то постигли, борићемо се и преговарати. То значи да, када је неопходно, морамо да се боримо свом снагом, искористимо сваку прилику да повећамо своју спремност и, кад год остваримо војну победу на бојном пољу, претворимо је у политичку победу, учврстимо је и учинимо доказом пораза непријатеља", рекао је Галибаф.

Press TV

Говорећи о медијским извештајима да Сједињене Америчке Државе разматрају могуће нападе на Иран пре међуизбора у новембру, амерички председник Доналд Трамп изјавио је да, према његовом мишљењу, "оне који одају поверљиве информације треба стрељати".

"У стара времена смо стрељали оне који су одавали поверљиве информације", рекао је Трамп током предизборног скупа у Аризони.

"Када неко открије у које време ћете напасти неку земљу, а разлог за напад је заправо одбрана, јер не желите да та земља има оружје које може одједном да убије милионе људи", навео је Трамп.

"Сада према онима који одају поверљиве информације треба поступати веома, веома строго", додао је амерички председник.

Часопис Атлантик први је 7. октобра објавио да Пентагон разрађује могућности за нападе на иранске циљеве, али да коначна одлука још није донета. Дан касније, Трамп је на својој друштвеној мрежи саопштио да САД неће напасти Иран пре међуизбора, који су заказани за 3. новембар.

CBS news

Амерички председник Доналд Трамп поновио је тврдњу да ће се рат са Ираном завршити "врло брзо", упркос све учесталијим нападима на трговачке бродове у Ормуском мореузу.

Шеф Беле куће је рекао да је Вашингтон преузео "потпуну контролу" над тим стратешки важним пловним путем и тврдио да је Иран остао без морнарице, ваздухопловства, радарских система и противваздухопловне одбране.

"Њихови лидери првог нивоа су нестали. Изабрали су други ниво. И њихови лидери другог нивоа су нестали. Изабрали су трећи ниво. Половина њих је нестала, па су ме натерали да обећам да више никога нећу елиминисати. И јесам. Обећао сам им", рекао је Трамп.

Наговестио је и да су напади отежали преговоре са Техераном.

"Тако да сам вероватно отишао мало предалеко. Жао ми је, јер више не знам с ким, дођавола, преговарамо", навео је амерички председник.

Признао је да је сукоб довео до раста цена горива, али је предвидео да ће оне пасти када се борбе заврше.

"Знао сам да ће бензин поскупети, али нисам имао представу колико. Искрено, мислио сам да ће поскупети много више", рекао је Трамп, додајући да ће цене пасти "врло брзо" по окончању рата.

Al Jazeera

Америчка војска припремила је нове планове за нападе који укључују могућу употребу такозване "мајке свих бомби" против иранске енергетске инфраструктуре и нуклеарних постројења, у случају да председник САД Доналд Трамп изда наређење за наставак борбених дејстава, пренео је Си-Ен-Ен, позивајући се на више америчких званичника упознатих са овим питањем.

Употреба бомбе ГБУ-43/Б, највеће ненуклеарне бомбе у америчком арсеналу, у сукобу са Ираном представљала би значајну ескалацију сукоба, оцењује Си-Ен-Ен.

Ипак, према речима више извора упознатих са интерним војним расправама о могућој употреби овог оружја, постоје сумње у то колико би оно било ефикасно у остваривању Трампових стратешких циљева или промени односа снага у рату.

Jедан од извора je навео да је Трамп наложио војсци да припреми додатне планове за нападе на иранске циљеве, који обухватају "значајан део енергетске инфраструктуре", као и могућу употребу поменуте бомбе.

Исти извор наводи да је у плановима предвиђено да до напада дође пре повлачења америчких снага из зоне одговорности Централне команде америчке војске.

То указује на могућност да администрација Доналда Трампа изведе додатне нападе, покуша да прогласи победу, а затим брзо повуче све снаге.

Други извор рекао је да војни планови за нападе на иранска нуклеарна постројења такође изричито предвиђају употребу бомбе ГБУ-43/Б.

Неименовани амерички званичник напоменуо је да војска током планирања припрема низ опција за доносиоце одлука, од најинтензивнијих до блажих.

Циљеви за које је потребна већа разорна моћ, укључујући оне који се налазе дубоко под земљом, захтевају употребу већих бомби, а ГБУ-43/Б је највећа међу њима, додао је овај званичник.

Иако та бомба, која се наводи помоћу ГПС-а, може да уништи подручје величине девет градских блокова, она, према речима извора, вероватно не може да продре довољно дубоко испод површине како би уништила нуклеарна постројења за која се верује да су заштићена слојевима гранита.

(CNN)

Добитница Нобелове награде за мир Нави Пилај изјавила је да израелски премијер Бенјамин Нетанјаху и бивши министар одбране Јоав Галант треба да буду кривично гоњени због геноцида у Појасу Газе, наводећи да извештај истражне комисије УН, којој је председавала, садржи проверене доказе који поткрепљују њене закључке.

Пилај је одбацила оптужбе израелских званичника да је пристрасна и политички мотивисана, истичући да је комисија препоручила да Нетанјаху и Галант буду изведени пред националне судове или Међународни кривични суд (МКС).

"Наша препорука и закључак су да премијер Нетанјаху и бивши министар Галант треба да буду изведени пред суд", рекла је Пилај.

Подсетила је да је циљ Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида да се такви злочини спрече, а не да међународна заједница чека да се догоде и тек потом реагује.

"Чим се појаве назнаке да би могло да дође до геноцида, државе имају обавезу да интервенишу како би га спречиле. То је правна обавеза сваке државе, чак и када се геноцид не догађа на њеној територији", истакла је Пилај.

Говорећи о закључцима комисије УН, навела je да су сви подаци укључени у извештај претходно проверени и да су изостављени сви наводи за које није било могуће потврдити веродостојност.

Према њеним речима, закључци су засновани на прикупљеним доказима и изјавама израелских политичких лидера, укључујући Нетанјахуа и Галанта.

(Sky news)