Nekadašnji komandant Severne pomorske komande Grčke za RTS: Očekujem dalje širenje sukoba na Bliskom istoku

Cales, koji je naučni savetnik Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost u razgovoru za RTS ukazuje na opasan fenomen prelivanja sukoba na Bliskom istoku koji je započeo ratom SAD i Irana, a sada se odražava i na druge zemlje Persijskog zaliva.

"Verujem da prisustvujemo širenju sukoba. Ali, moramo biti precizni kada govorimo o tome šta to zapravo znači. Ne mora nužno da se radi o jednom jedinstvenom regionalnom ratu u kojem svi akteri ratuju na istoj strani. Ono čemu svedočimo jeste sve veća povezanost nekoliko kriznih žarišta, pri čemu razvoj događaja na jednom frontu može vrlo brzo da utiče na bezbednost drugih područja", ističe Cales.

Razmena udara kod Bab-el-Mandeba

Eskalacija sukoba između pobunjeničkih Huta u Jemenu i Saudijske Arabije usledila je nakon napada na međunarodni aerodrom "Kralj Fahd" u Damamu kada je ubijeno 14, a ranjeno više od 300 ljudi.

Napadi na aerodrome u Saudijskoj Arabiji su nastavljeni zbog čega je više međunarodnih avio-kompanija otkazalo ili obustavilo letove za ovu ali i susedne zemlje.

Istovremeno, Saudijska Arabija je uzvratila napade na položaje pobunjenih Huta na granici i na zapadnoj obali Jemena.

Cales navodi da se zvanični Rijad sada suočava sa teškim izborom: da pojača vojni odgovor kako bi obnovio kapacitet odvraćanja ili da potraži diplomatsko rešenje kako bi sprečio dalje napade.

"To stvara stvarnu opasnost od začaranog kruga uzajamne odmazde", upozorava ovaj vojni stručnjak.

Ističe da je druga ključna tačka moguće eskalacije sukoba na Bliskom istoku Crveno more, odnosno moreuz Bab-el-Mandeb.

"To nije samo regionalno vojno pitanje. Reč je o međunarodnom ekonomskom i bezbednosnom problemu. Ovo područje predstavlja jednu od najvažnijih ruta za svetsku trgovinu i transport energenata. Ukoliko sukobi dodatno poremete pomorski saobraćaj, posledice bi mogle da obuhvate rast troškova osiguranja i transporta, kašnjenja u lancima snabdevanja i dodatni pritisak na energetska tržišta", objašnjava Cales.

Prelivanje krize na Ormuski moreuz

Dodaje da bi se takva kriza lako prelila na već postojeću nestabilnost u Ormuskom moreuzu.

"Ukoliko bi oba ključna pomorska koridora bila ozbiljno ugrožena, posledice bi se osetile daleko izvan Bliskog istoka, uključujući evropske i azijske ekonomije".

Vlasti u Saudijskoj Arabiji apeluju na sve zemlje saveznike da im pomognu.

Ipak, veliko je pitanje da li će u tome dobiti i onu vrstu (očekivane) pomoći od Turske i Pakistana sa kojom su 7. avgusta potpisali takozvani Mekanski sporazum o kolektivnoj odbrani koji su mnogi odmah označili i kao "islamski NATO".

Cales ne smatra da će se ove dve zemlje odmah uključiti u direktnu pomoć Saudijskoj Arabiji jer bi se time otvorio prostor šireg oružanog sukoba.

"Njihovo angažovanje bi u početnoj fazi moglo da bude usmereno na jačanje odbrambenih kapaciteta, razmenu obaveštajnih podataka, tehničku pomoć i koordinaciju aktivnosti. Ključno pitanje jeste da li će ta saradnja ostati u funkciji odvraćanja ili će prerasti u širu vojnu kampanju. Ukoliko do toga dođe, Huti bi mogli da odgovore odmazdom, što bi dodatno povećalo rizike po regionalnu stabilnost", naglašava ovaj vojni ekspert.

Opasnost od regionalnog rata

Kao jednu od dodatnih neizvesnosti Cales navodi još nejasnu ulogu Sjedinjenih Država nakon izjava predsednika Donalda Trampa da ova zemlja i dalje razmatra mogućnosti da se direktno uključi u ovaj oružani sukob.

Sve to, naglašava Cales, govori da se Bliski istok suočava sa rastućim rizikom od međusobno povezanih sukoba koji ne moraju nužno da dovedu do jedinstvenog regionalnog rata.

"Opasnost leži u tome što bi vojni sukobi, poremećaji u pomorskom saobraćaju i suparnički savezi mogli da se međusobno podstiču sve dok cena deeskalacije ne postane znatno veća. Zbog toga prioritet mora biti zaštita civila i ključne infrastrukture, uz istovremeno očuvanje otvorenih diplomatskih kanala", smatra Cales.

Rešenje vidi mnogo više u diplomatskim nego u vojnim rešenjima.

"Vojno odvraćanje može sprečiti nove napade, ali odvraćanje bez diplomatije može postati samo još jedan korak ka daljoj eskalaciji. Ključno pitanje nije samo koja strana raspolaže većim vojnim kapacitetima. Mnogo važnije je da li regionalne sile mogu da spreče da se odvojene krize spoje u sukob koji više niko neće moći lako da kontroliše", zaključuje nekadašnji komandant Severne pomorske komande Grčke.