Milijarde u kriptovalutama i tajne likvidacije: Pogled iza kulisa novog sukoba SAD i Irana

Visokorangirani vojni zvaničnici Amerike, Izraela, Jordana, Egipta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Kuvajta i Bahreina usred spekulacija kako će izgledati sledeća epizoda u već šest meseci dugom sukobu Vašingtona sa režimom u Teheranu.

Detalji ovog susreta, koji je prošle sedmice održan u Nemačkoj, nisu poznati, osim obećanja admirala Kupera da se američke snage, uprkos talasu iranskih napada, neće povlačiti iz baza na Bliskom istoku.

Svega nekoliko dana kasnije, Pentagon je upozorio trupe da budu spremne za nastavak operacija protiv Irana, iako je američki predsednik Donald Tramp objavio da sledeći talas udara neće uslediti pre međuizbora, koji se u SAD održavaju 3. novembra.

Gušenje Irana i otpornost Teherana

Amerikanci, koji smatraju da se Iran nalazi na ivici ekonomskog kolapsa, zamrzli su oko milijardu dolara vredne kriptovalute, koje su vlasti u Teheranu, navodno, dobile od trgovine naftom.

"Ekonomski ćemo ugušiti ovaj režim", najavio je američki ministar finansija, Skot Besent još početkom septembra, koji je, početkom godine pred senatskim komitetom priznao da su SAD namerno izazvao nestašicu dolara u Iranu i, na taj način, podstakao talas nezadovoljstva i nerede na ulicama te države.

Neredi na ulicama Irana su, tada, podstakli Ameriku i Izrael da žestoko udare po simbolima režima u Teheranu, duboko ubeđeni da će serija dobro naciljanih napada dovesti do urušavanja sistema.

Nerealna očekivanja Amerike

Iako je u prvom talasu ubijeno dvadesetak najznačajnijih lidera, uključujući verskog vođu ajatolaha Alija Hamneija i glavnog pregovarača Alija Lariđanija, režim je preživeo napade i u nastavku sukoba naneo Amerikancima ozbiljne udarce, po ceni od oko 30 milijardi dolara.

Nasuprot američkim očekivanjima, Hamneijeva smrt nije izazvala masovne proteste, već je dovela do mobilizacije Iranaca, koji su svakodnevno marširali gradovima u znak otpora Americi. Izostala je najavljena i izbeglička kriza, zbog koje je Turska pripremila kampove za najmanje 70.000 ljudi, već se izvestan broj viđenijih Iranaca iz egzila vratio u Iran.

Istovremeno, ekonomsko gušenje Irana, do sada, nije dalo preterane rezultate jer su vlasti u Teheranu za protekle dve decenije stvorile ekonomsko okruženje sposobno da izdrži američke sankcije.

Finansije, špijuni, naručena ubistva...

Izraelski mediji javljaju da je Iran, uprkos ekonomskim problemima i sankcijama, uspeo da prebaci oko 200 miliona dolara, koji će biti podeljeni libanskim porodicama izbeglim posle upada Izraela na jug te države.

O raspodeli novca, navodno, odlučivaće pripadnici Hezbolaha koji će u narednim danima isplatiti po 3.000 dolara svakoj porodici, što je indirektno potvrdio i lider ove organizacije Naim Kasem.

Libanski premijer Navaf Salam je, prošlog meseca, rekao da je šteta od izraelskih napada na jug Libana procenjena na oko 27 milijardi dolara.

Rat između Irana i SAD se, poslednjih sedmica, svodi na napade na teretne brodove oko Ormuskog zaliva i sporadične američke udare na iranske položaje i plovila.

Jedini potpuno otvoreni front nalazi se nešto južnije, oko tesnaca Ban el Madeb gde, uslovno rečeno proiranski Huti pokušavaju da proteraju vladine snage i Saudijce sa obala Crvenog mora.

Izraelski mediji objavili su i da je admiral Kuper, pred sam početak rata sredinom marta, od načelnika izraelskog generalštaba Ejala Zamira tražio da Izrael eliminiše šefa iranske mornarice Alirezu Tansirija, jer predstavlja najveću opasnost od svih komandanata Revolucionarne garde.

Opisan kao "kreativan i snalažljiv" komandant, Tangsiri je navodno bio jedan od kandidata za budućeg šefa Revolucionarne garde. Ubijen je u prvom talasu napada na Iran, 26. marta.

Sahranjen je pet dana kasnije posle skupa kojem je u Teheranu prisustvovalo nekoliko stotina hiljada ljudi.