Rubio: Ormuski moreuz je otvoren; Teheran: Ne odustajemo od prava na obogaćivanje uranijuma

Проток сирове нафте кроз Ормуски мореуз у последња два дана смањен је за 60 одсто и достигао је око 3,8 милиона барела дневно, преноси агенција Тасним, која се позива на иранске званичнике.

Према иранским изворима, процењује се да недељни просек нафте која пролази кроз Ормуски мореуз износи око 9,3 милиона барела дневно.

Претходно је саветник иранског Корпуса исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) рекао да је тај мореуз "у потпуности под контролом" Ирана и да ће остати затворен док Сједињене Америчке Државе не прихвате његове захтеве, додајући да је количина нафте која се тренутно кријумчари тим пловним путем "веома мала".

(Tasnim)

Више од 200.000 људи је расељено у Јемену од када су настављене борбе између Хутa, коју подржава Иран и међународно признате владе коју подржава Саудијска Арабија, саопштила је агенција Уједињених нација за избеглице.

"Укупно 201.217 људи је приморано да напусти своје домове у Јемену од почетка борби. Скоро сви они, 197.755, расељени су од почетка септембра", наводи се у саопштењу које преноси Тајмс ов Израел.

Светска здравствена организација саопштила је раније да је од 6. августа до 2. октобра забележила 959 смртних случајева и 4.207 рањених широм Јемена, у сукобима који су ескалирали у западном делу земље, дуж обале Црвеног мора.

(Times of Israel)

Напади на танкере који плове кроз Ормуски мореуз последње недеље су достигли највећи број од почетка рата у Ирану, саопштили су извори из поморске безбедности.

Извори, који су анализирали инциденте на основу информација које су добијене из тог подручја, рекли су за Ројтерс да је у недељи од 28. септембра до 5. октобра било најмање 12 напада на танкере који су превозили нафту, течни природни гас и течни нафтни гас око Ормуског мореуза.

То је био највећи број напада у једној недељи од почетка рата САД са Ираном 28. фебруара, рекли су извори.

Заједнички поморски информативни центар под вођством америчке морнарице раније је саопштио да ирански Корпус исламске револуционарне гарде наставља са нападима, покушајима напада и активностима узнемиравања у Ормуском мореузу, укључујући прелете дронова, надзор и позиве преко ВХФ радија.

"Ове акције и даље показују намеру Ирана да успостави присуство дуж кључних транзитних путева и одржи притисак на транзитне бродове", наводи се у саопштењу.

Одвојени подаци Међународне поморске организације (ИМО) показали су да је током прошле недеље било девет инцидената у којима су учествовали бродови у Ормуском мореузу.

(Reuters)

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да је Иран изгубио потпуну контролу над Ормуским мореузом и да је сада тај пловни пут отворен, тврдећи да су количине нафте које сада кроз њега пролазе потпуно једнаке количинама пре блокаде.

Рубио је рекао на конференцији за новинаре током посете Грчкој да Иран није искористио већи број прилика да постигне договор са Сједињеним Америчким Државама о свом нуклеарном програму, пренела је Ал Џазира.

Рубиове изјаве долазе у тренутку када комерцијалне бродове у Ормуском мореузу и даље напада Иранска револуционарна гарда.

Саветник команданта Иранске револуционарне гарде Мохамедреза Нагди изјавио је данас да ће пловне руте у Ормуском мореузу које Иран сматра нелегалним ускоро бити затворене, јављају ирански медији.

(Танјуг)

Високи ирански званичник рекао је за Ројтерс да су захтеви и предлози Вашингтона у вези са иранским нуклеарним програмом супротни захтевима Техерана, након изјаве потпредседника САД Џеј Ди Венса да Иран мора да смањи обогаћивање уранијума како би се окончао рат са Вашингтоном.

"Венсови коментари су ставови и захтеви Вашингтона. Американци су слободни да постављају захтеве и износе предлоге, али су супротни захтевима Ирана", рекао је званичник, који је директно укључен у индиректне преговоре са САД.

Додао је да са САД нису вођени преговори о иранском нуклеарном програму и да Вашингтон прво мора да испуни услове Техерана како би разговори о нуклеарном питању могли да почну.

Званичник је навео да је признавање права Ирана на обогаћивање уранијума црвена линија Техерана и да по том питању "ни на који начин неће показати флексибилност".

Ипак, додао је да се о детаљима обогаћивања може разговарати касније.

(Reuters)

Одбор за мир, који подржавају САД, саопштио је поводом треће годишњице напада Хамаса 7. октобра да је рат оставио дубоке последице широм региона и истакао да је посвећен спровођењу америчког плана за Газу.

"Сећамо се свих који су убијени и одведени и нећемо дозволити да њихов губитак буде заборављен", навео је Одбор.

Одбор је навео да жали због великог броја жртава и патње Израелаца и Палестинаца у рату који је, оценио је, "Хамас започео 7. октобра"  и додао је да је та патња оставила дубоке ране широм региона.

Међународно тело је похвалило "посвећеност" америчког председника Доналда Трампа Израелу и његов успех у враћању преосталих талаца из Газе прошле године.

Напоменуо је и да ће искористити мандат Савета безбедности УН за спровођење Трамповог плана од 20 тачака за Газу, који предвиђа "демилитаризацију и дерадикализацију" Појаса Газе.

"Истинска и трајна безбедност Израела темељ је на којем мора бити изграђен сваки мир и најсигурнија је гаранција да се 7. октобар више никада неће поновити", наводи се у саопштењу.

(Times of Israel)

Саветник команданта Иранске револуционарне гарде Мохамадреза Нагди изјавио је да ће ускоро бити затворене пловне руте у Ормуском мореузу које Иран сматра илегалним, пренела је полузванична агенција Фарс.

Нагди је рекао да је реч о неколико рута које су направљене пробијањем и оштећивањем стена у том стратешки важном пловном путу, а које користе мали чамци за кријумчарење нафте.

Изјава саветника команданта ИРГЦ-а уследила је након што су објављени извештаји у којима се наводи да се извоз нафте из земаља Персијског залива кроз теснац враћа на нивое пре почетка рата.

(Reuters)

Палестинска милитантна група Хамас је, поводом треће годишњице напада изведеног 7. октобра 2023. године на Израел, објавила саопштење у 11 тачака у којем је напад представила као део дугогодишње борбе Палестинаца и нагласила право на отпор и стварање независне палестинске државе.

Хамас је 7. октобар описао као "историјску тачку палестинске борбе" и навео да је напад био реакција на, тврди, "вишедеценијску израелску окупацију, блокаду Газе, убиства и притисак на Палестинце и њихова света места".

Похвалио је палестинске борце и навео да су "разбили мит о непобедивој војсци", док је повратак Палестинаца у своје домове и на рушевине њихових насеља оценио као доказ њиховог одбацивања планова за расељавање.

Покрет је оптужио Израел за геноцид и масовна убиства цивила и навео да је, према његовим тврдњама, у протекле три године убијено више од 74.000 Палестинаца, а рањено више од 175.000.

Такође је тврдио да се насиље наставило и након почетка примене споразума о прекиду ватре, наводећи да је од тада убијено готово 1.500 Палестинаца, а више од 5.000 рањено.

Покрет је навео да жели јединствену палестинску националну стратегију, позвао све палестинске групе да учествују у њеном формирању и истакао да остаје посвећен спровођењу обавеза из споразума о прекиду ватре и сарадњи са посредницима.

Позвао је САД и посреднике који гарантују споразум да изврше притисак на Израел да испуни своје обавезе и затражио спровођење плана који би, према његовом тумачењу, требало да доведе до потпуног окончања рата, помоћи Палестинцима, обнове Газе и потпуног повлачења израелских снага из Појаса Газе.

Покрет је позвао Међународни кривични суд и Међународни суд правде да гоне, како је навео, одговорне за геноцид, укључујући израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа, чланове његове владе и команданте израелске војске.

Хамас је, такође, позвао арапске и исламске земље и међународну јавност на додатне притиске и протесте против рата, присилног расељавања и глади, као и на подршку Палестинцима.

У последњој тачки, Хамас је навео да ће Палестинци наставити да бране своју земљу, права и светиње и да ће се одупирати окупацији, све до њеног окончања и успостављања "слободне, независне и потпуно суверене палестинске државе са Јерусалимом као главним градом".

Одао је почаст погинулим лидерима и борцима, међу којима су Исмаил Ханије, Салех ел Арури, Јахја Синвар и Мухамед Деиф, и позвао на ослобађање палестинских затвореника.

(Танјуг)

Француски председник Емануел Макрон и италијанска премијерка Ђорђа Мелони су, поводом треће годишњице напада палестинске милитантне групе Хамас на Израел 7. октобра 2023. године, изразили солидарност са Израелом и породицама жртава и поновили посвећеност борби против антисемитизма и тероризма.

Макрон је на платформи Икс навео да је у нападима Хамаса живот изгубило више од 1.200 људи, укључујући 51 француског држављанина и истакао да Француска, три године касније, није заборавила жртве, њихова имена и лица.

"Борба против антисемитизма и тероризма – свуда и увек, уз тежњу ка миру и безбедности за све: то је опредељење Француске", навео је Макрон.

Мелонијева је у саопштењу подсетила да су у нападима убијени мушкарци, жене и деца, да су нападнути млади људи окупљени на музичком догађају и да су цивили отети и одведени у заробљеништво.

Истакла је и да проток времена не умањује тежину злочина и да ниједан циљ не може да оправда "намерни масакр недужних људи".

Италијанска премијерка је истакла да сећање на жртве подразумева и обнову посвећености борби против сваког облика антисемитизма, али је нагласила да нико не може да остане равнодушан према патњи цивила у Гази и насиљу над Палестинцима на Западној обали.

"Та спирала насиља мора да се прекине", поручила је Мелонијева и додала да ће Италија наставити да ради на постизању мира који гарантује безбедност Израелцима и будућност слободе и достојанства за Палестинце, засновану на решењу о две државе које живе једна поред друге у признатим границама.

(Танјуг)

Потпредседник Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венс изјавио је да Иран мора значајно да смањи капацитете за нуклеарно обогаћивање како би постигао споразум са Вашингтоном и окончао седмомесечни рат.

"Нећемо мењати речи за дела", рекао је Венс у интервјуу за Ројтерс и додао да би Техеран морао да предузме конкретне кораке у вези са нуклеарним програмом, а не само да нуди уверавања о будућем смањењу активности.

"Ако не желите нуклеарно оружје, зашто вам је онда потребно гориво обогаћено до 60 одсто", упитао је Венс.

Венс је навео да САД преговарају са иранским председником Масудом Пезешкијаном и министром спољних послова Абасом Аракчијем, али да Вашингтон није сигуран колика су њихова овлашћења у иранској структури власти након погибије врховног вође, ајатолаха Али Хамнеија, у америчко-израелским нападима на почетку рата.

"Није сасвим јасно како њихова земља доноси одлуке", рекао је Венс.

Иран и САД су последњих недеља размењивали предлоге о окончању рата и поновном отварању Ормуског мореуза.

Венс је рекао да су САД и даље отворене за споразум, док је амерички председник Доналд Трамп одбацио најновију понуду Техерана и упозорио да би војне операције могле да буду интензивиране након избора на средини мандата.

Напоменуо је и да још није одлучио да ли ће се кандидовати за председника САД 2028. године.

"Заиста о томе нисам много размишљао", рекао је Венс.

(Reuters)

Генерални секретар либанског покрета Хезболах Наим Касем изјавио је да је тај покрет спреман да сарађује у решавању унутрашњих питања у Либану, укључујући питање стављања оружја под контролу државе, али у оквиру Устава и закона, одбацујући, како је рекао, америчко и друго страно "туторство и диктат".

Касем је рекао да би унутрашњи договор могао да обухвати и питања економије, запошљавања и суживота грађана, истакавши спремност Хезболаха на сарадњу у тим областима.

Није, међутим, прецизирао механизам нити рок за евентуалне разговоре о питању оружја, напомиње катарска телевизија.

Говорећи о Израелу, Касем је рекао да Хезболах неће правити уступке у замену за повлачење израелских снага са либанске територије и додао да "решење почиње повлачењем непријатеља".

Истакао је да ће опција оружаног отпора остати на снази све док траје, како је навео, израелска агресија.

Питање стављања оружја под контролу државе и враћања одлуке о рату и миру у надлежност државних институција тренутно је међу кључним темама политичке дебате у Либану, док Бејрут истовремено захтева од Израела да се повуче из подручја на југу земље која су још под његовом контролом.

Либанска влада усвојила је план према којем оружје треба да буде у рукама легитимних државних институција и задужила војску за његово спровођење.

Хезболах, међутим, инсистира на томе да се о том питању разговара у оквиру уставних процедура и унутрашњег договора и одбацује страно мешање.

Касемове изјаве уследиле су у тренутку када Либан наставља да захтева повлачење Израела са југа земље и спровођење споразума о прекиду ватре постигнутог у новембру 2024. године, док дуж границе и даље влада напетост, уз континуиране израелске нападе.

(Танјуг)

Хути, јеменска милитантна група блиска Ирану, гађали су рано јутрос међународни аеродром у Адену, али није било жртава, саопштила је служба за медије безбедносне управе Адена.

Међународни аеродром у Адену главна је међународна капија за делове Јемена који нису под контролом Хута.

(Ројтерс)

Хамас је на данашњи дан, пре три године, у изненадном масовном нападу убио више од 1.000 грађана Израела и других земаља, већином цивила.

Напад је био окидач за рат у Појасу Газе, који је однео животе десетина хиљада Палестинаца и за годину дана прерастао у сукоб регионалних размера, уз сталну претњу погоршања и даље ескалације.

Израел обележава годишњицу. Комеморације почињу у 6.29 по локалном времену, јер је то време када је напад почео, преноси Тајмс ов Израел.

Преживели и породице жртава окупиће се у кибуцу Реим, где је одржан музички фестивал Нова и где је убијено 378 људи, а 44 особе су одведене као таоци у Газу.

Комеморативни догађаји биће одржани током целог дана широм земље, а у неким општинама заставе ће бити спуштене на пола копља.

У подне ће Октобарски савет, који окупља преживеле и ожалошћене породице, одржати минут ћутања.

Главна церемонија, коју организују преживели и породице настрадалих, биће одржана у 21.15 у парку Јаркон у Тел Авиву, у организацији покрета Куму.

Званичне државне церемоније одржане су јуче, на хебрејски датум сећања који је утврдила влада.

Комеморације ће бити одржане и у јеврејским заједницама широм света.

(РТС, Тајмс ов Израел)