Tajni dogovor posvađao Seul i Kijev – Li traži izvinjenje Zelenskog i preti merama

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom svog govora pred skupštinom Ujedinjenih nacija otkrio svetskoj javnosti da je njegova država predala Republici Koreji dva severnokorejska vojnika zarobljena u januaru 2025. tokom borbi u kurskom regionu u Rusiji.

Dva Severnokorejca učestvovala su u bici u Kurskoj oblasti na strani ruske vojske i nakon zarobljavanja su bili prebačeni u Kijev, gde su više od pola godine čekali odluku o svojoj daljoj sudbini.

Po izveštavanju južnokorejskih medija proteklih meseci, oni su izrazili želju da budu prebačeni u Seul i tako praktično postanu prebezi – ta želja im je ispunjena sredinom prošlog meseca.

Predsednik Zelenski, dakle, na govornici u Njujorku glasno i jasno se dotakao njihovog slučaja i saopštio da su prebačeni u Južnu Koreju, što je, po dogovoru sa državnim vrhom u Seulu, trebalo da ostane tajna kako porodice zaorbljenika koje su još uvek u Severnoj Koreji ne bi pretrpele kaznu i kako Pjongjang ne bi tražio njihovo izručenje i vršio razne vrste vojnih provokacija kao pritisak za izručenje.

Zelenski je, sudeći po objavama južnokorejskog predsednika Li Dže Mjuna na društvenim mrežama, tako prekršio svoje obećanje, odnosno, dogovor koji su dva lidera postigli na marginama NATO samita u Ankari u julu ove godine.

Predsednik Li izrazio je "duboko žaljenje" tim povodom, ali tu nije bio kraj sagi o severnokorejskim vojnicima i prekršenom obećanju, jer se nakon toga, u proteklih nedelju dana zaoštrila verbalna bitka između dva državna vrha.

Ponašanje ukrajinskog vrha uvredilo južnokorejskog predsednika

Naime, dok su u Južnoj Koreji političari i analitičari prošle nedelje pokušavali da odgonetnu razlog zašto je predsednik Zelenski odlučio da svojim govorom izloži njihovu zemlju bezbednosnim iskušenjima i moguće ugrozi živote ljudi na Korejskom poluostrvu, vlasti u Kijevu su negirale da su ikada dale obećanje da dogovor o izručenju ostane u tajnosti.

To je, izgleda, razljutilo južnokorejskog lidera, koji je upravo izneo dužu objavu na društvenoj mreži Iks, u kojoj je detaljno opisao okolnosti dogovora o izručenju.

Kako ističe, upravo je predsednik Zelenski, odnosno, ukrajinska strana tražila da izručenje ostane skriveno od javnosti, jer su se plašili da bi mogli izloženi kritikama da vojnici severnokorejskog porekla, kao borci u sastavu ruske armije, treba da budu zamenjeni za ukrajinske zarobljenike, odnosno, predati Rusiji, a ne Južnoj Koreji.

Naravno, južnokorejska strana je to prihvatila zbog zabrinutosti da bi porodice dva zarobljenika u Severnoj Koreji mogle da budu izložene odmazdi kao kazna za to što su svojim padom u zarobljeništvo i naročito prebegom osramotili državu i kao poruka drugim severnokorejskim vojnicima na službi u Rusiji.

Takođe, u Seulu je postojala zebnja da bi Severna Koreja mogla da pribegne vojnim akcijama nižeg inteziteta na granici ili izvrši niz vojnih proba koje bi mogle da posluže bržem usavršavanju njenog oružanog arsenala.

Predsednik Li je, izveštavaju južnokorejski mediji, u svojoj objavi naveo i da nakon što je južnokorejska strana "učtivo izrazila žaljenje", Kijev demantovao da je takav dogovor uopšte bio postignut.

Li je konkretno uperio prst na izjavu Dmitra Litvinova, savetnika predsednika Zelenskog za odnose sa javnošću, datu 25. septembra, u kojoj je on rekao da tvrdnja južnokorejske strane da je predaja dva vojnika trebalo da ostane u tajnosti nije istina.

Dva dana docnije, kabinet južnokorejskog predsednika zatražio je izvinjenje od ukrajinske strane, na šta je istog dana Kirilo Budanov, šef kabineta predsednika u Kijevu, odgovorio izjavom u kojoj je, kako kaže predsednik Li, "govorio o skorom vojnom sukobu između Severne i Južne Koreje kao da priželjkuje rat na Korejskom poluostrvu, umesto da prizna da je dogovor bio postignut i izvini se".

Budanov, bivši šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, konkretno je rekao da se tenzije duž demarkacione zone između dve Koreje iz dana u dan pogoršavaju i da je samo pitanje vremena kada će se desiti neki incident koji će poslužiti kao okidač sa nesagledivim posledicama.

Južnokorejski predsednik Li, dakle, ne samo što je bio iznenađen, zbunjen i razočaran postupkom predsednika Zelenskog u Njujorku, već se i ozbiljno uvredio zbog načina na koji je državni vrh u Kijevu poneo prema njemu nakon tog govora.

Zahlađenje odnosa zbog arogancije u Kijevu?

Prošle nedelje ukrajinski ambasador u Seulu bio je pozvan u Ministarstvo inostranih poslova Republike Koreje da da objasni kako je došlo do toga da dogovor bude prekršen i pojasni stav i reakciju svoje vlade.

Predsednik Li je u svojoj objavi u petak takođe najavio dalje mere protiv vlade u Kijevu ako se ona javno ne izvini.

Koje bi mere mogle da budu u pitanju za sada se samo može spekulisati, ali moguće je da je reč najpre o diplomatskim, poput povlačenja ambasadora, a onda i ekonomskim, poput prekida ili privremenog zamrzavanja materijalne i finansijske pomoći Ukrajini ili obaveštajnim, kao što je prestanak davanja informacija Kijevu o aktivnostima severnokorejske vojske (koja pružu ljudsku i materijalnu podršku Rusiji).

Republika Koreja je sada već bliski saradnik i ogromni snabdevač evropskih članica NATO-a naoružanjem, što ide i u prilog Ukrajini, koja onda zahvaljući tim isporukama koje popunjavaju ispražnjena skladišta, od država poput Poljske, Rumunije ili Estonije, može da dobije i u prošlosti je dobijala starije oružje sovjetskog porekla.

U tom kontekstu (zbližavanja Republike Koreje i evropskog krila NATO pakta) eventualno dalje pogoršanje odnosa Seula i Kijeva moglo moglo bi da predstavlja iznenađenje.

Međutim, istovremeno treba imati na umu i to da Demokratska partija koja je formirala sadašnju južnokorejsku vladu tradicionalno nastoji da, osim sa višedecenijskim vojnopolitičkim saveznikom SAD, održava i relativno dobre odnose sa drugim silama u svom okruženju (Kinom i Rusijom).

Takođe, ovde je važno to što u Južnoj Koreji veruju da je predsednik Zelenski svesno prekršio dogovor s predsednikom Lijem kako bi naškodio Seulu, odnosno, kako bi ga kaznio za to što mu nije ustupio svoje protivraketne projektile tipa "patriot" i smrtonosna oruđa poput haubica i višecevnih raketnih bacača.