Benzin iznad dva evra, dizel još skuplji – velike kompanije u Italiji ograničavaju cene na pumpama

Kada je ograničenje kompanije "Eni" stupilo na snagu 28. septembra, prosečna cena na nacionalnom nivou iznosila je 2,152 evra po litru benzina i 2,369 evra po litru dizela.

Na auto-putevima je bila viša: 2,214 evra za benzin i 2,420 evra za dizel. "Eni" je odredio maksimalnu cenu od 1,99 evra za benzin i 2,19 evra za dizel, oko 17 centi ispod tadašnjeg proseka.

Mera za sada važi 30 dana, a može biti produžena do kraja godine, u zavisnosti od kretanja na tržištu i snabdevanja.

Nedostatak prerađenih derivata i porezi

Cene goriva nisu određene samo cenom sirove nafte, već pre svega tržištem prerađenih derivata. Geopolitičke krize smanjile su ponudu, a Evropa ima sve manje kapaciteta da naftu preradi u benzin i dizel.

Prema podacima kompanije "Eni", u poslednjih 15 godina zatvoreno je skoro 30 evropskih rafinerija. Pri velikoj potražnji to dodatno podiže cenu gotovih proizvoda.

Najviše je pogođen dizel, koji koriste kamioni, poljoprivredne mašine, industrija i transport, pa se poskupljenje prenosi i na cene robe i usluga.

Situaciju je otežala i poreska politika – od 26. septembra privremeno umanjenje akcize na dizel smanjeno je na oko šest centi po litru, i to u trenutku kada su međunarodne cene bile veoma visoke.

Kako funkcioniše ograničenje

Kada je tržišna cena iznosila oko 2,16 evra za benzin i 2,38 evra za dizel, kompanija "Eni" je odlučila da na svojim stanicama ne naplaćuje više od 1,99, odnosno 2,19 evra. Razliku praktično preuzima kompanija. Ograničenje važi za samouslužno i uslužno točenje, kao i na auto-putevima.

Prosečna cena u zemlji ne pada odmah za punih 17 centi, jer obuhvata hiljade stanica različitih kompanija, pa se spušta postepeno.

Sokar je ograničenje najpre uveo na oko 300 IP stanica, uz najavu postepenog širenja, po istim cenama kao "Eni".

Od 1. oktobra pridružuje se i "Kju8", koji kontroliše "Kuvajt petroleum korporejšn", pa bi mera trebalo da obuhvati značajan deo italijanske mreže.

Redovi na pumpama i procena uštede

Niža cena odmah je privukla vozače. U Napulju, Firenci i Rimu stvorili su se redovi ispred pojedinih stanica kompanija "Eni", a na nekima su zalihe brzo potrošene. Na jednoj stanici u napuljskoj ulici Kristoforo Kolombo za tri i po sata natočeno je više od 2.000 litara benzina.

Prema proceni Centra za studije Unimprese, porodica sa dva automobila mogla bi da uštedi oko 17,80 evra nedeljno, odnosno oko 80 evra mesečno.

Pri jednom točenju od 50 litara ušteda iznosi oko 8,45 evra za benzin i 9,35 evra za dizel. Za mala preduzeća efekat je veći zbog veće potrošnje, pa manji kamion može da uštedi nekoliko desetina evra nedeljno.

Niža cena ipak nije dostupna svima – prevoznici gorivo često nabavljaju drugim kanalima i traže posebne mere vlade.

Zabrinutost nezavisnih pumpi

Udruženja vlasnika i upravljača benzinskih stanica upozoravaju da nezavisni operateri i manje kompanije ne mogu da preuzmu deo cene na sopstveni račun.

Zahvaljujući većoj finansijskoj snazi, velike kompanije mogu da privuku kupce cenama koje manji ne mogu da prate.

Slična rasprava vodila se u Francuskoj, gde je kompanija "Total Enerdžis" uvela ograničenje cena koje je više puta produžavano.

Tamošnji nezavisni distributeri upozoravali su da takva politika narušava konkurenciju.

Zašto kompanije pristaju na manju zaradu

Razlozi nisu samo solidarnost sa vozačima. Potražnja za gorivom je relativno neelastična, jer ljudi koji putuju na posao ili prevoze robu ne mogu da prestanu da sipaju gorivo kada poskupi. Zato i mali popust može da preusmeri deo kupaca ka kompaniji koja ga nudi. Važan je i imidž – u vreme rasta troškova života, kompanija koja spusti benzin ispod psihološke granice od dva evra privlači veliku pažnju javnosti.

Tu je i odnos sa vladom. "Eni" je listiran na berzi, ali je država, preko Ministarstva privrede i kompanije "Kasa depoziti e prestiti", njegov značajan vlasnik.

Odluka je usledila nakon poziva vlade energetskim kompanijama da pomognu u smanjenju troškova goriva, dok se istovremeno raspravlja o oporezivanju vanrednih profita ostvarenih tokom energetske krize.

Umesto da deo dobiti preko poreza završi u budžetu, kompanije se odriču dela marže i direktno smanjuju cenu za potrošača. Mera je brža i vidljivija od poreza, ali ne rešava uzrok rasta cena.

Ponuda ostaje ključni problem

Ograničenje smanjuje iznos na računu, ali ne povećava količinu goriva na tržištu.

Suština je u ponudi – geopolitičkim krizama, dostupnosti sirove nafte, količini prerađenih derivata, kapacitetu evropskih rafinerija i troškovima transporta.

Zato je "Eni" trajanje svoje mere vezao za kretanje tržišta i stanje snabdevanja.

Prosečne cene su za sada počele da padaju, ali o njihovoj dugoročnoj visini odlučuje se na međunarodnom energetskom tržištu, u evropskim rafinerijama i odlukama vlada i energetskih kompanija u narednim mesecima.