Politički zemljotres na Bliskom istoku – Huti uz pomoć veštačke inteligencije izazvali eksploziju cena pomorskog prevoza

"Čak i najiskusniji trgovci posmatraju razvoj situacije i češu se po glavama. Ono što se trenutno dešava je bez presedana", napisao je Erik Brokhuzen iz konsultantske kuće "Poten end partners" (Poten & Partners).

Eksplozija cena pomorskog prevoza usledila je svega nekoliko dana pošto su Huti munjevitom akcijom zauzeli celu jemensku obalu prema Crvenom moru i po prvi put uspostavili potpunu kontrolu nad 30 kilometara širokim moreuzom Bab el Mandeb.

Hutske snage oko ovog tesnaca i rat koji Amerikanci i Iran vode oko Ormuskog moreuza, tvrde konsultantske kuće, nisu jedini razlog dramatičnog skoka cena pomorskog prevoza, već se u konačni račun uključuje i cena vazdušne podrške američkih aviona.

Istovremeno, dramatično je skočila cena prevoza energenata iz Meksičkog zaliva ka Aziji, pa zakup tankera sada košta oko 29 miliona dolara, ili 15 dolara po barelu nafte.

Praktično, to znači da kupci uz 108 dolara za barel, koliko je u ponedeljak u podne iznosila cena nafte, moraju da plate dodatnih 15 dolara za prevoz, ili ukupno 123 dolara za barel.

Božja moć i hutska kazna

Ukupno 38 brigada učestvovalo je u ofanzivi, kojom su Huti oterali vladine snage sa obala Crvenog mora i žestoko oštetili saudijski, 1.200 kilometara dug, naftovod do luke Janbu na obali Crvenog mora.

U rezervoarima oko te luke uskladištene su rezerve koje mogu da potraju najviše nedelju dana. Ukoliko popravka bude potrajala duže, biće ugroženo oko četiri odsto ukupnog svetskog tržišta nafte. Izvesne količine nafte, Saudijci su uskladištili i u dve egipatske luke.

Saudijci tvrde da će naftovod, ukoliko izostanu novi napadi, biti potpuno operativan za šest nedelja, dok bi deo kapaciteta mogao da bude popravljen i znatno ranije.

Ovaj naftovod, uz drumski saobraćaj, jedini je put za saudijsku naftu, pošto su Huti, izbijajući na samu obalu Bab el Mandeba zabranili saobraćaj svim brodovima koji imaju veze sa vlastima u Rijadu.

"Prolaz je slobodan sa izuzetkom saudijskih brodova kojima je saobraćaj još ranije zabranjen", saopštilo je ministarstvo odbrane u Sani.

Rakete iz Iraka, nišanjenje uz pomoć "Kloda"

Nenadani slom vladinih snaga u Jemenu, koje su se raspale uprkos podršci Saudijske Arabije, iznenadio je svetsku javnost manje od informacije da su Huti uz pomoć "Antropikovog" četbota "Klod" razvili softver za nišanske sisteme projektila.

"Antropik" je, krajem prošle sedmice, na 154 strane obrazložio na koji su način Huti koristili veštačku inteligenciju kako bi unapredili gađanje postojećim projektilima, ali i pokrenuli razvoj nove rakete dometa 2.000 kilometara.

Projektili kojima su uništena postrojenja saudijskog naftovoda ispaljeni su sa teritorije Iraka, a zapadni obaveštajci za ovaj razvoj situacije krive Iran, tvrdeći da su ofanzivu u Jemenu i napad na put nafte osmislili operativci Revolucionarne garde.

Iranski predsednik Mahmud Pezeškijan je te tvrdnje odlučno odbacio, navodeći da Iran "nije u ratu sa Saudijskom Arabijom, te da Huti imaju svoje probleme".

Rasprave o visokoj tehnologiji i savezništvima, nakratko, zauzele su mesto izveštajima o stanju na frontu, na kojem su, kako se čini, Huti učvrstili kontrolu nad novoosvojenim područjima, očekujući kontraudare vlasti u Adenu.

U nekoliko navrata vladini avioni napadali su položaje Huta oko lučkog grada Moka, ali se glavnina snaga još uvek nalazi pod utiskom munjevite ofanzive rivalske snage i prilično nespremna da reaguje.

Bolan poraz, kako je jedan od lidera vlasti u Adenu, Sultan el Arada opisao ishod borbi, odneo je više stotina života na obe strane i pokrenuo talas izbeglica, čiji se broj procenjuje na bezmalo 100.000.

"Naše snage se pregrupišu i vratiće se u bitku u nekoj formi", rekao je El Arada.

Zašto su Huti pobesneli

Serija sukoba počela je još u julu, pošto je Saudijska Arabija ispalila salvu projektila na aerodrom u Sani, na koji je u tom trenutku sletao avion koji je predstavnike Huta vozio sa sahrane iranskog verskog lidera Alija Hamneija.

Huti su, odmah, uzvratili borbenim pokličem "smrt Americi" i raspalili po Izraelu, Saudijskoj Arabiji, brodovima u Bab el Mandebu i rivalskim frakcijama u Jemenu.

Njihova ofanziva, nazvana i "Juriš na Bab el Mandeb" za cilj ima kontrolu nad uzvišenjima oko Taiza, odakle, strahuju posmatrači, mogu da gađaju brodove koji, kroz ovaj tesnac, pokušavaju da se domognu Crvenog mora i dalje Sueckog kanala.

Rat u Jemenu, sa manjim ili većim pauzama traje još od 2014. godine, kada su Huti zauzeli prestonicu Sanu i naterali vladu da utekne u Saudijsku Arabiju.

Primirje se, nekako, održavalo sve do oktobra 2023. godine i upada Hamasa u Izrael, nakon čega su Huti stali na stranu Palestinaca i projektilima i dronovima zasuli izraelske luke i gradove.

Najveći problem napadi Huta napravili su u Crvenom moru, gde su suštinski dramatično poremetili pomorski saobraćaj i brodarske kompanije naterali na 6.500 kilometara duži put oko Rta dobre nade.

Vraćajući pomorski saobraćaj na rutu koja je u velikoj meri napuštena posle otvaranja Sueckog kanala 1869. godine, Huti se smatraju direktnim krivcima za značajna povećanja cena prevoza i osiguranja, ali i velika kašnjenja isporuka.