Bab el Mandeb u plamenu: Rat Huta i Saudijske Arabije gura cenu nafte na više od 100 dolara za barel
Spasilačke ekipe satima su izvlačile tela iz ruševina zatvora u jemenskom gradu Hazmu, neposredno nakon vazdušnih udara saudijskih aviona. Do kraja dana izvučena su 23 tela, čija su imena upisana na rastući spisak žrtava novog rata u Jemenu. Do sada, u ratu Huta sa vladinim snagama i Saudijskom Arabijom ubijeno je najmanje 500 ljudi, dok je nekoliko stotina ranjeno. Bitka za kontrolu tesnaca Bab el Mandeb, uz sukob Irana i SAD oko Ormuskog tesnaca, lansirala je cenu nafte na više od 100 dolara za barel. Pakistan preti intervencijom u najsiromašnijoj zemlji na planeti.
Баб ел Мандеб у пламену: Рат Хута и Саудијске Арабије гура цену нафте на више од 100 долара за барел
Pakistanski ministar odbrane Kavaja Asif upozorio je jemenske Hute da bi nastavak sukoba sa vladinim snagama i napadi na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji mogli prouzrokovati "aktiviranje" odredbi bezbednosnog sporazuma koji su vlasti u Islamabadu sredinom avgusta potpisali sa Rijadom i Ankarom.
"Prema odredbama trilateralnog sporazuma, agresija protiv bilo koje od tri države smatra se agresijom protiv svih. Oko toga nema nedoumica", rekao je Asif pakistanskim medijima.
Sporazum ove tri zemlje, potpisan simbolično u Meki – mestu rođenja proroka Muhameda, potpisali su saudijski lider Muhamed bin Salman, pakistanski premijer Šahbaz Šarif i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Test za "sunitski polumesec" ili "islamski NATO"
Ofanziva Huta i odgovori Saudijaca predstavljaju prvi veliki test za "sunitski polumesec" ili "islamski NATO", kako su novi savez nazvali posmatrači.
Portparol vojske Huta, general Jahja Sari rekao je da su saudijski avioni u prethodna 24 časa gađali 34 cilja, te da su borbeni avioni F-15SA u dva navrata pogodili zatvor.
"Snosiće posledice za agresiju bez obzira na to koliko se trudili da zataškaju svoja dela", rekao je jemenski general.
Mržnja, povremeni sukobi, otvoreni rat...
Nepuna 24 časa pre nego što su spasioci izvukli poslednja tela iz ruševina zatvora u Hazmu, Huti su projektilima zasuli saudijsku rafineriju Džinza, čime su dodatno ugrozili izvoz nafte iz ove države.
Blumberg i još nekoliko agencija koje se bave analizom trgovine energentima procenili su da je i pre ovog napada izvoz nafte iz Saudijske Arabije pao na najniži nivo u poslednjih deset godina, odnosno da je sa 4,3 miliona barela dnevno u junu, sveden na svega tri miliona barela u avgustu.
U eksplozijima u rafineriji Džinza ranjeno je najmanje 70 osoba.
Zašto su Huti pobesneli
Serija sukoba počela je još u julu, pošto je Saudijska Arabija ispalila salvu projektila na aerodrom u Sani, na koji je u tom trenutku sletao avion koji je predstavnike Huta vozio sa sahrane iranskog verskog lidera Alija Hamneija.
Huti su, odmah, uzvratili borbenim pokličem "smrt Americi" i raspalili po Izraelu, Saudijskoj Arabiji, brodovima u Bab el Mandebu i rivalskim frakcijama u Jemenu.
Njihova ofanziva, nazvana i "Juriš na Bab el Mandeb" za cilj ima kontrolu nad uzvišenjima oko Taiza, odakle, strahuju posmatrači, mogu da gađaju brodove koji, kroz ova tesnac, pokušavaju da se domognu Crvenog mora i dalje Sueckog kanala.
Ciljevi ofanzive Huta su, kako se čini, položaji vladinih snaga uz samu obalu, kao i lučki grad Moka, koji se bezmalo mesec dana nalazi na meti raketnih napada.
Kontrolom ovih tačaka, Huti bi po prvi put dobili direktan izlaz na Bab el Mandeb, koji su, sa više ili manje uspeha, kontrolisali još od početka rata u Pojasu Gaze krajem 2023. godine.
Lokalni izvori naklonjeni Hutima i oni bliski Vladi Jemena tvrde da se oko strateški važnih uzvišenja već danima vode žestoke borbe, te da su Huti nakratko preuzeli kontrolu nad nekoliko važnih tačaka.
Jemenske vlasti tvrde da su, tokom borbi, zarobile komandanta jedne od specijalnih jedinica Huta, Abu Alija el Adarija.
Rat koji odbija da se završi
Rat u Jemenu, sa manjim ili većim pauzama traje još od 2014. godine, kada su Huti zauzeli prestonicu Sanu i naterali vladu da utekne u Saudijsku Arabiju.
Primirje se, nekako, održavalo sve do oktobra 2023. godine i upada Hamasa u Izrael, nakon čega su Huti stali na stranu Palestinaca i projektilima i dronovima zasuli izraelske luke i gradove.
Samo Amerikanci su, za ovo vreme, potrošili oko milijardu dolara za bombardovanje 800 ciljeva u Jemenu. Operacija "Raf Rajder" (Rough Rider) osmišljena je kako bi se Huti onemogućili da ometaju plovidbu Crvenim morem, što je Trampova administracija proglasila ”uslugom Evropljanima”, pošto oni trpe najveću štetu od blokade ovog plovnog puta.
Trampova akcija protiv Huta izazvala je prilično podozrenje među američkim vojnim analitičarima, koji su Belu kuću upozorili da slični, šest godina dugi pokušaji Saudijske Arabije, nisu doneli nikakve rezultate.
Najveći problem, napadi Huta napravili su u Crvenom moru, gde su suštinski dramatično poremetili pomorski saobraćaj i brodarske kompanije naterali na 6.500 kilometara duži put oko Rta dobre nade.
Vraćajući pomorski saobraćaj na rutu koja je u velikoj meri napuštena posle otvaranja Sueckog kanala 1869. godine, Huti se smatraju direktnim krivcima za značajna povećanja cena prevoza i osiguranja, ali i velika kašnjenja isporuka.
