Novi ratni zaplet u Libiji: Od jugoslovenskih "galebova" do tajnih baza Rusa i Ukrajinaca

Ukupno 12 eksplozija zatreslo je ruski teretni brod "Lejdi Marija", pošto ga je napao roj dronova koje su ukrajinski vojnici lansirali iz jedne od tajnih baza na libijskoj teritoriji, javljaju mediji u Tripoliju.

Na snimcima koji su, odmah zatim, objavljeni, vidi se serija detonacija praćena požarom na palubi broda koji je, navodno, iz Alžira prevozio vojnu opremu ka Rusiji. Nakon toga, brod je poslednji put viđen kako, pre tri dana, plovi ka Siriji.

Akciju su izveli ukrajinski vojni stručnjaci i oficiri, koji već dve godine vode operacije iz baza u Misrati (Vazduhoplovna akademija), Zaviji (blizu naftnog kompleksa Melitah) i sedišta 111. brigade u Tripoliju. Ukrajinci, pod zaštitom šefa vlade u Tripoliju Abdelhamida Dbeibe iz tih baza love rusku "flotu u senci" i pokušavaju da preseku logističke mreže ruske vojne grupe „Afrički korpus” (bivši Vagner) koja podržava suparničkog libijskog lidera, generala Kalifu Haftara na istoku zemlje.

U Misrati su, pre nekoliko sedmica, uslikana dva aviona G-2 "galeb", jugoslovenska školska aviona koje je Gadafijeva Libija kupila još pre pedesetak godina.

Rusi dolaze

Rusija je, suočena sa tim napadima, logistiku sa mora preselila na nebo, pa su severnoafričke zemlje, u prethodnih godinu dana, registrovale više od 75 letova transportnih aviona, kojima se snabdevaju pripadnici "Afričkog korpusa" u Maliju, Burkini Faso i Nigeru.

Ključne baze ove operacije, kako se čini, nalaze se u Libiji, u kojima su Rusi prethodnih meseci dopremili gomilu logističke opreme i pokrenuli obimne infrastrukturne radove.

Vlasti u Tripoliju tvrde da se Rusi nalaze u bazama El Kufra, El Kadim, El Kardabija, Brak el Šati, Maten el Sara i Tamanhint, gde se nalaze borbeni avioni Mig-29, ali i protivvazdušni odbrambeni sistemi.

Suštinu ruskog interesa za Libiju predstavlja činjenica da je Moskva, uprkos nedavnom dogovoru sa novim sirijskim vlastima da i dalje koristi baze u Siriji, odlučila da operacije prebaci na sever Afrike, znatno bliže mestima na kojima ima jasno definisane interese.

Neke od ovih baza, poput one u Maten el Sari nedaleko od granice sa Čadom i Sudanom, napuštene su još tokom pobune protiv režima Moamera el Gadafija 2011. godine.

Nekoliko članica Evropske unije je, posle dolaska ruskih pojačanja, ocenilo da Moskva pokušava da onemogući ujedinjenje rivalskih libijskih frakcija, koje, i bez mešanja Rusije, već punih 15 godina ne uspevaju da reše ni jedno pitanje važno za budućnost države.

Ujedinjene nacije su, stoga, izdejstvovale novi, ko zna koji po redu sporazum vlada sa istoka i zapada države, kojim bi, ukoliko stvari ponovo ne krenu po zlu, izbori imali da budu održani u naredne dve godine. Sporazum su podržali Dbeiba i samozvani feldmaršal Kalifa Haftar, ali je ozbiljne rezerve izrazio verski lider šeik el Sadik el Garjani, dovodeći u pitanje niz odredbi ovog dogovora.

Nejasno je i u kojoj meri ovakav politički rasplet podržavaju bezbrojne lokalne milicije, čiji politički afiniteti mahom zavise od trenutnih prilika, priliva novca i odnosa snaga lidera dve vlade.

Upravo zbog nerešenih odnosa među frakcijama, u poslednjih nedelju dana dronovima su napadnuta skladišta goriva na obodima Tripolija, čime je dodatno pogoršano ionako kilavo snabdevanje energentima u državi koja je u Gadafijevo vreme tržištu isporučivala tri miliona barela dnevno.

Vlasti nestašicu goriva objašnjavaju krađom, korupcijom, švercom ali i neprekidnim napadima dronova, koje u skoro pravilnim terminima lansiraju nepoznate grupe ili organizacije.

Libija, beskrajna politička kriza

Politička kriza u Libiji, koja se povremeno pretvara u otvorene sukobe, gotovo bez prestanka traje još od svrgavanja režima Moamera el Gadafija 2011. godine. Međunarodna zajednica je nadu za izlaz iz ćorsokaka tražila u predsedničkim izborima, koji je trebalo da se održe krajem 2021, ali je ta inicijativa neslavno propala zbog nasilja, političkog natezanja i nejasnih pravila.

Izostanak volje za političkim rešenjem krize Libiju je pretvorio u poligon za isprobavanje novog oružja i natezanje velikih sila, uključujući SAD, Rusiju, Tursku, Italiju, Francusku i nekoliko arapskih država.

Libijci su, u suštini, prilično skeptični u vezi s tim mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane frakcije, korupcija i otvorena neprijateljstva.

Serija pokušaja da se u državi održe bilo kakvi izbori okončana je neuspesima i napadima na izdanke budućih izbornih institucija.

Pred Libijom se danas nalazi neizvestan put izgradnje bilo kakvih institucija i pravedne raspodele bogatstva koja bi, čemu se optimisti nadaju, ovog puta bila zasnovana na vladavini prava pre nego na ideologiji.

Godinama, a naročito od kraja 2021, kao prvi korak ka stabilizaciji najavljivani su slobodni izbori, i to pošto je 650.000 Libijaca potpisalo peticiju kojom se traži zamrzavanje aktivnosti svih privremenih institucija i stvaranje uslova za održavanje izbora.

Njih su proteklih godina pokušali da izdejstvuju i šefovi američkih i turskih obaveštajnih službi, Ujedinjene nacije, kao i izaslanici egipatskih vlasti, ali sva nastojanja da se lokalni lideri nagovore na bilo kakvu saradnju u tom smeru pokazala su se uzaludnim.