Iranski mediji prenose da je američka raketa pogodila iranski tanker kod ostrva Harg. Velika Britanija i još 11 zemalja odlučilo je da uvede sankcije na uvoz robe iz izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali. Vlasti Izraela najavile su kontramere. Izraelski list "Haarec" otkrio je u svom istraživanju da je predsednik UAE bin Zajed el Nahjan upozorio Benjamina Netanjahua da Hamas planira veliku operaciju nekoliko dana pre masakra 7. oktobra. Kabinet Netanjahua negira te navode.
ИРГЦ: Оборен амерички дрон изнад Ормуза; Израел и Британија у клинчу због санкција илегалним досељеницима
Иранска Револуционарна гарда најавила је да ће бродови у кувајтским и бахреинским лукама, у којима се налазе Американци, бити мета као одговор на нападе САД на иранске танкере за нафту.
У саопштењу се све посаде позивају да се евакуишу.
(Reuters)
Мали ирански танкер погођен је америчком ракетом око шест километара од острва Харг, објавила је агенција Тасним, позивајући се на локалне изворе.
Танкер је погођен пројектилом који су испалиле америчке снаге у близини сидришта на острву Харг, навела је агенција, додајући да није било жртава и да је посада евакуисана.
(Reuters)
Либанска војска саопштила je да су њене јединице распоређене у свим деловима југа земље који нису под израелском окупацијом, укључујући и регион Набатијех.
Војска је додала да су њене снаге "интензивирале операције у неколико области како би умириле становнике“.
Израел је наставио да изводи нападе у деловима јужног Либана упркос оквирном споразуму који су Израел и Либан договорили у јуну. Тај план укључује "пилот зоне“ које су намењене да служе као тест подручја за разоружавање Хезболаха и за повлачење ИДФ-а.
Међутим, Израел и даље окупира десетине села у јужном Либану и опирао се даљем повлачењу, наводи Ал Џазира.
(Al Jazeera)
Ирански корпус исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) тврди да је његова противваздушна одбрана „пресрела и уништила“ дрон МQ1 изнад Ормуског мореуза, пренео ирански емитер ИРИБ.
МQ1 је даљински пилотирани дрон америчке производње који се често користи за надзор и извиђање.
САД нису коментарисале ову тврдњу.
Раније, данас, морнарица ИРГЦ такође је тврдила да је запленила беспилотну америчку подморницу на улазу у Ормуски мореуз.
(Al Jazeera)
САД су увеле су 36 нових санкција повезаних са Ираном, усмерених на авио-сектор и компаније које помажу Техерану у набавци авиона и осетљиве технологије.
Америчко Министарство финансија санкционисало је 27 иранских авио-компанија, првенствно циљајући "Махар Ер", као и фирме из Турске и Уједињених Арапских Емирата, оптужене за помагање Ирану у набавци америчких авиона.
Вашингтон је истовремено упозорио финансијске институције да пријаве мреже које подржавају иранску авио-индустрију и суспендовао три одобрења која су омогућавала прелете и коришћење америчких авиона у Ирану.
Амерички министар финансија Скот Бесент поручио је да ће све компаније и појединци који помажу иранским авио-компанијама бити суочени са озбиљним последицама.
Нове мере део су појачаног притиска администрације Доналда Трампа на Техеран, у настојању да ограничи иранску економију и извоз нафте, као и да изврши притисак због ситуације у Ормуском мореузу.
(Reuters)
Израелски министар спољних послова Гидеон Сар најавио је низ контрамера против Велике Британије, након што је британски министар Ед Милибанд објавио пакет санкција усмерен на насеља на Западној обали.
Сар је рекао да ће Израел затворити британски конзулат у Јерусалиму, протерати британске представнике из центра за подршку Гази и укинути британски тим за подршку у Рамали.
Најавио је и забрану уласка за 12 британских званичника и грађана које Израел оптужује за "антисемитске и антиизраелске активности“, која је у међувремену, објављена.
Сар је британске мере назвао "непријатељским“ и „морално искривљеним“, оценивши да подстичу антисемитизам и представљају мешање у унутрашње послове Израела.
У каснијој изјави на енглеском језику, Сар каже да је "бојкот робе“ са Западне обале „гнусна пракса која штети вредним, закону поштованим грађанима“.
(Times of Israel)
Амерички државни секретар Марко Рубио каже да САД неће следити Велику Британију у одлуци о вези са израелским насељима на окупираној Западној обали, али да за сада нема коментара осим тога.
Обраћајући се новинарима, Рубио је рекао да САД "не желе да виде пораст насиља, или пораст сукоба или тензија на Западној обали у веома несигурном тренутку за регион“.
(Al Jazeera)
Након најаве Велике Британије да ће забранити увоз робе која потиче из нелегалних јеврејских насеља на Западној обали, објављено је заједничко саопштење 12 земаља да ће то учинити.
У саопштењу се наводи да решење две државе мора бити заштићено и позива се израелска влада да одмах заустави ширење насеља.
Саопштење су издале Француска, Велика Британија, Канада, Данска, Шпанија, Финска, Ирска, Исланд, Норвешка, Пољска, Португалија и Шведска.
Британски шеф дипломатије Ед Милибанд је раније рекао да ће Француска и Канада такође објавити забрану увоза робе из илегалних насеља.
Милибанд је у говору у британском парламенту оценио да је израелска влада "зажмурила“ на "етничко чишћење“ Палестинаца на окупираној Западној обали од стране "терориста насељеника“.
Додао је да британска влада сматра да је израелска окупација палестинске територије незаконита.
(BBC, Al Jazeera)
Локални командант иранске паравојне јединице Басиџ убијен је у "терористичком нападу“ на немирном југоистоку земље, јавили су тамошњи медији.
Абдулрауф Ешаги, командант у округу Паруд у провинцији Систан и Белуџистан, "мученички је убијен“, навела је агенција Тасним, без навођења детаља.
Још није јасно ко стоји иза напада.
Јуче су иранске власти саопштиле да су три особе убијене, а девет ухапшено током рације у провинцији на скровишта исламистичких група за које тврде да су повезане са Израелом и САД.
Систан и Белуџистан, који се граничи са Пакистаном и Авганистаном, дуго је био место сукоба између иранских снага безбедности, побуњеника и кријумчара дроге.
Како наводи Тајмс ов Израел, то је једна од најсиромашнијих провинција Ирана, дом је значајне етничке популације Балуџа, од којих је већина сунитских муслимана у шиитској већинској нацији.
(Times of Israel)
Британски министар спољних послова Ед Милибанд најавио је забрану увоза робе из израелских насеља на окупираној Западној обали, уз оцену да је окупација незаконита, преноси Би-Би-Си.
Он је рекао да ће Лондон санкционисати компаније и појединце који финансирају или учествују у ширењу насеља, као и оглашавање таквих насеља у Великој Британији.
Милибанд је навео да британска влада не спори право Израела на постојање, већ се противи политици његове владе, истичући да подржава решење о две државе.
Најавио је и одбијање нових дозвола за извоз оружја и друге робе која значајно доприноси окупацији, док ће више од 30 раније суспендованих дозвола за извоз оружја остати на снази. Позвао је Израел и да омогући исплату прихода Палестинцима, оценивши да нове мере представљају поруку да Британија неће прихватити уништавање решења о две државе.
(BBC)
Никарагва је данас пред Међународним судом правде оптужила Немачку да извозом оружја у Израел крши Конвенцију о спречавању и кажњавању геноцида из 1948. године и међународно хуманитарно право.
Говорећи у име Никарагве, амбасадор Карлос Хосе Аргуељо Гомез изјавио је да Берлин морао да буде свестан постојања "озбиљног ризика" да Израел чини дела која могу представљати геноцид, пренео је Ројтерс.
Немачка је јуче затражила од Међународног суда правде да одбаци тужбу тврдећи да та институција нема надлежност да се бави тим случајем.
Немачка је други највећи добављач оружја Израелу, одмах након Сједињених Америчких Држава (САД). Случај Никарагве се надовезује на тужбу коју је Јужна Африка поднела против Израела због наводног геноцида. У привременој пресуди из 2024. године, Међународни суд правде је навео да је Израел прекршио нека права загарантована Конвенцијом о геноциду током своје офанзиве на Газу.
Одлука о приговору Немачке на надлежност суда очекује се до краја ове године.
Израел одбацује оптужбе за геноцид као политички мотивисане и наводи да је његова војна кампања усмерена против милитантне групе Хамас, чији је напад на Израел покренуо рат у октобру 2023. године. Међународни суд правде је највиши суд Уједињених нација (УН) који се бави споровима између држава и кршењима бројних међународних уговора.
Његове пресуде су коначне и на њих не постоји право жалбе.
(Ројтерс)
Велика Британија објавила је данас закон којим су уведене строже санкције Ирану, које се односе на трговинска ограничења и овлашћења за циљање бродова.
Влада је саопштила да ће ове мере ограничити приступ Ирана британском финансијском систему, проширити трговинске забране на додатну робу, технологију и услуге и забранити иранским ваздухопловима слетање у Велику Британију, осим у случајевима када важе изузеци, пренео је Ројтерс.
Британска власт навела је да су нове мере уведене како би се обуздао Техеранов нуклеарни програм и друге непријатељске активности.
Британски премијер Енди Бернам изјавио је раније данас да ће министар спољних послова те земље Ед Милибанд увести санкције на трговину робом из илегалних израелских насеља на окупираној Западној обали.
Портпарол Бернамовог кабинета је казао да ће много строжи став Велике Британије према Израелу објавити министар спољних послова у Доњем дому, преноси Скај њуз.
(Ројтерс)
Израелски председник Исак Херцог критиковао је најављену британску забрану трговине са израелским колонистичким насељима на окупираној Западној обали, тврдећи да би та мера ометала предстојеће израелске изборе, наштетила палестинским радницима и поткопала безбедносне интересе западних земаља.
"Ако се то деси, и ако се придруже и друге земље, верујем да ће се то показати као озбиљна погрешна процена, одлука која ће пасти на погрешну страну историје", рекао је Херцог, јавља Тајмс ов Израел.
Према његовим речима, то би представљало "грубо мешање" у демократске изборе.
"То неће никоме служити. Нажалост, директно ће наштетити Палестинцима, лишавајући их пословања и запослења. И, на крају крајева, поткопаће интересе и националну безбедност земаља које воле слободу", сматра Херцог.
Он није прецизирао шта подразумева под "грубим мешањем". "Санкције нису решење. Дијалог јесте. Свим страним владама кажем: Стоп! Удаљите се од ћорсокака санкција и бојкота. И окрените се конструктивном дијалогу и сарадњи", истакао је председник Израела.
Израелски десничарски министар националне безбедности Итамар Бен Гвир је, у одговору на британску забрану увоза из илегалних насеља казао да је "време да држава Израел јавно призна" да су Малвинска, односно Фокландска острва "аргентинска територија под окупацијом, коју Британци насилно краду од аргентинског народа".
"Британци се не задовољавају само окупацијом територије, они тамо такође буше нафту и краду новац од аргентинског народа. Позивам премијера Бенјамина Нетањахуа да призна суверенитет Аргентине над Малвинским острвима и да уведе санкције Великој Британији све док окупација траје", рекао је Бен Гвир у објави на платформи Икс.
Министар финансија Израела, Безалел Смотрич је позвао ту земљу да одмах "протера британског амбасадора".
"Нећемо бити отирач који гази антисемитска влада, у земљи коју је освојио радикални ислам, покушавајући да се спасе од економског и друштвеног пада нападајући Јевреје и државу Израел. Британски мандат у земљи Израела је завршен", додао је Смотрич.
(Times of Israel, X)
Израелска војска је рано јутрос извршила напад на место Кфарчуба у јужном Либану, након чега је подигла израелску заставу на једном од брда, преноси сајт Либан 24.
Израел је све више учврстио своје војно присуство широм јужног Либана кроз утврђене положаје, проширивање тампон зона и рушења, уз поновљене упаде у погранична села попут Кфарчубе.
До израелског напада на Кфарчубу дошло је након што су израелске снаге током протекле ноћи артиљеријом гранатирале долине Ел Салуки и Ел Хуџеир у јужном Либану, преноси Ал Џазира.
Напади Израела на југ Либана наставили су се и након што је постигнуто званично примирје, а Израел наводи да су његове мете припадници милитантне групе Хезболах, коју подржава Иран, за које наводе да угрожавају север Израела.
(Танјуг)
Председник Уједињених Арапских Емирата Мухамед бин Зајед ел Нахјан упозорио је премијера Израела Бенјамина Нетанјахуа да Хамас планира велику операцију против Израела неколико дана пре масакра 7. октобра, наводи се у истрази листа Харец објављеној у уторак ујутру.
Нетанјаху је, како се наводи, одбацио упозорење, упркос томе што га је бин Зајед позвао да претњу схвати озбиљно, пише лист, позивајући се на тројицу високих званичника из страних извора који су упознати са садржајем разговора.
Током 45-минутног разговора, одржаног око десет дана пре масакра, бин Зајед је, према извештају, упозорио Нетанјахуа да тадашњи лидер Хамаса Јахја Синвар планира велику операцију против Израела.
Председник УАЕ изразио је забринутост да би напад могао да доведе до великог броја жртава, дестабилизује регион и угрози Аврамове споразуме, наводи се у извештају.
Премијер је, како се наводи, одговорио да верује да Хамас намерава да делује на Западној обали и уверио председника УАЕ да је Израел спреман за сваки сценарио.
Нетанјаху није поменуо упозорење током каснијих безбедносних брифинга уочи 7. октобра. И бивши шеф Шин бета Ронен Бар и бивши начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага (ИДФ) Херци Халеви рекли су за Харец да нису били обавештени о упозорењу које је изнео председник УАЕ.
У истраживању Хареца наводи се и изјава блиског саветника бин Заједа, који је рекао да је упозорење потекло из контаката у које је био укључен палестински посредник повезан и са Хамасом и са израелским безбедносним структурама.
Према истрази, Синвар је у септембру 2023. године преко тог посредника упозорио да припрема "зилзал", односно земљотрес, а касније је оно што планирао описао као "мајку свих изненађења" и "застрашујућу операцију".
Порука је на крају прослеђена руководству УАЕ, а 15. септембра и Шин бету. Бар је обавестио Нетанјахуа о Синваровом упозорењу, након чега су високи званичници одбране два дана касније одржали безбедносну процену ситуације.
На том састанку Бар је, како се наводи, упозорио да је Израел "на путу удара" и препоручио или снажан офанзивни потез или јачање одбрамбених мера у Гази и на Западној обали уочи јеврејских празника. Међутим, на крају разговора нису донете никакве одлуке.
Након што је руководство УАЕ закључило да Израел није на одговарајући начин реаговао на добијене информације, бин Зајед је одлучио да директно контактира Нетанјахуа, наводи се у извештају.
Истрага такође наводи да је шеф египатске обавештајне службе Абас Камел у приближно истом периоду контактирао Нетанјахуа и упозорио га да Хамас планира "нешто необично, застрашујућу операцију".
Нетанјаху је, према извештају, одговорио да Израел држи ситуацију у Гази под контролом и да је своју пажњу и распоред трупа усмерио на Западну обалу.
Нетанјаху није поменуо ниједан од ова два разговора током каснијег састанка о Гази и Хамасу, одржаног 1. октобра, наводи се у извештају. Један високи званичник Шин бета, кога Харец цитира у истрази, рекао је да је сазнање о упозорењима потенцијално могло да промени начин на који су безбедносни званичници тумачили раније Синварове изјаве и његово повлачење из преговора.
Харец наводи да бин Зајед није одговорио на захтев за коментар.
"Апсолутна лаж! Премијер Нетанјаху није разговарао са председником Уједињених Арапских Емирата током наведеног периода и од њега није добио никакво упозорење", саопштио је кабинет премијера Израела.
Након објављивања извештаја, бивши премијер и лидер странке Б'Јахад Нафтали Бенет рекао је за радио 103FM да "са сигурношћу зна да је извештај истинит".
"Мухамед бин Зајед из Емирата упозорио је Нетанјахуа да Синвар планира операцију. Абас Камел, шеф египатске опште обавештајне службе, такође је упозорио Нетанјахуа неколико дана пре масакра да се припрема велика операција", рекао је он. "Не желим да говорим о свом односу ни са ким. Кажем вам да знам да је ова чињеница истинита."
(Харец, Џерузалем пост)
Британски премијер Енди Бернам изјавио је да ће данас министар спољних послова те земље Ед Милибанд увести санкције на трговину робом из илегалних израелских насеља на окупираној Западној обали.
Портпарол Бернамовог кабинета је казао да ће много строжи став Велике Британије према Израелу објавити министар спољних послова Ед Милибанд у Доњем дому, преноси Скај њуз.
"Што се тиче Блиског истока, премијер је изнео посвећеност Велике Британије раду на миру и безбедности у региону, наглашавајући важност решења две државе, поновног отварања Ормуског мореуза и осигуравања да Иран никада не стекне нуклеарно оружје", рекао је портпарол, који је навео да је Бернам говорио о Блиском истоку у обраћању лабуристичким посланицима.
Увођење забране на увоз робе из илегалних израелских насеља је највећи и најспорнији спољнополитички потез Бернама од када је постао премијер, а Милибанд је прошле недеље пред посланицима најавио "свеобухватно ресетовање" владине политике на Блиском истоку.
"Израелска насеља су илегална према међународном праву. Не желимо да британске компаније финансирају, граде или рекламирају нова насеља. Посао који сада предузимамо јесте како то можемо зауставити", најавио је раније Милибанд.
Сматра се да је Бернам у телефонском разговору обавестио америчког председника Доналда Трампа о предложеном строжем ставу владе према Блиском истоку.
Израелски десничарски министар националне безбедности Итамар Бен Гвир је, у одговору на британску забрану увоза из илегалних насеља казао да је "време да држава Израел јавно призна" да су Малвинска, односно Фолкландска острва "аргентинска територија под окупацијом, коју Британци насилно краду од аргентинског народа".
"Британци се не задовољавају само окупацијом територије, они тамо такође буше нафту и краду новац од аргентинског народа. Позивам премијера Бенјамина Нетанјахуа да призна суверенитет Аргентине над Малвинским острвима и да уведе санкције Великој Британији све док окупација траје", рекао је Бен Гвир у објави на платформи Икс.
Министар финансија Израела, Безалел Смотрич је позвао ту земљу да одмах "протера британског амбасадора".
"Нећемо бити отирач који гази антисемитска влада, у земљи коју је освојио радикални ислам, покушавајући да се спасе од економског и друштвеног пада нападајући Јевреје и државу Израел. Британски мандат у земљи Израела је завршен", казао је Смотрич у објави на платформи Икс.
(Танјуг)
Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп изјавио је да ће цене нафте нагло пасти када САД победе у рату против Ирана.
"Цене нафте ће нагло пасти, као што пада и све остало, али још више, када победимо у рату. Биће три долара по галону, али на крају испод два долара по галону. Све ће се догодити брзо, а Иран никада неће имати нуклеарно оружје", рекао је Трамп.
Поређења ради, дизел гориво у САД данас кошта просечно 4,15 долара по галону, док је најскупље у Калифорнији, где кошта 5,86 долара.
Један галон износи 3,79 литара.
(Танјуг)
Најмање 73 особе су повређене, међу којима има жена и деце, у нападима Хута на четири града у Саудијској Арабији, саопштио је портпарол коалиције предвођене Саудијском Арабијом у Јемену.
Напади су изведени на градове Абха, Хамис Мушаит, Џазан и Наџран. Хути, које подржава Иран, гађали су цивилне и привредне објекте, наводи се у саопштењу објављеном на друштвеној мрежи Икс.
Портпарол коалиције поручио је да ће на нападе бити одговорено "одлучно".
(Reuters)
Prethodnog dana ekspertkinja Ujedinjenih nacija za palestinske teritorije Frančeska Albaneze upozorila je da bi uklanjanje ruševina u Gazi moglo da uništi važne dokaze o "zločinima protiv čovečnosti" i onemogući pronalazak i identifikaciju posmrtnih ostataka.
Hezbolah je treći put za nedelju dana lansirao dva drona sa eksplozivom na izraelske vojnike koji su tokom noći delovali u oblasti Ali Taher u južnom Libanu, saopštila je izraelska vojska.
Pomorske snage Omana evakuisale su 16 članova posade sa tankera "Sidr" u saudijskom vlasništvu, nakon što je Iran, kako se navodi, napao taj tanker, javlja Rojters.
Nemačka je zatražila od Međunarodnog suda pravde da odbaci tužbu koju je Nikaragva podnela, tvrdeći da je Berlin prekršio Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. godine zbog isporuka oružja Izraelu.
Predsednik parlamenta Irana Mohamad Bager Kalibaf zapretio je da će ta zemlja uzvratiti Sjedinjenim Američkim Državama ukoliko budu napale iransku imovinu.
