Američki paradoks – kineski automobili se uvoze uprkos carini od 127 odsto

Kineski sajtovi javljaju, prenoseći pisanje američke štampe, da je kompanija "Vejmo", koja nudi uslugu taksi vožnje u autonomnim vozilima (koja nemaju vozače) u SAD u protekle dve godine uvezla 3.200 kineskih električnih vozila (od čega čak 2.600 ove godine), uprkos tome što je na njih morala da plati drakonsku carinu od ukupno 127 odsto.

"Vejmo" je kompanija koja je u vlasništvu "Alfabeta", konglomerata koji u svom sastavu ima "Gugl". "Vejmo" za sada deluje samo u SAD, ali je nedavno ušao i u Japan i Južnu Koreju, gde još vrši testove, odnosno još ne nudi konkretne taksi usluge.

Iako pomenuta carina predstavlja čisti i krupan novčani gubitak, za rukovodstvo "Vejmoa" nije bilo dileme u vezi s tim da li se uvoz kineskih četvorotočkaša isplati, jer je ekonomska računica jasna. Naime, kineski električni automobili marke "Zikr", koja je mlada ćerka kompanija velikog proizvođača vozila "Džili", koje je "Vejmo" uvezao, koštaju oko 30.000 dolara po komadu.

Konkretno, reč je o električnim modelima u Kini poznatim kao "CM1e", a koje su u "Vejmou" preimenovali u "ođaj". Kada se na to doda pomenuta carinska globa, njihova cena skače na blizu 80.000 i kada se nadalje na to dodaju troškovi za softver i hardver potreban da se ti automobili pretvore u autonomno (robotsko) vozilo, trošak za američku kompaniju dostiže oko 105.000 dolara.

A, to je skoro upola manje od troška za električne automobile sličnih karakteristika britanskog proizvođača "jaguar" koje je "Vejmo" do sada koristio i koji prerađeni u robo-vozilo koštaju po 200.000 dolara.

Naravno, ekstremne carine na kineske električne automobile, uvedene najpre za vreme vlade bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, čine vozila proizvedena u mnogoljudnoj azijskoj zemlji neisplativim za obične američke građane, ali, očigledno ne i za krupne kompanije.

Zahvaljujući "Vejmou", dakle, Amerikanci će ipak imati priliku da se voze u kineskim automobilima – samo ih neće posedovati.