IDF: Ubijen komandant Hamasa u Kan Junisu; Iran: Likvidirana dva agenta Izraela i SAD

Зет и главни саветник америчког председника Доналда Трампа Џаред Кушнер требало би следеће недеље да допутује у Израел, где би требало да се састане са премијером Бенјамином Нетанјахуом како би га убедио да омогући напредак у плану Одбора за мир за разоружавање Хамаса у Гази, изјавио је извор упознат са ситуацијом.

Извор је рекао да ће се Кушнеру у Израелу придружити изасланик Одбора за мир за Газу Николај Младенов, а да тачан датум посете још није утврђен.

Кушнер и Младенов планирају да затраже од Израела да поново обустави нападе на Газу, као и да испуни низ хуманитарних обавеза које је преузео у оквиру споразума о прекиду ватре са Хамасом из октобра 2025. године, рекао је извор.

Када те обавезе буду испуњене, Одбор за мир, на чијем је челу амерички председник Доналд Трамп, верује да ће моћи да се обрати Хамасу и затражи од те групе да почне да предаје оружје, додао је извор.

Један арапски дипломата рекао је да такав напредак неће бити могућ док Нетанјаху јавно не повуче противљење споразуму, што је мало вероватно како се приближавају избори у Израелу, заказани за 27. октобар.

Дипломата је рекао да су и Кушнер и Младенов фрустрирани Нетанјахуовим јавним ставом против плана Одбора за мир о разоружавању Хамаса.

Кушнер није посетио Израел од прошле године, када је посредовао у постизању октобарског споразума о ослобађању талаца и прекиду ватре између Израела и Хамаса.

(Times of Israel)

Висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас поздравила је одлуку Израела да продужи мандат мисије ЕУ за помоћ на граници на прелазу Рафа између Појаса Газе и Египта до краја јуна 2027. године.

Мисија ЕУБАМ Рафа успостављена је 2005. године како би помогла у надзору овог важног граничног прелаза, али је стављена у стање приправности након што је Хамас 2007. преузео контролу над Газом.

Прелаз Рафа био је у потпуности затворен током рата Израела и Хамаса, али је у фебруару, након успостављања примирја, поново отворен уз ограничен режим. Од тада је између Газе и Египта прешло више од 10.000 људи, саопштила је ЕУ прошле недеље.

Према речима Каласове, Израел је одобрио продужење мандата мисије за надзор прелаза Рафа, као и програма ЕУ за обуку палестинских полицајаца и помоћ у обнови правосудног система у Гази.

"То је важан корак после вишемесечних дипломатских преговора", навела је Каласова.

Додала је да је циљ мисија да гранични прелази буду безбеднији и ефикаснији, да се подрже палестинске полицијске снаге и допринесе стабилности у региону.

Мисија ЕУБАМ има за циљ да обезбеди неутрално присуство треће стране на прелазу Рафа, а у њој учествују полицајци из Италије, Шпаније и Француске.

Израел је одобрење за наставак рада мисије требало да продужи крајем јуна, али су односи ЕУ и Израела озбиљно погоршани од почетка рата у Гази, након напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године.

(Times of Israel)

Министар одбране САД Пит Хегсет изјавио је да америчка војска може да одржава блокаду иранских лука колико год буде потребно.

"Америчка ратна морнарица може неограничено да одржава такву блокаду, јер ћемо, као што смо и до сада чинили, смењивати бродове и наставити да то радимо“, рекао је Хегсет новинарима.

Неименовани амерички званичник изјавио је почетком месеца да ће САД укинути блокаду иранских лука када буде постигнут договор са Ираном којим ће бити обновљен несметан комерцијални поморски саобраћај.

(Reuters)

Иран је упозорио на загађење животне средине у Ормуском мореузу након што је нафта из изливања стигла до острва Кешм на југу земље и затражио надокнаду од одговорних.

Портпарол иранског Министарства спољних послова Исмаил Багаи рекао је да је нафтна мрља "погоршала стање вода" у Персијском и Оманском заливу.

Како је навео, прелиминарни докази указују на то да је извор изливања био страни теретни брод.

Међутим, амерички сајт "ТанкерТракерс", који прати кретање бродова широм света, наводи да је изливање, по свему судећи, последица иранског напада 3. августа на теретни броду водама Омана.

Багаи је на друштвеној мрежи Икс навео да су слична изливања нафте "последњих деценија нанела штету приобалним подручјима Ирана вредну више билиона долара" и затражио надокнаду.

"Свака страна која има користи од трговачког саобраћаја кроз Ормуски мореуз има и правну и моралну обавезу да санира нанесену штету животној средини", додао је Багаи .

Начелник иранског одељења за заштиту животне средине у јужној провинцији Хормозган Хабиб Масихи рекао је да је изливање погодило око 32.000 квадратних метара приобалног подручја и око 90.000 квадратних метара морске површине.

(Times of Israel)

Неименовани либански званичник демантовао је наводе Ројтерса да је Бејрут постигао договор са Израелом о ужем списку земаља које би могле да пошаљу војнике у Либан ради провере разоружавања Хезболаха. Израел је такође демантовао те наводе.

Споразум, постигнут 26. јуна уз посредовање Сједињених Америчких Држава, повезује постепено повлачење израелских снага из јужног Либана са провером разоружавања свих недржавних оружаних група, укључујући Хезболах, коју би спроводила либанска влада.

Хезболах није страна у споразуму и одбија да положи оружје, наводи агенција.

Ројтерс је прошле недеље објавио да су Либан и Израел постигли договор о ужем списку земаља, а јуче је, позивајући се на три извора, објавио да су на том списку Велика Британија, Италија, Швајцарска и Индонезија као потенцијалне земље које би дале припаднике за механизам за проверу разоружавања.

Либански званичник је, међутим, рекао да такав договор не постоји и да Бејрут и даље разговара са Сједињеним Америчким Државама о том питању.

Следећа рунда преговора између Израела и Либана заказана је за почетак септембра.

(Times of Israel)

Израелски министар одбране Израел Кац изјавио је да Израел неће повући снаге из јужног Либана док либанска милитантна група Хезболах не буде разоружана.

Израел је заузео део јужног Либана током овогодишњег рата са Хезболахом и саопштио да ће задржати снаге на том подручју како би заштитио север Израела од напада те групе, коју подржава Иран, преноси Ројтерс.

Хезболах је започео најновија непријатељства када је отворио ватру на Израел два дана након почетка америчко-израелског рата против Ирана.

Израелска офанзива приморала је стотине хиљада Либанаца да напусте своје домове, од којих су већина припадници шиитске муслиманске заједнице која подржава Хезболах.

Кац је рекао да су израелски премијер Бенјамин Нетанјаху и он били "недвосмислено јасни" да неће доћи до повлачења израелске војске из те безбедносне зоне, додајући да ће очистити то подручје и осигурати безбедност становника севера.

Након његове изјаве, званичник Стејт департмента САД рекао је да стално присуство израелске војске у јужном Либану није у складу са обавезама предвиђеним споразумом између Израела и либанске владе, постигнутим уз подршку САД.

Споразум предвиђа постепено повлачење израелских снага након потврђеног разоружавања Хезболаха.

"САД очекују од свих страна да поступају у складу са оквиром који су договориле, а Израел је јасно саопштио да нема територијалне амбиције у Либану“, навео је амерички званичник у писаној изјави прослеђеној новинарима.

Хезболах, који су 1982. године основали припадници иранске Револуционарне гарде, снажно се противи преговорима Бејрута са Израелом и одбацује било какву расправу о свом наоружању пре израелског повлачења.

(Танјуг)

Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) потврдиле су да су извеле напад на југ Газе, у области Кан Јуниса.

Како наводе, у нападу је убијен командант чете Хамаса који је припремао нове нападе.

Према наводима израелске војске, командант је планирао нападе на израелске снаге у Гази, па је гађан како би се "уклонила претња".

То је други израелски ваздушни напад на Газу ове недеље, после седмодневне паузе у нападима.

За то време, вођени су разговори о плану који подржавају САД, а који предвиђа разоружавање Хамаса и постепено повлачење израелске војске из Газе.

(Times of Israel)

Иранско Министарство обавештајних послова саопштило је да је ликвидирало двоје агената наводно повезаних са америчким и израелским обавештајним агенцијама.

Они су наводно убијени у сукобу са иранским снагама безбедности на југоистоку земље, јавља Ал Џазира.

Поред тога, иранске безбедносне службе ухапсиле су још четири особе због покушаја уласка у земљу ради спровођења планова за дестабилизацију провинција Систан и Балуџистан на југоистоку Ирана и оштећење њихових инфраструктура.

Иранске службе претходно су наводно припремале напад на америчког председника Доналда Трампа за време његове посете Анкари, где се одржао НАТО самит, што су предупредиле израелске обавештајне службе, које су информацију о томе дојавиле америчким колегама, након чега је Трамп пребачен са лета авиона "Air Force One" у војни авион.

(Танјуг)

Десетине израелских досељеника упале су у комплекс џамије Ел Акса у Јерусалиму, док су израелске снаге извеле широку акцију хапшења десетина Палестинаца широм Западне обале, а у нападу досељеника у селу Минија код Витлејема повређене су две особе, јавила је палестинска новинска агенција Вафа.

Јерусалимска област саопштила је да су досељеници, предвођени екстремним послаником израелског Кнесета Јудом Гликом, упали у комплекс Ел Акса и извели талмудијске обреде на његовој источној страни, наспрам Куполе на стени, преноси Ал Џазира.

Досељеници свакодневно, од недеље до четвртка, у групама улазе у комплекс Ел Аксе у два термина, пре и после подне, уз снажно присуство израелске полиције и ограничавање приступа муслиманским верницима.

Према Вафи, израелске снаге су током дана спровеле рације у већем делу Западне обале. На северу су ухапшена седморица Палестинаца у селу Фарха, југозападно од Салфита, тројица у Џенину, петорица у Тулкарему и седморица у Калкилији.

У централном делу Западне обале ухапшена су двојица Палестинаца у Ел Бири и још двојица у месту Хизма, северно од Јерусалима. На југу Западне обале ухапшена су четири Палестинца у Хеброну и тројица у селу Минија код Витлејема, где су досељеници напали палестинску породицу и повредили две особе.

Према Вафи, досељеници су напали палестинску кућу, чупали стабла и одузели око 100 оваца у селу Минија.

Председник сеоског већа Миније Ахмед Кавасбе рекао је да су досељеници око три сата ујутру напали породицу Џабарин, док су израелске снаге задржале чланове породице који су се налазили у кући и на фарми и одвеле их на непознату локацију.

(Танјуг)

Политички биро палестинског милитантног покрета Хамас саопштио је да ће тај покрет учествовати на палестинским изборима у оквиру најшире могуће националне коалиције, уз одбацивање условљавања политичких партија и изборних листа.

Члан политичког бироа Хамаса и шеф канцеларије за националне односе тог покрета Хусем Бадран рекао је да нико не би требало да поставља политичке услове за учешће на изборима нити да друге стране обавезује на прихватање сопственог програма.

"Хамас и већина фракција и изборних листа одбацују овај принцип", рекао је Бадран, пренела је Ал Џазира.

Он је додао да у Палестинској изборној комисији и правосуђу постоје настојања да се обезбеди слобода грађана да бирају свој политички програм.

Бадран је изборе оценио као "историјску прилику за промену палестинске политичке ситуације и окончање монополизације националног одлучивања која траје две деценије". Иако је оценио да је позив на изборе закаснио готово две деценије и критиковао палестинско руководство због самосталног одређивања термина и процедура, Бадран је нагласио да палестински народ има право да бира своје лидере и политички програм.

Говорећи о Јерусалиму, Бадран је рекао да Ел Акса и Јерусалим представљају "срж сукоба и суштину палестинског питања" на палестинском, арапском, исламском и међународном нивоу.

Оптужио је Израел да користи "бруталност" у Појасу Газе како би променио стање у комплексу Ел Акса, истичући да су Јерусалим и Ел Акса међу приоритетима Хамаса.

Бадран је оценио да оно што се догађа на Западној обали представља "јасан план и стратешки пројекат окупације", наводећи да је влада израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа покренула кампању за "одлучујуће окончање сукоба са палестинским народом", посебно на Западној обали.

Говорећи о палестинским затвореницима, Бадран је рекао да њихово питање представља "отворену рану" током целокупног сукоба са Израелом.

Он је навео да Хамас њихово ослобађање и побољшање услова у израелским затворима сматра једним од приоритета и да се то питање континуирано покреће на националном, међународном и политичком нивоу.

Председник Палестинске самоуправе Махмуд Абас саопштио је раније да ће парламентарни избори бити одржани 28. новембра 2026. године, након чега би требало да буде сазван Палестински национални савет, а председнички избори одржани 2027. године.

Након палестинског политичког раскола и Хамасовог преузимања контроле над Појасом Газе, Палестински законодавни савет престао је са радом 2007. године.

Абас је 2018. године донео одлуку о распуштању тог тела, док су последњи парламентарни избори одржани 2006. године.

(Танјуг)