Radoš Đurović: Nalet migranata na Seutu organizovan, potrebne sigurne luke oko Mediterana

Događaji na severu afričkog kontinenta prerasli su u jedno od ključnih evropskih političkih pitanja. Dok je Brisel pružio podršku Madridu, Francuska je pojačala kontrolu granica prema Španiji, a Italija privremeno suspendovala šengenski režim slobodnog kretanja sa tom zemljom.

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da ovakav nalet migranata mora biti organizovan, budući da je Seuta itekako ograđena i branjena, visokim dvostrukim ogradama sa bodljikavom žicom i uz prisustvo preko hiljadu policajaca.

Na pitanje šta je dovelo do ovako masovnog pokušaja ulaska u EU s afričkog kontinenta, s obzirom na to da je kopnena granica između Afrike i Evrope, odnosno dve španske enklave, dugačka ukupno svega oko 18,5 kilometara, Đurović je istakao da je jedan od povoda presuda španskog Vrhovnog suda u sporu o tome kako ljudi mogu da traže azil u tim enklavama, ali da je suštinski razlog mnogo dublji.

"Radi se o očaju ljudi koji nekako traže neki spas i vide na evropskoj teritoriji, između ostalog, i ove dve enklave, kao mogućnost da možda zatraže azil, možda nađu bolji život", objasnio je Đurović.

Naglasio je da ovako masovan ulazak migranata u Seutu nije mogao biti stihijski.

"Da šezdeset hiljada ljudi u nešto više od 24 časa uđe u tako branjenu enklavu... nije nešto što je slučajno i ne može da se realizuje bez dobre organizacije, pa makar i tolerisanja sa marokanske strane", rekao je Đurović.

Govoreći o šengenskim pravilima koja važe za ulazak u enklavu Seuta, s obzirom na to da se smatra da je to zapravo ulazak u EU, Đurović je objasnio da kontrola ulaska iz enklave u Španiju i dalje postoji i da prolaz nije slobodan.

"Ko god dođe u enklavu, nema mogućnost da se nesmetano domogne španskog kopna i odatle nastavi dalje, što je bio neki od argumenata drugih zemalja. Znači, u praksi to ne stoji", rekao je Đurović, objasnivši da je traženje azila moguće samo ako se u enklavu dođe morskim putem, te da su procedure stroge.

Italija uvodi kontrole na letovima i brodovima

Dolazak više desetina hiljada migranata u Seutu izazvao je snažnu reakciju italijanske vlade. Rim je odlučio da od 1. avgusta, na mesec dana, ponovo uvede kontrole u avionskom i pomorskom saobraćaju sa Španijom, uz obrazloženje da je cilj zaštita nacionalne bezbednosti spoljnih granica EU.

U međuvremenu, španski premijer Pedro Sančez poručio je da migracioni pritisak nije samo španski problem, i pozvao na evropsko jedinstvo. Podsetio je da je, prema podacima Fronteksa, Italija poslednjih godina bila glavna ulazna ruta za ilegalnu migraciju u EU.

Odluka italijanske vlade nosi jasnu političku poruku. Kabinet premijerke Meloni već duže vreme povezuje ilegalnu migraciju sa pitanjem bezbednosti, tvrdeći da nekontrolisani tokovi pogoduju kriminalnim mrežama i povećavaju rizike za građane. Tu liniju dodatno su ojačali slučajevi nasilja među mladima, posebno u velikim gradovima poput Milana, gde se odomaćio izraz "maranza" za deo maloletnika, često severnoafričkog porekla i takozvane druge generacije koji nisu u potpunosti integrisani.

U tom kontekstu usvojen je paket mera poznat kao "anti-maranza". "Ko napada, pljačka ili uništava, mora da odgovara, čak i sa petnaest ili šesnaest godina", navedeno je povodom novog paketa. Do sada su maloletnici od 14 do 18 godina krivično odgovarali samo ako bi sud utvrdio da su bili svesni svojih postupaka, a po novom, ta sposobnost se pretpostavlja, osim ako se pred sudom ne dokaže suprotno.

Francuska diže dronove, na granici čete specijalaca

Rim i Pariz su se u međuvremenu dogovorili oko strožih kontrola duž zajedničke kopnene granice, u okviru ranije potpisanog sporazuma o saradnji policijskih snaga. Francuska je, nakon krize u Seuti, angažovala 170 policajaca i dve čete specijalnih jedinica na granici sa Španijom.

"Pojačali smo kontrole na unutrašnjim granicama u okviru Šengenske zone na francusko-španskoj granici. Reč je o preventivnoj meri koja bi trebalo da traje 10 dana i u kojoj učestvuje 170 policajaca. Imaćemo dodatne dronove i nadzorne avione za sprovođenje misija posmatranja i praćenja", navodi se u obrazloženju francuskih vlasti.

Slabosti koncepta ograda i barijera

Španska policija počela je postavljanje ploveće barijere duge pet stotina metara kako bi sprečila nove pokušaje prelaska morem, a najnovija kriza ponovo je otvorila raspravu o migracijama i funkcionisanju Šengena, koji u vanrednim okolnostima omogućava privremene kontrole na unutrašnjim granicama.

Đurović je ocenio da aktuelna situacija ukazuje na slabosti koncepta koji se sve više zagovara u EU - barijere i ograde. Podsetio je da su Seuta i Melilja najutvrđeniji delovi španske teritorije prema spoljnom svetu, te da su sve mere i pre ovog incidenta trebalo da zaustave ovakav priliv.

"Možda je potrebno razmisliti o konceptu da se grade sigurne luke, odnosno sigurne teritorije oko Mediterana i oko Evropske unije, gde bi ljudi mogli da ostanu i imaju normalan i održiv život", predložio je Đurović.

Podsetio je da među ljudima koji dolaze ima mnogo žena i dece, i da to nisu samo ljudi iz Maroka, već da veliki broj dolazi i sa Sahela i iz južnih delova Afrike, gde postoje sukobi i nestabilnost.

"Sama barijera ništa nije rešila. Ljudi su našli način uz pomoć krijumčara", zaključio je Đurović, dodajući da će se, ukoliko se ovako bude dešavalo i u budućnosti, otvoriti mnoga pitanja za Evropu.

Gde je evropska solidarnost

Đurović je naglasio i pitanje odnosa sa zemljama u susedstvu, navodeći da marokanske policije nije bilo, odnosno da nije bilo intervencije koja bi zaustavila ovako veliki broj ljudi. Sa druge strane, postavlja se i pitanje solidarnosti.

"Ovi komentari italijanske premijerke, mere Italije prema Španiji nisu u duhu onoga što je evropski acquis, odnosno evropski propisi i standardi, gde u ovakvim situacijama je potrebno, pre svega, da zemlje članice budu solidarne. Ne samo da obezbede vojsku da pomognu Španiji ili neke druge mere, već i humanitarnu pomoć, pa čak i da podele teret izbeglica", kazao je Đurović, ocenivši da će se upravo o tome raspravljati na sastanku ministara unutrašnjih poslova.

Podsetio je i da je Finska podržala ideju o potpunom isključenju Španije iz Šengena.

"Evropa uporno pada na testu"

Na pitanje da li sve ovo pokazuje da migrantski pritisak ponovo počinje da ugrožava jedno od osnovnih dostignuća EU, slobodno kretanje unutar njenih granica, Đurović je odgovorio da su ovakve krize test za celu EU po pitanju solidarnosti, njihovih principa i vrednosti, pa čak i propisa.

Podsetio je da je nedavno, 12. juna, počeo da se primenjuje novi Pakt o azilu i migraciji, po kojem je ovakava situacija morala odmah da se rešava, što znači solidarnost i podela tereta. "Ništa od toga nismo videli u ovom trenutku", konstatovao je Đurović.

Izrazio je nadu da će se, uz inicijativu Evropske komisije, situacija unaprediti i da će se pravila primenjivati, što znači brze procedure u samoj enklavi, ako neko želi da traži azil.

"Ako Španija bude zatrpana sa zahtevima za azil iz same Seute, onda bi trebalo i druge zemlje u susedstvu da joj pomognu u tome po evropskim propisima. Tako da to jeste jedan veliki izazov i ja se bojim da Evropa uporno pada na tom testu, kako podeliti teret izbeglica ili migranata", rekao je Đurović.

Uložene milijarde da se ovo ne desi - gde je zapelo

Podsetio je i na veliku migrantsku krizu od pre desetak godina, iz 2015. godine, kao i na onu iz 2021.

Upitan zašto danas, za razliku od perioda pre 10 godina kada je Evropa pokazivala više jedinstva i spremnosti da ravnopravno rasporedi teret migranata, postoje tako različite poruke iz evropskih prestonica, Đurović je odgovorio da jeste mnogo rađeno na novom planu i da su svi napori bili usmereni na to da se ovakvi scenariji ne dese.

"Mnogo novca je uloženo, milijarde evra, da se obezbede granice, angažuju dodatne trupe Fronteksa, da se radi termovizija i druge mere nadzora", naveo je Đurović. Istakao je, međutim, da je ključno pitanje kako rešavati ovakve probleme kada nedostaje solidarnost i kada su zemlje na jugu Evropske unije one koje trpe najveći pritisak.

"Lako je iz Finske komentarisati, iz Češke, pa čak i iz Nemačke, kako se ponašaju zemlje na jugu koje su izuzetno opterećene migrantskim prilivom. Podsetiću, Italija, Španija, Grčka - to su zemlje koje trpe najveći pritisak ljudi koji dolaze i traže pomoć", kazao je Đurović, ocenjujući da te zemlje u jednom trenutku neće moći, niti će želeti, samo da rešavaju problem.

Podsetio je da u EU i dalje važe propisi po kojima je prva zemlja ulaska migranata ujedno i zemlja koja odlučuje o njegovom statusu, što u teoriji znači da bi svi ljudi koji ulaze u Evropu preko Mediterana morali da ostanu u procesu odlučivanja upravo u Italiji, Španiji i Grčkoj.

"To je ono što je jedan gorki zaključak svega ovoga, da solidarnosti i ravnomerne podele tereta nema, i da kakve god mere vi preduzimali da unapredite migrantsku politiku, ako zemlje smatraju da su u neravnomernom položaju, i ako one to stvarno jesu, onda EU ne sledi neka svetla budućnost po ovom pitanju", zaključio je Đurović.