Уколико САД и Иран ускоро не омогуће већи проток нафте кроз Ормуски мореуз, свет би требало да буде забринут за енергетску безбедност, упозорио је извршни директор Међународне агенције за енергетику (ИЕА) Фатих Бирол.
"Безбедност снабдевања нафтом и даље је кључно питање. Требало би да будемо забринути, а ја јесам, уколико се ситуација не побољша у наредних неколико недеља", рекао је Бирол на скупу Савета за међународне односе у Вашингтону, пренео је Ројтерс.
Бирол је оценио да је, упркос наглом расту цена енергената, неколико фактора ублажило последице поремећаја на тржишту.
Међу њима је навео кинеске залихе које су пре почетка рата премашивале милијарду барела нафте, смањење потрошње кроз већу употребу електричних возила и јавног превоза, као и координисано ослобађање резерви до 400 милиона барела нафте под окриљем ИЕА.
"Али та решења не могу да трају заувек", рекао је Бирол, који је раније оценио да је рат у Ирану изазвао најтежи поремећај у снабдевању енергијом у историји.
Истакао је да је повећање производње у САД, највећем светском произвођачу нафте и гаса, помогло ублажавању кризе.
"Повећање производње у САД је веома добро. Сједињене Државе су повећале производњу за један до два милиона барела, али не могу да повећају за 10 милиона барела дневно", рекао је Бирол.
Према његовим речима, криза у снабдевању нафтом и гасом погодила је економије широм света, али неједнако.
"Највише је погођена Азија, јер је Азија 80 до 90 одсто ове енергије добијала преко Ормуског мореуза", рекао је Бирол, додајући да су последице посебно осетиле Јапан и Јужна Kореја, али и земље у развоју попут Пакистана, Бангладеша и Индије.
Бирол је упозорио и на могуће здравствене последице у земљама у развоју, посебно за жене, које због високе цене нафтних деривата све чешће користе алтернативна горива за кување, попут дрвета и животињског отпада, која емитују штетније материје.
Цене нафте пале су за око 20 долара по барелу након координисаног ослобађања резерви ИЕА у марту. Та одлука је, према Бироловим речима, тржиштима показала да организација која окупља више од 30 земаља може поново да користи стратешке резерве уколико се ситуација погорша.
"Иако је ослобађање до 400 милиона барела било огромно, то је било само 20 одсто наших залиха. Осамдесет одсто је и даље у резервама", рекао је Бирол.
Reuters/Tanjug
Коментари