Samit Rusije i zemalja ASEAN-a – šta dobija Moskva, a šta države Jugoistočne Azije

Prošle nedelje, 17. i 18. juna, u gradu Kazanju je održan peti po redu samit Rusije i Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN).

Taj sastanak važan je i našao se u medijima ne samo države domaćina i zemalja pomenute asocijacije iz Jugoistočne Azije, već i dosta šire - ne samo zato što je, gledano očima zapadnjačkih elita, kontroverzan jer Rusija, smatraju oni, zavređuje političku i ekonomsku izolaciju, već i stoga što trgovinski i strateški značaj najveće slovenske i svetske države za članice ASEAN-a sada raste zbog problema sa snabdevanjem energentima izazvanog ratom u Persijskom zalivu.

Medijskom interesu su doprineli i činjenica da su najviši funkcioneri tih 11 država odlučili da otputuju u Rusiju uprkos sve težem bombardovanju dronovima koje sprovode ukrajinske snage i to što se samit delimično podudario sa sastankom G7 u Francuskoj, zbog čega je, na neki način, poslužio kao njegova protivteza.

Fokus na energetici

Samit u Kazanju, prvi od početka rata u Ukrajini, sa ruske strane je predvodio predsednik Vladimir Putin, a sa strane ASEAN-a predsedavajući te organizacije filipinski predsednik Ferdinand Markos mlađi.

Sastanak je poslužio je da se oceni uspeh sprovođenja zajedničkog petogodišnjeg plana razvoja odnosa, koji je usvojen na prethodnom samitu 2021, i formuliše novi programski dokument te vrste.

Važno je napomenuti i da su ruski predsednik i njegovi gosti diskutovali o mogućnostima za razvoj čitavog Evroazijskog kontinenta, odnosno, ekonomskom povezivanju članica ASEAN-a sa zemljama Šangajske organizacije za saradnju i Evroazijske ekonomske unije.

Ono što, međutim, privlači najviše pažnje je zajedničko saopštenje učesnica samita o saradnji u oblasti energetike, budući da su se države ASEAN-a, među kojima i Filipini (koji su, naročito pod predsednikom Markosom, blizak vojnopolitički saveznik SAD), tokom trajanja krize u Persijskom zalivu, okrenule, između ostalih, i ruskoj nafti i gasu, te sada traže pomoć Moskve za dalje.

Recimo, krajem marta, pisali su filipinski mediji, u luku Limaj u provinciji Batan pristao je prvi od nekoliko tankera nakrcanih ruskom naftom, što je bio prvi kontingent ruskog crnog zlata koji je ta ostrvska zemlja sa oko 110 miliona stanovnika kupila nakon petogodišnjeg zatišja.

Osim Filipina, rusku naftu po izbijanju rata u Zalivu uvezli su i Tajland, Vijetnam i Indonezija.

Pomenuto saopštenje predviđa jačanje međusobnih veza i diversifikaciju snabdevanja kroz povećanje trgovine energentima, investicije i razvoj obnovljivih izvora energije; snaženje otpornosti na energetske krize kroz zajedničke studije, traganje za novim izvorima i stvaranje strateških rezervi; te međusobnu saradnju u povezivanju električnih mreža i gasovoda na prostoru ASEAN-a.

Kako u Aziji vide susret u Kazanju

Analitičari u Aziji ocenjuju da zemlje ASEAN-a ne podržavaju napad Rusije na Ukrajinu, ali da su vrlo svesne da su države Zapada slične grehe počinile mnogo puta, te da su stoga usvojile pragmatičnu politiku čiji je cilj da zaštite svoje interese.

Pored predsednika Markosa u glavni grad ruskog Tatarstana otputovali su i premijeri Malezije, Tajlanda, Singapura, Laosa, Vijetnama, Kambodže i Istočnog Timora, kao i sultan Bruneja. Dakle, čak devet od jedanaest državnih lidera odlučilo je da se uputi na put koji bi potencijalno mogao da bude po njih rizičan.

To nesumnjivo govori o značaju koji oni pridaju odnosima sa Rusijom i jasno pokazuje da Moskva, suprotno želji njenih geopolitičkih protivnika, nije izolovana na međunarodnoj sceni.

Pojedini ekonomisti u Jugoistočnoj Aziji smatraju da je kriza u Ormuskom tesnacu stvorila uslove da se Rusija konstruktivno uključi u projekte energetske integracije i bezbednosti u Jugoistočnoj Aziji.

Ovde valja napomenuti da su zemlje ASEAN-a tržište koje brzo raste, koje je poslednjih godina, recimo, kolektivno najveći spoljnotrgovinski partner Kine, veći od EU i SAD (s godišnjim obimom razmene od čak oko 970 milijardi dolara u 2022!).

Međutim, ukupna razmena između Rusije i ASEAN-a u 2019. godini iznosila je nevelikih 18,2 milijardi dolara i nakon početka rata u Ukrajini je pala na oko 15,4 milijardi u 2022, da bi se prošle godine oporavila na oko 17,8. Sigurno je da ima dosta prostora za napredak.

Kada su u pitanju trendovi u toj razmeni, primetno je da, zbog pritisaka Vašingtona i zaokupljenosti Moskve intervencijom u Ukrajini, poslednjih desetak godina opada prodaja ruskog naoružanja u regionu (sa oko 30 posto u 2014. na oko deset odsto od 2018. naovamo), dok raste značaj Rusije kao snabdevača energentima.

Moskva bi mogla da odigra važniju ulogu u Jugoistočnoj Aziji i kao izvoznik veštačkih đubriva i žitarica, ali i snabdevač nuklearnim tehnologijama, bar kada su u pitanju njeni tradicionalni prijatelji poput Vijetnama.

Povratak Rusije u region ASEAN-a preko nafte i gasa?

Značaj Rusije za ASEAN u energetskom pogledu bio je vidan u istorijskom gradu na ušću Kazanjke i Volge, gde su se predsednik Putin i malezijski premijer Anvar Ibrahim dogovorili da Rusija u buduće na duži rok snabdeva (pretežno) muslimansku zemlju sa oko 34 miliona stanovnika benzinom, sirovom naftom i gasom.

Dva lidera su na marginama samita razgovarali i o mogućnosti saradnje u oblasti digitalizacije, veštačke inteligencije, farmacije i poljoprivrede, kao i o modalitetima plaćanja roba i usluga u sopstvenim valutama.

Predsednik Filipina Ferdinand Markos izjavio je u Kazanju da je sa ruskim domaćinom razgovarao o mogućim redovnijim nabavkama energenata, da je rad na stvaranju sistema nabavki počeo, ali da čvrst dogovor još uvek nije postignut. On je sugerisao da će imati na umu probleme geopolitičke prirode, ali i dodao da bi diversifikacija izvora energenata bila dobra po njegovu zemlju.

Filipinska strana vidi mogućnost za proširenje trgovinske razmene sa Rusijom, koja sada iznosi oko jednu i po milijardu dolara, i u više drugih privrednih grana, kao što su turizam, prehrambene prerađevine ili kozmetika.

U Rusiji i tradicionalni američki saveznici

Interesantno je, dakle, da je jedan posvećeni saveznik Vašingtona, čija je cela porodica počev od oca (Ferdinanda Markosa starijeg), diktatora Filipina od sredine šezdesetih do sredine osamdesetih, snažno politički, ekonomski i bezbednosno vezana za SAD, bio u poseti predsedniku Putinu za vreme trajanja vojnih operacija u Ukrajini.

Štaviše, on je predsednika Putina pozvao da učestvuje u radu Istočnoazijskog samita ASEAN-a, koji će Manila, kao zemlja koja predsedava tom asocijacijom, organizovati u novembru ove godine. Reč je o sastanku na najvišem nivou jedanaest država ASEAN-a (Jugoistočne Azije) i zemalja Istočne Azije, kao što su Kina, Japan, Republika Koreja i Rusija.

Takođe, važno je primetiti da se u Kazanju našao i Lorens Vong, premijer Singapura - države koja služi kao vojno uporište za američku mornaricu, sopstveno vojno osoblje decenijama obučava u SAD i koja od samog početka sukoba u Ukrajini provodi sankcije protiv Rusije. Singapur je, zapravo, jedina država ASEAN-a koja uvela sankcije Rusiji. No, treba reći da se one odnose na materijale i proizvode koji imaju vojnu ili dvojnu civilno-vojnu upotrebu, te da Singapur nije zabranio uvoz ruskih energenata.

Vong je na društvenim mrežama krajem prošle nedelje napisao da su sankcije uvedene ne zato što se grad-država svrstava uz nekoga, već zato što se zalaže za poštovanje suvereniteta i nezavisnoti, a da je u Rusiju otišao na traženje Kremlja, odnosno, predsednika Putina lično.

Ipak, azijski novinari, ocenjuju da je Vong verovatno bio prevashodno motivisan svojim obavezama prema drugim državama regiona Jugoistočne Azije, koje priželjkuju dobre odnose sa Moskvom, pogotovu što on sledeće godine treba da preuzme dužnost predsedavajućeg ASEAN-a.

Relativno nezavisna politika

S tim u vezi, analitičari u Jugoistočnoj Aziji smatraju da su lideri ASEAN-a, za razliku od svojih kolega sa Zapada, procenili da je važno da održe dijalog sa Rusijom, kako bi, između ostalog, ostali relevantni u međunarodnim odnosima u bezbednosnom pogledu.

Takođe, oni već izvesno vreme shvataju da njihovom regionu (konkretno, Južnom kineskom moru) preti sukob između dve supersile SAD i Kine, koji bi imao katastrofalne posledice po dalji ekonomski razvoj njihovih država i prosperitet njihovih populacija. Oni zato žele multidimenzionalne odnose i otvoreni su za uključivanje drugih aktera, poput Rusije i Indije na primer, u ekonomske, pa i bezbednosne tokove u Jugoistočnoj Aziji.

Vidno je, dakle, da ASEAN, kao organizacija koja se sastoji od država međusobno vrlo različitih kultoroloških karakteristika, ideoloških opredeljenja i političko-ekonomskih uređenja, nastoji da vodi jedinstvenu spoljnu politiku, koja je uravnotežena, pragmatična i neopterećena diktatima sa strane. Ona za cilj ima saradnju sa svima i mir sa svima.

Zalaganje za multipolarnost?

Treba napomenuti da je na samitu u Kazanju usvojena deklaracija koja odražava tu filozofiju dijaloga i saradnje, ali i u velikoj meri odražava pogled Moskve na međunarodne odnose - u njoj stoji da učesnice samita priželjkuju "pravedni multipolarni svet, koji se rukovodi međunarodnim pravom i principima Povelje Ujedinjenih Nacija." To je pogled na svet koji je suprotstavljen onom koji nameću Vašington i njegovi saveznici i koji govori o "poretku zanovanom na pravilima".

Nastojanje država "ASEANA"-a da uspostave relativno nezavisnu i neutralnu spoljnu politiku predstavlja priliku za Rusiju da proširi ekonomsku razmenu i ostvari veći politički i bezbednosni uticaj u regionu Jugoistočne Azije nego u prethodne četiri ili više godina.

Ostaje da se vidi da li će države ASEAN-a i nadalje biti u stanju da brane svoje ekonomske interese uvozom energenata iz Rusije, ili će možda ipak popustiti pod pritiskom Vašingtona da kupuju njegov gas i naftu, te se odreknu ruskih.