Preminuo Alan Grinspen, tvorac američkog ekonomskog procvata devedesetih i simbol krize 2008. godine

Grinspen je tokom pet uzastopnih mandata na čelu FED-a, pod četvoricom američkih predsednika, oblikovao američku monetarnu politiku i ostavio dubok trag u ekonomskoj istoriji Sjedinjenih Američkih Država.

"Alan je jutros preminuo u našem domu u 101. godini od komplikacija izazvanih Parkinsonovom bolešću. Bio je velikan koji je decenijama pomagao u oblikovanju američke ekonomije pod predsednicima obe političke stranke, ali je uvek bio dovoljno iskren da prizna sopstvene greške", navela je Mičelova u saopštenju.

Naglasila je da je za nju bio pre svega suprug, koji je obeležio njen život još od njihovog prvog susreta 1984. godine.

"Imao je 'iracionalni entuzijazam' za bejzbol, tenis, golf i muziku – posebno džez. Pamtiće ga po briljantnosti i dobroti. Biti njegov životni saputnik bila je radost mog života", poručila je Mičelova.

Federalne rezerve su izrazile saučešće porodici i istakle da su Grinspenovi doprinosi monetarnoj politici i ekonomskoj misli ostavili trajan pečat na instituciju, ekonomsku nauku i Sjedinjene Države.

Njujork, džez i vrh američke ekonomije

Alan Grinspen rođen je 6. marta 1926. godine u njujorškoj četvrti Vašington Hajts. Od najranijih dana pokazivao je izuzetan talenat za matematiku. U mladosti je pohađao prestižnu muzičku školu Džulijard i svirao saksofon i klarinet u džez sastavu.

Ekonomiju je studirao na Univerzitetu u Njujorku, gde je diplomirao 1948, a master studije završio je dve godine kasnije. Doktorske studije započeo je na Univerzitetu Kolumbija pod mentorstvom Artura Bernsa, budućeg predsednika Federalnih rezervi.

Tokom pedesetih godina prošlog veka približio se filozofkinji i spisateljici Ajn Rand, autorki romana "Pobunjeni Atlas", čija je ideja objektivizma i slobodnog tržišta snažno uticala na generacije libertarijanaca i konzervativaca.

"Ajn Rand i ja ostali smo bliski sve do njene smrti 1982. i zahvalan sam na uticaju koji je imala na moj život. Intelektualno sam bio ograničen sve dok je nisam upoznao", napisao je Grinspen u memoarima "Doba turbulencija: avanture u novom svetu".

Godine 1953. napustio je Kolumbiju i pridružio se konsultantskoj firmi koja će kasnije postati poznata kao "Taunsend–Grinspen". Pet godina kasnije postao je njen predsednik i većinski vlasnik.

Od Niksona do Regana

U politički život ušao je 1967. kao savetnik u predsedničkoj kampanji Ričarda Niksona. Iako je pomagao u tranziciji američke vlasti nakon Niksonove pobede, odbio je da preuzme zvaničnu funkciju u administraciji.

Posle Niksonove ostavke 1974, predsednik Džerald Ford imenovao ga je za predsednika Saveta ekonomskih savetnika – na funkciji na kojoj je ostao do 1977. Politike koje je tada zastupao, zajedno sa restriktivnijom monetarnom politikom Federalnih rezervi pod vođstvom Pola Volkera, doprinele su smanjenju inflacije sa 11 na 6,5 odsto.

Po dolasku Džimija Kartera na vlast vratio se privatnom sektoru i predavanju na Univerzitetu u Njujorku, gde je stekao doktorsku titulu iz ekonomije.

Novi povratak u javnu službu usledio je kada ga je predsednik Ronald Regan imenovao za predsednika Federalnih rezervi. Senat je potvrdio njegovu nominaciju 11. avgusta 1987. godine.

Ekonomski procvat

Samo dva meseca nakon stupanja na dužnost, 19. oktobra 1987, dogodio se "Crni ponedeljak", kada je indeks "Dau Džons" pao više od 22 odsto u jednom danu, što je i dalje najveći jednodnevni procentualni pad u njegovoj istoriji.

Grinspen je brzo reagovao kako bi obezbedio likvidnost tržišta, a kasnije su intervencije Federalnih rezervi tokom finansijskih potresa postale poznate kao "Grinspenov oslonac".

Posebne pohvale dobio je zbog upravljanja američkom ekonomijom tokom najdužeg perioda rasta u istoriji SAD do tada, od 1991. do 2001. godine. To je bilo vreme ubrzane globalizacije i ekspanzije interneta.

Tokom svog mandata suočio se sa pucanjem "dotkom" balona i posledicama terorističkih napada 11. septembra 2001.

Za vreme američkog predsednika Bila Klintona, kada su berzanski indeksi dostizali rekordne vrednosti, Grinspen je stekao gotovo status slavne ličnosti. Pisac Kristofer Hičens nazvao ga je "najneverovatnijom američkom slavnom ličnošću", magazin Ekonomist prozvao ga je "rok zvezdom", dok su ga poštovatelji zvali "maestro".

Na čelu Federalnih rezervi ostao je do 31. januara 2006. Sa skoro 19 godina mandata, drugi je po dužini službovanja predsednik FED-a u istoriji, iza Vilijama Mekčesnija Martina.

Kritike 2008. godine

Nakon globalne finansijske krize 2008. godine, Grinspen je bio izložen oštrim kritikama zbog odluka za koje su mnogi smatrali da su doprinele stvaranju uslova za kolaps.

Iako je još 1996. upozoravao na "iracionalni entuzijazam" investitora koji veštački pumpa cene akcija, zameralo mu se što nije prepoznao opasnosti takozvanog građevinskog balona početkom dvehiljaditih.

Nacionalna dvopartijska Komisija za istragu finansijske krize zaključila je 2011. da su krizu delimično izazvali Grinspenov neuspeh da obuzda trgovinu hartijama od vrednosti zasnovanim na visokorizičnim stambenim kreditima, kao i njegovo zalaganje za deregulaciju finansijskog sektora.

U izveštaju je navedeno da je više od tri decenije deregulacije i oslanjanja na samoregulaciju finansijskih institucija, koju su zastupali Grinspen i drugi, uklonilo važne zaštitne mehanizme koji su mogli da pomognu u sprečavanju katastrofe.

Svedočeći pred Kongresom 2008, Grinspen je krizu opisao kao "kreditni cunami koji se dešava jednom u sto godina".

"Kriza se, međutim, pokazala mnogo širom nego što sam mogao da zamislim", priznao je tada.

Pogled na predsednike i brojna priznanja

Posle odlaska iz Federalnih rezervi osnovao je konsultantsku kompaniju u Vašingtonu i objavio više knjiga.

U memoarima i intervjuima iznosio je i svoje utiske o predsednicima sa kojima je sarađivao. Za Niksona je govorio da je bio izuzetno inteligentan, ali i paranoičan. Forda je opisivao kao dobrog čoveka koji nije bio nemilosrdno ambiciozan. O Reganu je govorio da je duboko verovao u mali broj važnih principa i da je postupao u skladu s njima.

Iako je čitavog života bio republikanac, imao je veoma dobar odnos sa demokratom Bilom Klintonom, koga je hvalio zbog inteligencije i fiskalne discipline. U šali je govorio da je Klinton "najbolji republikanski predsednik kojeg su SAD imale u poslednje vreme".

Odnosi sa Džordžom H. V. Bušom i Džordžom V. Bušom bili su složeniji. Stariji Buš ga je javno krivio za loše ekonomske prilike koje su, po njegovom mišljenju, doprinele izbornom porazu 1992. godine. Za mlađeg Buša Grinspen je govorio da ga je razočarao jer nije uspeo da obuzda budžetsku potrošnju u vreme kada su republikanci kontrolisali Kongres.

"Republikanci u Kongresu izgubili su svoj put. Zamenili su principe za moć. Na kraju su ostali bez oba", napisao je u svojoj knjizi.

Među brojnim priznanjima koja je dobio nalaze se francuski Orden Legije časti, koji mu je dodeljen 2000. godine, titula počasnog viteza Britanske imperije koju mu je 2002. dodelila kraljica Elizabeta Druga, kao i Predsednička medalja slobode, najviše civilno odlikovanje u SAD, koju mu je 2005. godine uručio predsednik Džordž V. Buš.

U oproštajnom saopštenju Federalne rezerve navele su da je Grinspen u monetarnu politiku uneo "strogu analitičku disciplinu" i pomogao u izgradnji kredibiliteta koji i danas predstavlja jednu od najvažnijih vrednosti centralne banke.

"Nasleđe predsednika Grinspena živi u Federalnim rezervama – u ljudima koje je lično podučavao, u ekonomistima i državnim službenicima koje je inspirisao, kao i u okvirima i praksama koje je pomogao da se oblikuju", navedeno je u saopštenju FED-a.