Matejić za RTS: Ormuski moreuz je iranska ekonomska atomska bomba

I Vašington i Teheran preliminarni dogovor predstavili su kao pobedu. Tržišta su odahnula, cena nafte je pala, a vlade od Tokija do Berlina pozdravile su vest da je Ormuski moreuz ponovo otvoren, nakon što je prethodnih meseci bio najopasnija tačka svetske ekonomije.

Ipak, olakšanje nije isto što i trijumf. Iranski režim, koji je Donald Tramp želeo da slomi, ostao je na nogama. Opstali su i iranski nuklearni program, balističke rakete, dronovi i mreža saveznika u Iraku, Libanu i Jemenu.

"Čini mi se da je Amerika svakako veći relativni gubitnik, ne u odnosu Amerika–Iran, već u odnosu na to gde je bila pre rata i gde je sada", kaže za emisiju Svet.Uživo Strahinja Matejić, direktor Tima za geostrategiju Evroazijske grupe.

Iran nije Venecuela

Matejić ocenjuje da je ulazak SAD u sukob sa Iranom bio rezultat kombinacije ideologije, tržišnih interesa i, pre svega, velikog uticaja Izraela.

Prema njegovim rečima, Tramp je u Iran ušao ohrabren prethodnom američkom akcijom u Venecueli, ali je Teheran bio "potpuno druga zverka".

"Korumpirani režim Venecuele, erodirana policija i vojska i dogovor sa delom vlasti koji nastavlja da vodi državu – to je jedan par rukavica. Iran, sa Revolucionarnom gardom koja je iskusna, dobro plaćena i ideološki motivisana, jeste potpuno druga liga", kaže Matejić.

Dodaje da Iran, uprkos ozbiljnom slabljenju, i dalje ima poluge moći u regionu – preko Jemena, Iraka, šiitskih struktura u Libanu, kao i mreža povezanih sa Gazom i Zapadnom obalom.

"To je Amerika naučila na teži način", ističe Matejić.

Lax Americana umesto Pax Americana

Na pitanje da li dogovor sa Iranom označava kraj Pax Americana, američkog poretka koji je decenijama garantovao globalnu stabilnost, Matejić kaže da se taj kraj nije dogodio sada – već mnogo ranije.

"Mnogi će reći da je Pax Americana trajala do Iraka i Avganistana, možda do 11. septembra, možda do svetske ekonomske krize 2008. godine. Ne bih se usudio da kažem da je tek sada završena. Mislim da je to odavno bio slučaj", navodi Matejić.

U tom kontekstu objašnjava i pojam Lax Americana – Amerike koja više ne želi, ali sve manje i može, da bude globalni policajac.

"To je i izabrano i uslovljeno. Izabrano, jer Tramp ne želi da bude globalni policajac. Ali je i uslovljeno, jer kada nešto počne, više ne može lako da kontroliše posledice", kaže Matejić.

Između Huvera i Regana

Braneći dogovor sa Iranom, Donald Tramp je poručio da ne želi da bude Herbert Huver – predsednik koga istorija pamti po početku Velike depresije. Time je, smatra Matejić, Tramp pokazao da rat i dogovor sa Iranom posmatra pre svega kroz ekonomsku cenu.

S druge strane, republikanski jastrebovi tvrde da se Ronald Regan "prevrće u grobu", jer smatraju da je Amerika napravila prevelike ustupke Iranu.

"Lično bih bio bliži ovoj drugoj strani, koja kritikuje Trampa na nivou loše spoljno-političke odluke", kaže Matejić.

Ipak, dodaje da se Tramp verovatno ne rukovodi previše predstojećim izborima za Kongres, jer će u poslednje dve godine mandata pokušati da oblikuje sopstveno političko nasleđe.

"On će svakako želeti da stavi poslednju tačku na svoju osmogodišnju politiku, na trampizam i MAGA pokret, koji u širem smislu traje već deset godina", ocenjuje Matejić.

Može li Tramp da kontroliše Netanjahua

Jedno od ključnih pitanja posle dogovora sa Iranom jeste da li Amerika može da gradi mir ako ne kontroliše izraelsku vladu.

Matejić kaže da će Izrael nastaviti da se vodi starom logikom: „Prvo nešto uradi, pa onda traži dozvolu ili se izvinjava.“

"Ne zaboravimo da u oktobru dolaze izbori u Izraelu. Ova spoljnopolitičko-vojna akcija jeste i u kontekstu izbora za Netanjahua, koji pre rata nije stajao dobro, a sada ima ogromnu podršku za nastavak konfrontacije sa Iranom", kaže Matejić.

Ormuski moreuz kao iranska ekonomska atomska bomba

Na pitanje da li se pokazalo da je Ormuski moreuz iranska atomska bomba, Matejić kaže da u korporativnom i investicionom smislu – jeste.

"Ilustrativno, svakako. Korporativno i investiciono, to jeste atomska bomba", kaže Matejić.

Ipak, dodaje da su investitori već naučili da žive sa krizama na Bliskom istoku.

"Jedan investitor nam je u šali rekao: padaju bombe nad Abu Dabijem, vazdušni prostor Izraela je poremećen, Iran je izgubio još jednog lidera, Amerika ne zna šta se dešava – a za nas je to samo utorak", navodi Matejić.

Kako objašnjava, tržišta brzo apsorbuju rizike, a konflikti u tom regionu već su delimično uračunati u cene.

"Ne očekujem da naredni period bude toliko volatilan kao prethodnih šest do osam meseci. Tržišta su se prvo uspaničila, zatim shvatila da je to nova realnost i počela da prilagođavaju poslovne odluke", kaže Matejić.

Šta ostaje od "Amerike na prvom mestu"

Na kraju, Matejić ocenjuje da rat sa Iranom neće nužno naneti nepopravljivu političku štetu Trampu među biračima, ali može dodatno da otvori pitanje njegovog političkog nasleđa i naslednika unutar republikanskog pokreta.

Kao važne figure pominje Džej Di Vensa i Marka Rubija, za koga kaže da trenutno drži dve ključne pozicije kakve niko nije objedinjavao još od Henrija Kisindžera.

"Videćemo šta će se desiti sa Kubom. Marko Rubio, kao kubanski Amerikanac i tvrd antikomunista, već jednim, a možda i sa oba oka gleda ka Kubi", kaže Matejić.

Za sada, međutim, ključna posledica iranskog rata nije samo unutrašnja američka politika, već i promena slike američke moći.

Dogovor sa Iranom doneo je predah tržištima, ali nije rešio pitanja Irana, Libana, Hezbolaha, Izraela, Ormuza niti američkog uticaja na Bliskom istoku. Ako je to mir, onda je to mir sa rokom trajanja i sa otvorenim pitanjem da li je Tramp zaustavio rat ili je samo kupio vreme.