Juriš na Ormuz – supertankeri čekaju signal za početak trke za novcem

Američki predsednik Donald Tramp ga je najavio glasno. Iranci su nešto uzdržaniji. Elektronski potpis na dogovor o kraju rata između SAD i Irana označiće početak trke velikih brodarskih kompanija za naftom, tečnim gasom, helijumom i veštačkim đubrivom, koji već više od 100 dana čekaju da krenu na put ka krajnjim korisnicima.

Na mir najviše računaju grčki brodovlasnici, kojima pripada većina od oko 55 velikih tankera strateški raspoređenih u vodama oko ulaza u Persijski zaliv.

Njihov primer sledio je i saudijski Bahri, čiji su se brodovi takođe strateški pozicionirali za početak velike trke za enormnim premijama koje obećavaju zalivski izvoznici.

Brodovi grčkog magnata Evangelosa Marinakisa, vlasnika Olimpijakosa i Notingem foresta, nalaze se na tri do pet dana plovidbe od Ormuza.

Ormusko otvaranje

Šahovsko pozicioniranje brodova oko Ormuza nije poremetio ni najsvežiji incident oko ovog moreuza, pošto su za sada nepoznati napadači jednako misterioznim projektilom pogodili brod nedaleko od obala Omana.

Plovilo je pogođeno u pramac, a niko od članova posade nije povređen, javile se pomorske službe, dok je Oman, koji zajedno sa Iranom deli ovaj prolaz, upozorio vlasnike brodova da budu jako oprezni jer je teritorijalnim vodama te države uočena mina.

Iranci su, prema tvrdnjama Amerikanaca, još početkom marta počeli da miniraju delove Ormuskog moreuza.

Krajem aprila, gliseri Revolucionarne garde su postavili mine oko ključnih tačaka u tom tesnacu, nakon čega je američki predsednik Donald Tramp naredio ratnoj mornarici da puca na plovila koja nose te mine.

Teheran je, još ranije, obznanio da nema predstavu gde se neke od tih mina nalaze, što će dodatno zakomplikovati proces njihovog demontiranja, koji će, ako bude uspostavljen mir, trajati najmanje pola godine.

Gliseri Revolucionarne garde, skriveni u tunelima prokopanim uz iransku obalu i mine koje polažu tek su deo problema sa kojima se suočavaju posade brodova zarobljenih u Persijskom zalivu, jer ih neprestano prate dronovi kojima dve strane pokušavaju da kontrolišu saobraćaj.

Kroz Ormuz je, pre početka rata, dnevno prolazilo oko 15 miliona barela nafte, što je otprilike trećina svetske nafte koja se doprema morskim putem. Oko 37 odsto kineskog uvoza nafte prolazi upravo kroz ovaj moreuz.

Takse su bolje od zatvorenog Moreuza

Pred početak regate supertankera ka Persijskom zalivu, brodovlasnici će tražiti garancije da njihovi brodovi neće naletati na mine, dok je prilično nejasno kako će reagovati na evetualno uvođenje taksi na prolaz kroz Ormuz.

Marinakis je, na sastanku brodovlasnika pre izvesnog vremena, rekao da je plaćanje prolaza svakako bolje nego da tesnac bude zatvoren, što su ostali vlasnici brodarskih kompanija sa gnušanjem odbacili.

Poslednjih dana, ipak, uspostavljen je kakav-takav saobraćaj kroz moreuz, pa Amerikanci i Iranci, svako za sebe, tvrde da 15 kilometara širokim kanalom prolazi nešto manje od polovine brodova u odnosu na period pre početka rata.

Najveća osiguravajuća kuća, britanski Lojd, pak tvrdi da ta brojka predstavlja ozbiljno preterivanje, jer samo izvestan broj manjih tankera, pod okriljem noći i isključenih transpondera uspeva da prođe kroz Ormuz.

Ti brodovi, zatim, u Omanskom moru pretovaruju teret na veće tankere i jednako se krišom vraćaju u Persijski zaliv.