Izraelska zastava na zamku Templara - Netanjahuova Ivo Džima ili libanski Monte Kasino

Izraelski vojnici poboli su zastavu na gomilu ruševina nakadašnje krstaške tvrđave iznad doline reke Litani, označavajući dramatičnu promenu strategije vlade Benjamina Netanjahua čije snage, iz dana u dan, goneći borce Hezbolaha i lokalno stanovništvo prodiru sve dublje u teritoriju južnog Libana.

"Zauzimanje Bofora je dramatičan potez i dramatična promena u našoj politici", opbznanio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji je istovremeno naredio trupama da nastave upad u Liban i napade na položaje Hezbolaha.

Na taj način, izraelska zastava zavijorila se na ruševinama zamka Bofor po prvi put od 2000. godine, kada su Izraelci, posle punih 18 godina, napustili jug Libana. Drugom izraelskom pohodu na Bofor prethodile su bezmalo tri godine borbi sa Hezbolahom u kojima je stradalo oko 8.000 pripadnika ove šiitske milicije, dok je od razaranja, ka severu države, uteklo više od milion ljudi.

Netanjahu: Povratak u Bofor

"Vratili smo se u Bofor ujedinjeni, odlučni i jači nego ikada. Pregazili smo barijeru straha i napredujemo na svim frontovima - u Siriji, Gazi i Libanu", rekao je Netanjahu.

Trijumfalna izjava izraelskog premijera predstavlja još jedan udarac za nejake libanske vlasti, razapete između tragičnog ekonomskog stanja, nedostatka bilo kakvog uticaja na poteze Hezbolaha i talasa izbeglica, koje po ko zna koji put tumaraju ulicama Bejruta, tražeći spas od užasa novog rata.

Do sada, izraelske snage okupirale su petinu libanske teritorije, pa se istureni položaji IDF-a nalaze desetak kilometara od reke Litani, koja je donedavno slovila kao krajnja granica interesa vlasti u Jerusalimu za jug Libana.

Istovremeno, stanje u Libanu komplikuje pregovore između Amerike i Irana, jer Teheran insistira da se, pre konačnog dogovora, izraelske snage povuku sa juga Libana.

Vekovi bitaka oko zamka Bofor

Negde u podnožju brda na kojem se zamak nalazi, još uvek su razbacani ostaci izraelskog borbenog aviona ”skajhok” koji su, avgusta 1980. godine, oborili borci Palestinske oslobodilačke organizacije Jasera Arafata i zarobili pilota.

Još šest izraelskih vojnika stradalo je u odlučujućem jurišu na već ozbiljno razorene zidine, pre nego što su pripadnici PLO-a, kanapima i pod okriljem noći napustili položaje sa kojih se pruža sjajan pogled na dolinu reke Litani.

Bedemi zamka Bofor su u prethodnih devet vekova izdržali nalete templara, Saladinovih ratnika i Mameluka, ali i izraelske artiljerije, avijacije i dronova.

Navodno, prvu fortifikaciju na ovom mestu izgradili su još Rimljani, ali su osnove postojećih zidina i okolnih parapeta postavili krstaški vitezovi Fuka Jerusalimskog u 12. veku.

Saladin je, baš pred ovim zidinama bičevao Renauda od Sajeta, sve dok se opkoljeni vitezovi nisu predali.

Krstaški ratnici, ovaj put Templari, ponovo su zauzeli zamak Bofor 1240. godine i držali ga naredne tri decenije, sve dok se pred kapijama nije pojavila vojska mamelučkog sultana Bajbara.

Pogled sa ovog mesta zapanjio je početkom 20. veka i Lorensa od Arabije. Tu je, pred bitku sa Izraelcima, izvesno vreme boravio i palestinski lider Jaser Arafat.

Danas, u podnožju 700 metara visokog uzvišenja na kojem se zamak nalazi, stoje izgoreli ostaci vozila koja su, u nekom od bezbrojnih napada, uništili Izraelci, koji su ga pred povlačenje 2000. godine minirali i u velikoj meri uništili.

U godinama koje su sledile, zamak je obnovljen i pre početka nove runde sukoba bio je posećena turistička destinacija. Libanci se nadaju da će njihova država, poput ove tvrđave, preživeti i ovaj rat - ukoliko se, nekako, primire Izraelci i Hezbolah.