Trampov desant na Grenland - ledeno "ne" Grenlanđana i pokušaj Amerikanaca da ostanu zauvek

"Ne", kratko je rekao grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen, odgovarajući na pitanje da li je sastanak sa specijalnim izaslanikom Bele kuće Džefom Londrijem otvorio vrata kakvoj opipljivijoj saradnji Grenlanda sa Vašingtonom.

Londri i ambasador SAD u Danskoj, Ken Hoveri sastali su se sa zvaničnicima grenlandskih i danskih vlasti nedugo pošto je Vašington obznanio listu želja vezanih za budućnost ovog ostrva, uključujući snažnije i neograničeno prisustvo američkih vojnika, uticaj na eventualne buduće strane investicije i, na koncu, eksploataciju retkih minerala.

"Blic" američkih diplomata i novo "ne" Grenlanđana

Američka delegacija, u kojoj se nalazio i lekar, stigla je na Grenland bez poziva danskih ili lokalnih vlasti, pa se na aerodromu u Nuku okupila samo grupa radoznalih stanovnika, koji su danskim medijima rekli da im je "dosta američkih težnji da preuzmu" ovo ostrvo.

"Spremni smo za saradnju. Možemo razgovarati i o vojnoj saradnji, ali granice Grenlanda mora biti poštovane", rekao je grenlandski premijer.

Pitanje američkog vojnog prisustva na Grenlandu ponovo se našlo u centru pažnje, pošto je na ostrvo, takođe nenadano, stigao oficir marinaca, koji je proverio stanje u kojem se nalaze vazduhoplovna baza iz Drugog svetskog rata, luka i objekti u koje bi Amerikanci mogli biti smešteni.

Prema novom američkom planu, koji je prvi objavio Njujork tajms, Grenland je deo šire strategije kontrole Arktika, koji topljenjem leda, dobija sasvim nivi geostrateški značaj.

Bitka za kontrolu severnog puta

Ovakav razvoj situacije izazvao je kineski brod "Istanbul bridž", koji je početkom januara ploveći arktičkom rutom, prešao 7.400 kilometara od Kine do Velike Britanije za 20 dana, dramatično skraćujući vreme potrebno za transport robe od Dalekog istoka do Evrope.

Globalno zagrevanje je otvorilo mogućnost da arktička ruta, koja prolazi pored Grenlanda, postane "Suecki kanal 21. veka", a američki predsednik Donald Tramp je odmah zatim podigao uzbunu zbog navodne "najezde kineskih brodova".

Drugi deo američkog plana odnosi se na uspostavljanje radarskih baza i raspoređivanje vojnika na Grenlandu, što bi, u kombinaciji sa sličnim prisustvom na Aljasci i u Kanadi, Amerikancima donelo kontrolu nad Severnim polom.

Amerikanci tvrde da im pojačano prisustvo na Grenlandu garantuje sporazum koji su potpisali 1951. godine, u vreme kada je Grenlad još uvek bio danska kolonija. Od januara, kada je Tramp zapretio da će okupirati ovo ostrvo, dve strane su održale ukupno šest sastanaka.

Vašington, takođe, želi da kontroliše strane investicije, naročito posle pokušaja kineskih kompanija da izgrade nekoliko novih aerodroma u Ilulisatu. Posao su na koncu, posle žestoke intervencije Vašingtona, dobile danske kompanije.

Vlasti Grenlanda, kako javljaju danski mediji, ne žele da se Amerika ubuduće meša u izbor investitora, navodeći da bi bilo kakav spoljni uticaj podrio suverenitet tog ostrva.

I na koncu, Trampova administracija je od samog početka "invazije" na Grenland isticala nalazišta retkih minerala, skrivenih duboko ispod ledene kore.

Ukupno, na Grenlandu postoje rezerve 25 od 34 minerala koje je Evropska unija proglasila kritičnim sirovinama. Eksploatacija ovih minerala na ostrvu je zabranjena iz ekoloških razloga.

Jagma za retke minerale

Danci i Grenlanđani upozoravaju da je Trampov interes više vezan za prirodne resurse nego za bezbednost, navodeći da su na ostrvu pronađeni izvori retkih zemnih metala, dijamanata, zlata, srebra, uranijuma i titan-vanadijuma.

Upravo zbog toga, premijer Nilsen je, posle poslednjeg sastanka, upozorio da "pokušaj Amerikanaca da preuzmu Grenland nisu prestala", te da nema pokazatelja da bi se to moglo promeniti.

Grenland ima status autonomske oblasti unutar Kraljevine Danske, ali je potpredsednik SAD Džej Di Vens u nekoliko navrata optuživao Dansku da nedovoljno ulaže u ovu teritoriju, nadajući se da će na taj način pridobiti podršku lokalnog stanovništva za secesiju.

Upravo zbog toga, deo američke delegacije bio je i lekar, čiji je zadatak bio da prekontroliše stanje zdravstvene zaštite na ostrvu, što su grenlandske vlasti ocenile kao "bezobrazluk".

Stejt department je, na zamerke Grenlanda i podozrive poglede iz Danske, odgovorio da Donald Tramp "nije čovek koji će probleme ostaviti u nasleđe budućim predsednicima".