Iran: SAD više ne mogu da transportuju oružje kroz Ormuski moreuz; Centkom: Američki lovac F-35A patrolira iznad moreuza

Влада Уједињених Арапских Емирата демантовала је изјаву израелског премијера Бењамина Нетанјахуа према којој је он тајно посетио ту земљу током рата Израела и Сједињених Америчких Држава против Ирана.

У саопштењу Министарства спољних послова УАЕ наводи се да су односи те земље и Израела јавни и успостављени у оквиру добро познатих и јавно декларисаних Аврамових споразума, преноси Ројтерс.

"Односи нису засновани на тајност, тако да су све тврдње у вези са ненајављеним посетама или аранжманима неосноване, осим ако их нису званично потврдиии УАЕ", наводи се у саопштењу.

Раније данас Нетанјаху је тврдио да се током рата тајно састао са председником УАЕ, шеиком Мохамедом бин Заједом, а из канцеларије израелског премијера оценили су да је посета довела до "историјског пробоја" у односима између Израела и Емирата.

Амерички званичници претходно су објавили да је Израел током сукоба са Ираном послао батерију система "Гвоздена купола" и војнике у УАЕ ради управљања тим системом. Према писању листа Волстрит џурнал, директор обавештајне агенције Израела - Мосада Давид Барнеа најмање два пута је током рата боравио у Емиратима како би координисао активности повезане са сукобом са Ираном.

Арапски званичници и извор упознат са ситуацијом навели су да су Израел и УАЕ наводно координисали и напад на велико иранско петрохемијско постројење. Израел и Уједињени Арапски Емирати нормализовали су односе 2020. године, док је Нетањаху, према ранијим наводима медија, још 2018. године тајно посетио УАЕ ради састанка са Бин Заједом.

Саветник председника Уједињених Арапских Емирата Анвар Гаргаш изајвио је да Абу Даби остаје посвећен политичким решењима и дипломатији услед регионалних тензија и да та земља не жели односе са Ираном базиране на конфронтацији.

"УАЕ не траже конфликт и ради на томе да се он избегне", рекао је он, додајући да односи између арапских земаља и Ирана не треба да буду базирани на сукобу, преноси Ал Џазира.

Гаргаш је нагласио да УАЕ има право да сачува сопствени суверенитет. Од почетка рата Сједињених Америчких Држава и Израела против Ирана, и УАЕ била је мета напада иранских дронова и ракета.

Републиканци у америчком Сенату блокирали су најновији покушај демократа да се оконча рат у Ирану, који је 28. фебруара покренуо амерички председник Доналд Трамп, док га не одобри Конгрес.

Сенат је гласао са 50 према 49 гласова да се не усвоји резолуција о ратним овлашћењима, а три републиканца су подржала предлог демократског сенатора из Орегона Џефа Мерклија, преноси Ројтерс.

То је био седми пут ове године да су председникове колеге републиканци у Сенату, као и сам амерички председник Доналд Трамп, блокирали сличне резолуције. Демократски предлог подржали су својим гласовима републиканци Ренд Пол из Кентакија, Сузан Колинс из Мејна и Лиса Мурковски из Аљаске, док је демократа Џон Фетерман из Пенсилваније гласао заједно са републиканцима.

Ово је било прво гласање у Сенату откако је сукоб Сједињених Америчких Држава и Ирана, који је почео 28. фебруара и у коме је од 8. априла на снази примирје, достигао рок од 60 дана, након чега би Трамп требало да затражи одобрење Конгреса.

Трамп је раније изјавио да је прекид ватре "прекинуо" непријатељства САД против Ирана.

Према закону о ратним овлашћењима Сједињених Америчких Држава из 1973. године, који је усвојен као одговор на Вијетнамски рат, председник САД може да води војну акцију само 60 дана, пре него што је оконча, затражи одобрење од Конгреса или затражи продужење од 30 дана због "неизбежне војне потребе у вези са безбедношћу Оружаних снага Сједињених Држава".

Демократе су оспориле Трампову тврдњу да се рок од 60 дана за вођење сукоба без одобрења Конгреса не примењује због прекида ватре, наводећи да је сукоб са Ираном у току због америчке блокаде иранских лука и напада на иранске бродове и иранску блокаду Ормуског мореуза, као и због иранских напада на америчке бродове и танкере.

(Ројтерс, Танјуг)

Према федералним подацима који су објављени данас, администрација америчког председника Доналда Трампа убрзано исцрпљује стратешке резерве нафте и то најбржим темпом који је до сада забележен, преноси Си-Ен-Ен.

Стратешке резерве нафте пале су за 8,6 милиона барела прошле недеље, што представља највећи пад у евиденцији која датира од раних 1980. година, наводи америчка телевизијска мрежа. 

Претходни рекорд постављен у септембру 2022. године у току мандата бившег америчког председника Џозефа Бајдена, а америчке хитне резерве сирове нафте сведене су на најнижи ниво од октобра 2024. године.

Трамп је раније критиковао Бајдена због интензивног коришћења стратешких резерви. 

"Стратешке националне резерве, које сам пунио, практично су исцрпљене како би се цене бензина одржале нижим, непосредно пре избора", рекао је Трамп током покретања своје кампање у новембру 2022. године, подсећа Си-Ен-Ен.

У међувремену, због затварања Ормуског мореуза, амерички енергетски сектор се суочава са додатним притиском, а аналитичари упозоравају на притисак на тржиште пред летњу сезону. 

"Брзо празнимо резервоаре. У лошој смо ситуацији пред летњу сезону. Рат би могао да се заврши сутра, а немамо довољно бензина да проширимо тржиште. Нећемо се вратити на бензин на цену од 2,50 долара по галону било где у САД ускоро", рекао је директор енергетских фјучерса Боб Јавгер за Си-Ен-Ен. 

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи осудио је поступак кувајтских власти којим је пресретнут брод Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) и ухапшено четворо иранских држављана.

"Кувајт је незаконито напао ирански брод и притворио четири наша држављанина у Персијском заливу", рекао је Аракчи, јавља Ал Џазира.

Он је додао да се тај "незаконити чин" догодио у близини острва које су Сједињене Америчке Државе користиле за напад на Иран и да је извршен "у јасном покушају да се посеје раздор".

У уторак је кувајтско Министарство спољних послова саопштило да су ухапшена четворица припадника иранске Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ) који су покушали да морским путем уђу у земљу ради извођења, како се наводи, непријатељских активности против Кувајта, а један кувајтски војник је током акције рањен.

Министарство је навело да су осумњичени током истраге признали припадност ИРГЦ, као и да су добили задатак да се инфилтрирају на острво Бубијан користећи рибарски чамац који је, према њиховим тврдњама, посебно изнајмљен за извођење непријатељских операција против Кувајта.

(Танјуг, Ал Џазира)

Око 80 одсто објеката у Техерану, који су били оштећени у нападима током рата са Сједињеним Америчким Државама и Израелом је поправљено, изјавио је заменик гувернера Техерана Сејед Камаледин Мирџафаријан.

"Више од 60.000 стамбених и пословних јединица у провинцији Техеран погођено је америчко-ционистичким нападима током трећег наметнутог рата", рекао је Мирџафаријан, преноси Ал Џазира позивајући се на иранску националну телевизију ИРИБ.

Процењује се да је Иран претрпео око 270 милијарди долара директне и индиректне штете током рата који је почео 28. фебруара, а завршио се примирјем 8. априла.

У нападима САД и Израела били су погођени мостови, луке и железничке мреже, универзитети и истраживачки центри, као и неколико електрана и постројења за десалинизацију воде, док је велики број болница, школа и цивилних кућа оштећен или уништен.

(ИРИБ, Танјуг, Ал Џазира)

Припадници израелске војске пуцали су данас на палестинске демонстранте у селу Џалџилија на Западној обали који су почели насилне протесте, након што су израелски досељеници упали у село, а том приликом је убијена једна особа док је више особа рањено, саопштиле су Израелске одбрамбене снаге (ИДФ).

Палестински медији су раније данас јавили да је у тој пуцњави убијен шеснаестогодишњак.

Израелска војска је саопштила да су њене трупе и припадници граничне полиције послати у Џалџилију, близу Рамале, након извештаја да је група израелских досељеника ушла у палестинско село како би потражила стадо оваца које је наводно украдено из илегалног насељеничког положаја изграђеног у Зони А на Западној обали, којом управља Палестинска управа, преноси Тајмс ов Израел.

У саопштењу се наводи да су припадници војске радили на спровођењу свих Израелаца из села, "спречавању сукоба" и одвожењу украдене стоке.

ИДФ наводи да је неколико осумњичених за крађу стада приведено и предато полицији на испитивање.

Војска је саопштила да су се, како су трупе напуштале село, појавили "насилни нереди, који су укључивали бацање камења", и да су трупе одговориле употребом средстава за растурање нереда, и отварањем ватре на "главне подстрекаче" нереда. У саопштењу се наводи да се инцидент даље истражује.

(Тајмс ов Израел, Танјуг)

Америчка Централна команда (Центком) саопштила је на свом Икс налогу да борбени авион Ф-35А патролира изнад Ормуског мореуза.

"Амерички Ф-35А, невидљиви ловац, патролира изнад регионалних вода у близини Ормуског мореуза", саопштио је Центком.

Уз објаву је приложена и фотографија авиона. Како наводи Центком, овај борбени авион је способан да носи до 8,1 тону наоружања и да и даље лети суперсоничном брзином.

(Танјуг)

Иранска војска данас је саопштила да Сједињене Америчке Државе више неће моћи да транспортују оружје кроз Ормуски мореуз ка својим војним базама у региону, тврдећи да је стратешки пловни пут сада под "координисаном контролом" иранских оружаних снага.

"Од сада нећемо дозволити америчком оружју да прелази Ормуски мореуз и улази у регионалне базе. Свака земља која жели да прође кроз пловни пут мора то учинити под надзором иранских оружаних снага", рекао је портпарол иранске војске, бригадни генерал Мохамед Акраминија, током церемоније поводом 40. дана од сахране бившег начелника Генералштаба иранских оружаних снага, генерал-мајора Абдолрахима Мусавија.

Он је навео да западни део мореуза контролише морнарица Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), док је источни део под надзором морнарице иранске војске, преноси ирански Прес ТВ.

Према његовим речима, такав систем контроле омогућава јачање иранског надзора над регионом и може значајно да повећа приходе земље.

"Ова координисана и синергијска контрола, уз побољшање иранског наџора и суверенитета над регионом, генерисаће приходе за земљу и до двоструко веће од прихода од нафте", изјавио је он.

Акраминија је такође оценио да су "покушаји непријатељских држава да ослабе Иран током претходних година пропали", укључујући, како је навео, америчке планове за уништавање војних и нуклеарних капацитета земље.

"Наша војна доктрина је сада офанзивна и свака грешка непријатеља биће дочекана најтежим одговором. Након прве револуције која је протерала шаха и друге револуције која је протерала Америку из Ирана, данас ћемо протерати Америку из целог региона, а њено присуство ће бити заувек елиминисано из овог региона", упозорио је он.

У посебном обраћању, заменик шефа за културне и психолошке операције морнарице ИРГЦ-а Саид Сијахсорани упозорио је председника САД на могуће последице даљих војних потеза у региону, истичући да Иран наставља, како је навео, "стратегију асиметричног ратовања".

"Ако Америка и Трамп лично желе да ураде нешто глупо, претворићемо Персијски залив у највеће плаво гробље америчких маринаца", поручио је он и додао да је Ормуски мореуз постао "мореуз части ислама".

Сијахсорани је напоменуо да је 70 одсто америчких војних база у региону, укључујући Арифџан, Ел Удеид, Шеик Ису и Али ел Салем, "сравњено са земљом".

Говорећи о стратешком значају Ормуског мореуза, он је напоменуо да је у прошлости кроз мореуз дневно пролазило 20 милиона барела нафте, једна петина светског гаса, једна четвртина глобалне нафте и 80 одсто пољопривредног ђубрива.

Од америчко-израелског рата 28. фебруара, у којем је убијен вођа Исламске револуције ајатолах Сејед Али Хамнеи и погођена цивилна инфраструктура, Морнарица ИРГЦ-а и Морнарица копнене војске преузеле су заједничку управу над Ормуским мореузом, наводи ирански ТВ канал.

(Танјуг, ирански Прес ТВ)

Kинески супертанкер Јуан Хуа Ху, који превози два милиона барела ирачке сирове нафте, прошао је кроз Ормуски мореуз након што је више од два месеца био усидрен у Персијском заливу због рата између САД и Ирана, наводи се на сајту агенција за праћења бродова ЛСЕГ и Kплер.

Пролазак овог танкера кроз Ормуз уследио је уочи сусрета председника САД Доналда Трампа и кинеског председника Си Ђинпинга и након посете иранског министра спољних послова Абаса Аракчија Пекингу, преноси Ројтерс.

Иран је, по свему судећи, последњих дана пооштрио контролу пловидбе кроз Ормуз.

Брод Јуан Хуа Ху је почетком марта утоварио скоро два милиона барела сирове нафте у ирачком лучком терминалу Басра.

Пре проласка танкера Јуан Хуа Ху, кроз Ормуски мореуз су прошли и танкери Kоспирл Лејк и Хе Ронг Хај.

(Tanjug/Reuters)

Влада Шпаније је одговорила америчком председнику Доналду Трампу да САД не могу да користе њихове ваздухопловне базе за рат против Ирана.

"Шпанија неће одустати од своје посвећености међународном праву упркос све већим критикама Сједињених Америчких Држава због одбијања да дозволи да се њене ваздухопловне базе користе за рат против Ирана.

Били смо једна од ретких земаља које су послале трупе да помогну САД да постану нација и стекну независност. Желимо да наш однос напредује на исти начин, али нећемо се одрећи својих принципа", изјавио је шпански министар спољних послова Хосе Мануел Албарес у интервјуу за портал Политико.

Он је нагласио да се Шпанија држи својих вредности и брани интересе својих грађана.

САД су реаговале на одговор Шпаније упућивањем претњи о увођењу трговинског ембарга, повлачењу трупа и суспензијом из НАТО-а.

Портпаролка Беле куће Ана Kели изјавила је да је председник Трамп јасно изразио своје разочарање НАТО-ом и другим савезницима Америке, рекавши да Европа има огромне користи од десетина хиљада америчких војника.

"Председник је ефикасно обновио углед Америке на светској сцени и ојачао односе са иностранством, али никада неће дозволити да се Сједињене Америчке Државе третирају неправедно и да их такозвани 'савезници' искоришћавају", рекла је Kелијева.

Шпанија, на чијем челу је социјалистички премијер Педро Санчез више пута је инсистирала да ЕУ упути снажније критике Израелу и отворено је критиковала америчко-израелски рат против Ирана. Шпански министар спољних послова Хосе Мануел Албарес позвао је ЕУ да почне да развија сопствену војску.

"Потребна нам је војска, наш заједнички одбрамбени капацитет. САД све више јачају своју војску и нико не мисли да то слаби НАТО", рекао је Албарес.

(Tanjug/Politico)

Међународна агенција за енергију (ИЕА) упозорила је да се глобалне резерве нафте брзо смањују као резултат поремећаја у снабдевању изазваног ратом у Ирану, што прети будућим скоковима цена нафте, преноси Си-Ен-Ен.

“Свет троши залихе нафте рекордном брзином, јер се земље увознице суочавају са невиђеним поремећајима у снабдевању на Блиском истоку“, саопштила је ИЕА у свом месечном извештају о тржишту нафте.

„Брзо смањење резерви усред континуираних поремећаја може најавити будуће скокове цена.“

Глобалне залихе нафте пале су за 246 милиона барела између марта и априла на 7,9 милијарди барела, према IEA.

Како показује извештај, дневна смањења светских залиха нафте у априлу била су отприлике еквивалентна комбинованој дневној потрошњи Канаде и Уједињеног Краљевства, показује извештај.

Растући губици у снабдевању из Ормуског мореуза, који сада прелазе милијарду барела, довели су до пада глобалне потражње за нафтом, јер предузећа и домаћинства смањују потрошњу као одговор на раст цена и смањену доступност.

“Највећи губици“ су у петрохемијском сектору, где има мање нафте и природног гаса за производњу кључних добара као што су пластика, ђубрива и фармацеутски производи, саопштила је ИЕА.

Број летова широм света „такође је знатно испод нормалног нивоа, што помаже у ублажавању дела притиска на цене млазног горива, које су се скоро утростручиле након што је извоз са Блиског истока прекинут“, додала је агенција.

ИЕА предвиђа да ће светска потражња за нафтом ове године бити 104 милиона барела дневно, што је 1,3 милиона барела дневно мање од њене предратне прогнозе.

(CNN)

Најмање осам људи је погинуло, укључујући двоје деце, у серији израелских ваздушних напада на приобални ауто/пут у јужном Либану, док се непрестани напади настављају, преноси Ал Џазира.

Напади су се догодили у близини Барџе, Џијеха и Садијата на аутопуту Сидон-Југ.

(Al Jazeera)

Портпарол иранског Министарства здравља Хосеин Kерманпур изјавио је да је број погинулих у сукобу са Сједињеним Америчким Државама и Израелом достигао 3.483.

Kерманпур је на конференцији за новинаре поводом Недеље здравља рекао да је у здравственом систему током актуелног периода збринуто око 40.000 ратних жртава, као и да је обављено приближно 1.300 хируршких интервенција.

Он је навео да је број хоспитализованих достигао 1.040 особа, уз упозорење да би здравствени капацитети могли да постану недовољни уколико се сукоби ускоро не обуставе.

"У наредних недељу или две, ако буде рата, нећемо имати кревете за рањенике", рекао је Kерманпур.

Иако је примирје и даље на снази, бар на папиру, Израелске одбрамбене снаге (ИДФ) кажу да су у протеклом дану погодиле 40 локација Хезболаха и убиле оперативце који су представљали претњу трупама на југу Либана.

Како се тврди, међу циљевима су била складишта оружја, зграде које је Хамас користио за напредовање.

Поред тога, ИДФ каже да је погодио неколико ракетних бацача Хезболаха који су били усмерени ка Израелу.

(Times of Israel)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да би последице сукоба на Блиском истоку, посебно у Персијском заливу, могле дугорочно да дестабилизују глобалну економију, уз последице које би се, према његовим речима, осећале и након 2026. године.

"Већ говоре да ако сада зауставимо овај сукоб, мало је вероватно да ћемо моћи да вратимо оно што је било пре до краја 2026. А ако се настави још неколико недеља, а камоли месеци, хоризонт за решавање кризе биће још више померен", рекао је Лавров у интервјуу за РТ Индија.

Oценио je да је један од циљева америчко-израелских напада против Ирана био спречавање нормализације његових односа са арапским земљама, пренеле су РИА Новости.

"Не сумњам да је, када су сковани ови планови за покретање агресије против Ирана, један од циљева био спречавање нормализације односа између Ирана и Арапа", рекао је руски министар.

Kако је Лавров подсетио, пре много година, јордански краљ Абдулах II Ибн Хусеин ел Хашими одржао је самит о помирењу између сунита и шиита, али сада се улажу озбиљни напори да се то никада не догоди, а Иран, једна од главних шиитских држава, постао је “држава изгнаница".

Он је оценио да без стварања палестинске државе неће бити стабилности на Блиском истоку и да ће регион остати у стању дуготрајне кризе, са последицама по Израел и суседне арапске земље.

"Сада се све чини како би се осигурало да до овог помирења никада не дође, да се Иран, једна од главних шиитских земаља, прикаже као прави изгнаник, а да се остатак његових суседа у Персијском заливу укључи у структуре које, прво, неће бити усмерене на решавање палестинског проблема, а друго, биће приморане да издају палестинску ствар као 'цену' за нормализацију односа са Израелом", нагласио је Лавров.

Према речима министра спољних послова Русије, то су експлоататорске методе.

(Tanjug/RT India/RIA Novosti)

Иран је погубио мушкарца осуђеног за шпијунажу у корист израелске обавештајне службе, након што је Врховни суд потврдио смртну казну, пренели су ирански државни медији.

Правосудни портал Мизан је објавио да је погубљени 32-годишњак, идентификован као Ехсан Афраштех, осуђен за сарадњу са израелском обавештајном службом Мосад, пренео је Ројтерс.

Према извештајима, Афраштех је ухапшен 2024. године, а смртна казна му је изречена 2025. године након судског поступка који је укључивао оптужбе за шпијунажу и обавештајну сарадњу са Израелом.

Група за људска права ХРАНА наводи да је оптужени наводно дао признања добијена под притиском, док ирански медији тврде да је погубљење извршено вешањем.

Према тим наводима, Афраштех је био оптужен да је пружао Израелу осетљиве информације о националној безбедности, укључујући и тврдње о обуци повезаној са израелским службама у иностранству.

(Tanjug/Reuters)

Америчка војска разматра промену имена сукоба са Ираном у операција "Маљ“ ако примирје потпуно пропадне и председник Доналд Трамп нареди повратак борбама.

Два америчка званичника рекла су медијима да Пентагон разматра преименовање операције "Епски бес“.

Како наводи Ен-Би-Си њуз, промена имена могла би да омогући Трампу да да ресетује рок од 60 дана пре него што од Конгреса затражи да одобри рат, преноси Тајмс ов Израел.

Америчка телевизијска мрежа каже да је Трампова администрација прогласила крај операције "Епски бес" спровођењем примирја, али напомиње да је Пентагон наставио да користи то име.

Амерички званичници рекли су медијима да се разматрају и друга имена и да су дискусије знак да Трамп озбиљно разматра повратак непријатељстава.

(Times of Israel)