Naoružavanje i žestoka retorika – Filipini snažno protiv Kine

Filipini, pod vladom predsednika Markosa, nastavljaju da rade na nabavci ofanzivnog naoružanja i vode retoričku borbu sa Pekingom.

Na Filipinima se 8. maja završila velika godišnja zajednička vojna vežba Vašingtona i njegovih saveznika po imenu "Balikatan", u kojoj je učestvovala 17.000 vojnika iz zemlje domaćina, SAD, Japana, Australije, Novog Zelanda, Kanade i Francuske.

Tokom vežbe koja je trajala 18 dana, pažnju filipinskih i medija u Aziji, privukli su naročito prvo bojevo gađanje američkim raketnim sistemom "Tifon" na tlu Filipina i zajedničke mornaričke vežbe domaćina sa japanskim snagama.

Šta znači naoružavanje Filipina

Sistem "Tifon", koji može da ispaljuje krstareće rakete "tomahavk" i presretače "SM-6", već je postavljan na teritoriji Filipina, ali, dok su u prošlosti samo puštani u rad njegovi radari, koji mogu da pokriju lavovski deo Južnog kineskog mora i sa severa Filipina osmatraju Tajvan, 5. maja ove godine po prvi put je izvedeno bojevo gađanje - projektilom "tomahavk" na daljinu od 600 kilometara.

Te američke rakete, zavisno od verzije imaju domet do 1.600, pa i 2.500 kilometara, što znači da mogu da dosegnu obalu Kine sa kojom se Manila spori oko ostrva i akvatorije u Južnom kineskom moru i utiču na bojište u slučaju da Peking pokuša da izvrši pomorsku blokadu Tajvana.

Raspoređivanje (praćeno višemesečnom obukom filipinskog vojnog osoblja) i sada bojevo gađanje "Tifonom", nazvanom tako po čudovištu iz starogrčke mitologije, sugerišu da će filipinska armija verovatno uskoro objaviti kupovinu tog sistema. Njegovom nabavkom, dakle, Manila će steći sposobnost ne samo da brani svoju, već i ugrozi kinesku teritoriju.

Opremanje Filipina, bivše kolonije SAD i od Drugog svetskog rata naovamo njihove klijent države, takvim ofanzivnim oružjem, naravno, ide u prilog geopolitičkim i ekonomskim interesima Vašingtona. Ono će doprineti uspostavljanju ravnoteže u raketnom naoružanju sa Kinom u regionu Istočne Azije, funkcionisati kao oruđe za odvraćanje od njene eventualne intervencije na Tajvanu i kao sredstvo za ostvarivanja kontrole nad pomorskim rutama i lučkim terminalima kojim se Kina snabdeva energentima i sirovinama i kroz koje izvozi svoju robu.

Nekada zakleti neprijatelji, sada saveznici na istom zadatku

U sklopu vežbe Balikatan izvršeno je i zajedničko manevrisanje i gađanje pripadnika filipinske, japanske, američke i australijske mornarice, kojom prilikom je demonstrirano i dejstvo japanskom protivbrodskom raketom "tip 88". Osim toga, japanski vojni brodovi će, skupa sa filipinskim, američkim i kanadskim snagama, učestvovati u zajedničkim vežbama traganja i spašavanja, protivpodmorničke borbe i gađanja topovima u vodama Južnog kineskog mora zapadno od Filipina.

Od ranije je poznato da Tokio i Manila pregovaraju o isporuci korištenih japanskih razarača filipinskoj vojsci i japanski ministar odbrane Šinđiro Koizumi upravo sada boravi u filipinskoj prestonici radi finalizacije tog dogovora.

I veće angažovanje američkih saveznika na međusobnoj vojnoj saradnji, odnosno, njihovo čvršće povezivanje kroz transfer naoružanja i vojne opreme, zajedničke vežbe i potpisivanje sporazuma kojim se dozvoljava boravak i stacioniranje tuđih trupa i opreme na svojoj teritoriji, deo je opšte strategije Vašingtona za suzbijanje vojnopolitičkig uticaja Kine u Azijsko-pacifičkom regionu.

Japan i Filipini tako se vojno približavaju poslednjih godina i Tokio sada polako ali sigurno, skupa sa Seulom, preuzima ulogu krupnog snabdevača filipinske vojske i motora za njenu modernizaciju.

Japanska okupacija Filipina tokom Drugog svetskog rata bila je brutalna - karakterisali su je masakri, surovi i nakaradni medicinski eksperimenti i veštački izazvana glad katastrofalnih razmera. Ta trogodišnja okupacija, smatra se, koštala je života bar pola, a, moguće, i više od milion Filipinaca, dok je u anale masovnih zločina ušla osveta za otpor sprovedena nad civilnim stanovništvom prestonice Manile tokom bitke za taj grad, gde je pred povlačenje sa Filipina tadašnja japanska carska vojska usmrtila preko 100.000 ljudi.

Sada, međutim Japan i Filipini vide zajednički interes u združenom vojnom pariranju sve moćnijoj Kini, sa kojom imaju teritorijalne sporove i ideološke razlike.

Kritike i protiv-kritike

To udruživanje, naravno, vlada u Pekingu s pravom vidi kao pretnju i izazov njenoj zemlji, pre svega njenom nastojanju da pod svoju vlast povrati separatističku ostrvsku provinciju Tajvan, pa ga javno kritikuje nazivajući ga igranjem vatrom koje se može pokazati štetnim po one koji u njemu slepo učestvuju.

Filipinski ministar odbrane Gilbert Teodoro, međutim, na nedavnoj konferenciji za štampu održanoj povodom vežbe Balikatan odgovorio je na te kritike iz Pekinga neobično oštrim rečima, optuživši Kinu za hipokriziju i provociranje suseda u Južnom kineskom moru.

Naime, neposredno pred početak vežbe Balikatan, koja poslednjih godina raste u obimu, došlo je do novih trvenja u Južnom kineskom moru, čiji veliki deo u Manili nazivaju Zapadnim filipinskim morem. Između ostalog, po tvrdnji filipinskih medija, kineski ribari su bacili veće količine cijanida u vode u blizini spornih Spratli ostrva kako bi sprečili pripadnike filipinske mornarice da dobavljaju hranu.

Štaviše, povrh toga, Teodoro je prozvao Kinu za špijunažu, sajber kriminal, krađu industrijskih tajni i trgovinu ljudima u zemljama Jugoistočne Azije. On se čak dosetio da u grehe Pekinga ubroji i prodaju proizvoda lošeg kvaliteta državama tog regiona.

Filipini, zemlja sa oko 114 miliona stanovnika, tako pod vladom Ferdinanda Markosa mlađeg nastavljaju putem produbljivanja vojnog saveza sa Vašingtonom i članicama njegovog bloka u regionu i vojnopolitičkog suprotstavljanja svom najvećem trgovinskom partneru Kini, s kojom ima godišnju razmenu od oko 40 milijardi dolara.