Mali u rukama Al kaide - Tuarezi i islamisti preuzeli sever države, Rusi uzmiču

Predsednik Malija, general Asisi Goita održao je vatreni govor na sahrani ministra odbrane, koji je stradao u samoubilačkom napadu na kasarnu desetak kilometara severno od prestonice, Bamaka.

Obećao je mobilizaciju svih snaga i brzo uništenje snaga Fronta za oslobođenje Azavada i lokalne podružnice Al kaide - Grupe za odbranu islama i muslimana (Jama'at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM), da bi se nedugo zatim samoproglasio za novog ministra odbrane.

U svetskom epicentru terorizma, kako Globalni indeks terorizma naziva deo Afrike kojoj pripada i Mali, beleži se petina ukupnog broja terorističkih napada i 51 odsto ubistava koji se povezuju sa akcijama terorista.

Sahelski deo Afrike obuhvata od zapada ka istoku delove severnog Senegala, južnu Mauritaniju, centralni Mali, severnu Burkinu Faso, krajnji jug Alžira, Niger, krajnji sever Nigerije, Kamerun i Centralnoafričku Republiku, centralni Čad, centralni i južni Sudan, krajnji sever Južnog Sudana, Eritreje i Etiopije.

Napadi, povlačenja i nova kriza u Maliju

Iako su vladine snage, do prošle sedmice, kontrolisale veći deo zemlje, njihov uticaj na stanje na terenu prilično je upitan posle iznenadnog i sinhronizovanog napada pobunjenika na nekoliko vojnih baza, čija se odbrana pod naletom Tuarega, naprosto raspala.

Tako je "Al džazira" objavila snimak se severa Malija na kojem se vide desetine vojnika, koji vezani sede u prašnjavom dvorištu dojučerašnjeg uporišta, koji već nekoliko dana kontrolišu separatisti i radikalni islamisti.

Gotovo istovremeno, nekoliko afričkih medija objavilo je da su se ruski plaćenici iz organizacije Afrički korpus, kojih je u Maliju oko 2.000, povukli iz baze u Kidalu, posle prethodnog dogovora sa komandantima pobunjenika.

U Kidalu je, međutim, ostala netaknuta oprema za upravljanje bespilotnim letelicama "bajraktar", koju je Turska pre četiri godine isporučila snagama generala Goite. Ostaje nejasno da li su se pobunjenici dočepali i bespilotnih letelica.

Izvesno je, pak, da su uspeli da unište nekoliko terenskih vozila, koja su deo opreme vojske Malija i ruskih plaćenika.

Pobunjenici su preuzeli kontrolu i nad najmanje jednim rudnikom zlata, koji je suštinski predstavljao veliki deo interesa Zapada, Kine i Rusije za ovu državu, koja raspolaže i značajnim rezervama boksita, litijuma, mangana i uranijuma.

Čistka u Bamaku

General Goita, koji je na vlast dospeo posle državnog udara 2021. godine, je napade islamista i Tuarega iskoristio kako bi se obračunao sa političkim protivnicima, pa su maskirane osobe iz kuće otele jednog od lidera opozicije, advokata Mutangu Tala, dok je, zbog navodne saradnje sa neprijateljima, pohapšen priličan broj vojnika i oficira.

Uzdrmanu reputaciju pokušavaju da poprave i Rusi, koji su za ofanzivu pobunjenika u Maliju optužili Ukrajinu i Zapad, te najavili seriju vazdušnih udara na glavna uporišta Fronta za oslobođenje Azavada i Grupe za odbranu islama i muslimana.

Deo ruskog uticaja nestao je i smrću ministra odbrane Sadija Kamare, koji je godinama smatran za glavnog saveznika Moskve u ovoj državi.

Od 2012. godine, u Maliju su izvedena tri državna udara i zemlja se, zbog niza okolnosti, smatra izuzetno politički nestabilnom, što su pokušali da iskoriste radikalni islamisti i pobunjenici koji već godinama traže formiranje nezavisne države na teritorijama na kojima žive Tuarezi.

Potraga za kalifatom u Maliju

Obe grupe pobunjenika okupljene su oko ključne ličnosti ovog pokreta - Ijada ag Galija, pustinjskog pesnika i nesuđenog perkusioniste grupe Tinariven, koja je izvodeći neke od njegovih pesama tri puta nastupala u Srbiji - prvi put na Belefu 2005, potom 2012. u Domu omladine na Todo Mundo festivalu, a poslednji put na Egzitu 2016. godine.

Ag Gali je, pak, 2017. godine položio zakletvu vernosti Ajmanu el Zavahiriju, tadašnjem vođi Al Kaide i osnovao Grupu za odbranu islama i muslimana (Jama'at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM), savez nekoliko islamističkih formacija koji predstavlja regionalni ogranak Al Kaide.

Ulaskom u koaliciju sa Pokretom za oslobođenje Azavada, teritorijom na kojoj žive Tuarezi, pojavila se ozbiljna opasnost da bi se sever Malija, pod šerijatskim zakonom, mogao odvojiti od ostatka zemlje i uneti dodatnu nestabilnost u region ispunjen konfrontacijama i konfliktima.

Poslednji javni nastup Ag Gali je imao u decembru 2023. godine, kada je objavio video poruku u kojoj najavljuje novu fazu džihada protiv vojnih hunti u Maliju, Burkini Faso i Nigeru, kao i ruskih plaćenika.

Sredinom 2024. godine, Međunarodni krivični sud otpečatio je optužnicu koja Ag Galija još od 2017. tereti za ubistva zarobljenih vojnika, silovanja, mučenja, sakaćenja, seksualno ropstvo i uništavanje objekata od istorijskog značaja.

Vlasti u Bamaku za novu pobunu, indirektno, optužuju i Alžir tvrdeći da se na strani pobunjenika bore i jedinice pokreta Polisario, te da su deo plana načinili alžirski oficiri.