Samoubilački bluz u Maliju – pustinjski pesnik i lider Al Kaide vodi bitku za mističnu zemlju Tuarega

Bombaš samoubica uleteo je automobilom u dobro utvrđenu kasarnu Kati, svega desetak kilometara udaljenu od centra prestonice, gde se na očigled zgroženih zvaničnika ministarstva odbrane i oficira razneo ubivši ministra Sadija Kamaru i nekoliko članova njegove porodice.

Usledelo je žestoko puškaranje koje je trajalo nekoliko sati pre nego što su se pripadnici snaga koalicije radikalnih islamista i boraca za nezavisnost zemlje Tuarega povukli. Vlada je proglasila, pa odmah zatim nakratko obustavila, policijski čas. Tek da bi Jusu N'durov avion poleteo sa aerodroma.

Vojska Malija i ruski Afrički korpus su bili prosto pregaženi posle kratkih borbi oko Kidala, pa su grad napustili nakon pregovora u kojima su, javljaju lokalni mediji, posredovali i Alžirci.

Bitka za Mali

Osim prestonice Bamaka, borbe su satima vođene na prilazima još najmanje četiri grada, a vojsci, kojoj pomažu ruski plaćenici pokušavaju da, uz pomoć avijacije, zaustave napade pobunjenika.

"Prioritetne mete su logističke baze i komandni centri terorista. Avijacija je, na isturenim položajima, neutralisala nekoliko terorista na obudima Kidala. Na meti vojske su i sedište guvernera i vojna baza", javlja dnevnik Abamako.

Vazdušne udare najavili su i predstavnici ruskog Afričkog korpusa, dok je predsednik general Asimi Goita najavio da će odlučna vojna akcija trajati sve dok teroristi ne budu zbrisani sa lica zemlje.

U Maliju se, trenutno, nalazi oko 2.000 ruskih plaćenika, kojima prema navodima lokalnih medija komanduje general Vladimir Selivjorstov. U susednoj Burkini Faso nalazi se još oko 400 ruskih vojnika.

Zemlja državnih udara i pustinjskog bluza

Goita, tada pukovnik, na vlast je došao posle puča kojim je, 2021. godine, svrgnut Bah Ndav, koji je, takođe, predsednik postao posle državnog udara, godinu dana ranije.

Od 2012. godine, u Maliju su izvedena tri državna udara i zemlja se, zbog niza okolnosti, smatra izuzetno politički nestabilnom, što su pokušali da iskoriste radikalni islamisti i pobunjenici koji već godinama traže formiranje nezavisne države na teritorijama na kojima žive Tuarezi.

Obe grupe pobunjenika okupljene su oko ključne ličnosti ovog pokreta - Ijada ag Galija, pustinjskog pesnika i nesuđenog perkusioniste grupe Tinariven, koja je izvodeći neke od njegovih pesama tri puta nastupala u Srbiji - prvi put na Belefu 2005, potom 2012. u Domu omladine na Todo Mundo festivalu, a poslednji put na Egzitu 2016. godine.

Ag Gali je, pak, 2017. godine položio zakletvu vernosti Ajmanu el Zavahiriju, tadašnjem vođi Al Kaide i osnovao Grupu za odbranu islama i muslimana (Jama'at Nusrat al Islam va al Muslimin-JNIM), savez nekoliko islamističkih formacija koji predstavlja regionalni ogranak Al Kaide.

Potraga za Ag Galijem

Poslednji javni nastup imao je u decembru 2023. godine, kada je objavio video poruku u kojoj najavljuje novu fazu džihada protiv vojnih hunti u Maliju, Burkini Faso i Nigeru, kao i ruskih plaćenika iz Vagner grupe.

Sredinom 2024. godine, Međunarodni krivični sud otpečatio je optužnicu koja Ag Galija još od 2017. tereti za ubistva zarobljenih vojnika, silovanja, mučenja, sakaćenja, seksualno ropstvo i uništavanje objekata od istorijskog značaja.

Ag Galijeva organizacija, kao i Front za oslobođenje Azavada nastoje da ujedine zemlje u kojima žive Tuarezi, narod beznadežno podeljen međusobnim trvenjima i granicama afričkih država iscrtanih kolonijalnim lenjirom – Libije, Alžira, Malija, Nigera i Burkine Faso.

Vlasti u Bamaku za novu pobunu, indirektno, optužuju i Alžir tvrdeći da se na strani pobunjenika bore i jedinice pokreta Polisario, te da su deo plana načinili alžirski oficiri.