Pentagon saopštio koliko je do sada koštao rat; Iran zapretio Americi "nezapamćenom" vojnom akcijom

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да му је руски председник Владимир Путин, током телефонског разговора, понудио помоћ у рату Сједињених Америчких Држава са Ираном, посебно у вези са обогаћеним уранијумом.

"Желео би да помогне. Рекао сам, пре него што ми помогнете, желим да окончам ваш рат (у Украјини)", рекао је Трамп за Си-Ен-Ен.

Поводом његове намере да САД из Ирана изнесу залихе обогаћеног уранијума те земље, Трамп је навео да му је Путин у разговору рекао да би желео да буде у укључен у питања око обогаћеног уранијума.

"Може нам помоћи да га добијемо", рекао је Трамп.

Москва је раније предложила да преузме контролу над иранским залихама обогаћеног уранијума.

Трамп данас није експлицитно искључио могућност да Иран испоручује свој уранијум Русији, али је сугерисао да је више заинтересован за решавање рата у Украјини.

"Познајем га дуго (Путина). Мислим да је био спреман да склопи договор пре неког времена. Мислим да су му неки људи отежали да склопи договор", закључио је Трамп.

(Си-Ен-Ен)

Очекује се да ће се више од милион људи у Либану суочити са кризом у снабдевању храном у наредним месецима, због обновљеног сукоба са Израелом и масовног расељавања, показује анализа Интегрисане фазе класификације безбедности хране (IPC).

Анализа IPC показује да 1,24 милиона људи у Либану неће бити у могућности да редовно задовољава основне потребе за храном и да ће бити приморани да смање квалитет и количину конзумиране хране.

(Ројтерс)

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да се још истражују околности америчког напада на иранску женску школу на почетку рата, у којем је погинуло око 170 људи, углавном деце.

Хегсет је, одговарајући на питања чланова Одбора за оружане снаге Представничког дома Америчког конгреса, рекао да је "несрећна ситуација и даље под истрагом".

(Си-Би-Ес)

САД неће укинути блокаду Ирана док се не постигне споразум о нуклеарном наоружању, изјавио је данас амерички председник Доналд Трамп.

Трамп је за израелски Канал 12 рекао да је поморска блокада "ефикаснија" од бомбардовања, и да се Иран "гуши", преноси Тајмс ов Израел.

Амерички председник је рекао да Иран очајнички жели споразум о укидању блокаде и истакао да ће иранска енергетска инфраструктура "ускоро експлодирати", ако не буде у могућности да извози нафту.

(Тајмс ов Израел)

Рат Сједињених Америчких Држава у Ирану коштао је до сада 25 милијарди долара, изјавио је високи званичник Пентагона задужен за финансије Џулс Херст, који је тиме дао прву званичну процену ратних трошкова.

Херст је конгресменима у Одбору за оружане снаге Представничког дома рекао да је већина тог новца била потрошена за муницију.

(Ројтерс)

Наставак америчке поморске ”пиратерије и разбојништва” у виду "такозване поморске блокаде” ускоро ће наићи на "практичну и незапамћену акцију”, изјавио је за ирански ТВ Прес високи безбедносни извор.

Иранске оружане снаге верују да стрпљење има границу и да је казнени одговор неопходан уколико Вашингтон настави своју илегалну поморску блокаду Ормуског теснаца, рекао је он.

Даље је нагласио да је Иран у недавним наметнутим ратовима доказао да се САД више не суочава са пасивним или предвидивим противником.

"Кроз енергичан отпор свог народа и оружаних снага, као и кроз мудро, храбро и одлучно вођство лидера Исламске револуције, ајатолаха Сеједа Моџтабе Хамнеија, Иран је успео да неутралише и дискредитује све америчке опције које су на столу", поручио је.

Званичник је навео да је уздржаност коју су оружане снаге до сада показивале имале за циљ да пружи шансу дипломатији, омогућавајући САД да се упознају са иранским условима за трајно окончање рата и да их прихвате.

Ова пауза, додао је, била је замишљена да пружи председнику Доналду Трампу прилику да извуче Сједињене Државе из тренутног "живог блата у којем се налазе".

"Међутим, уколико се америчка тврдоглавост и заблуде наставе и ирански услови буду одбијени, непријатељ ускоро треба да очекује другачију врсту одговора на текућу поморску блокаду, која је слична поморском разбојништву", поручио је званичник.

(ТВ Прес)

Упркос крхком прекиду ватре између Ирана, Сједињених Америчких Држава и Израела који је даље формално на снази, иранска валута пала је на нови историјски минимум од 1,8 милиона ријала за амерички долар.

Пад валуте уследио је након неколико недеља релативне стабилности током рата на Блиском истоку који је почео 28. фебруара нападом Сједињеним Америчких Држава и Израела на Иран, када је тржиште било практично затворено због поремећаја у трговини и увозу.

Последњих дана ријал је почео нагло да слаби, што је кулминирало новим историјским минимумом, а стручњаци упозоравају да би овакав пад могао додатно да убрза инфлацију у Ирану, преноси АП.

Због слабог ријала, увоз основних производа попут хране, лекова, електронике и сировина постаје знатно скупљи, јер је курс долара кључан за формирање цена у привреди Ирана.

(Танјуг)

Русија не намерава да напусти ОПЕК плус, саопштио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

"То је формат који ипак омогућава да се значајно, да тако кажем, умање оваква колебања на енергетским тржиштима и омогућава стабилизацију тих тржишта", рекао је Песков.

Говорећи о одлуци Уједињених Арапских Емирата да изађу из нафтног картела, он је рекао да је то "суверена одлука" УАЕ и да се Русија према томе "односи с поштовањем", преноси Спутњик.

Он је додао да Москва рачуна на наставак продуктивних, конструктивних и ефикасних контаката са Уједињеним Арапским Емиратима, укључујући и сарадњу у оквиру енергетског дијалога.

У образложењу своје одлуке УАЕ су саопштиле да ће излазак из ОПЕК-а омогућити да повећају производњу нафте, јер на њих више неће важити ограничавајуће квоте картела.

ОПЕК је удружење земаља извозница нафте, основано 1960. године. Организација контролише квоте производње како би утицала на светске цене нафте.

(Танјуг)

Портпарол иранског парламентарног Одбора за планирање и буџет Абас Годрати изјавио је да Иран продаје своју нафту по ценама које су чак двоструко више од уговорених, упркос међународним санкцијама, посебно онима које су увеле Сједињене Америчке Државе.

Годрати је навео да извоз нафте није заустављен и да су санкције, како тврди, довеле до већих економских губитака за САД него за ирански буџет, пренео је ирански Прес ТВ.

Он је оценио да САД покушавају да уведу санкције на дигиталне валуте како би пореметиле трговинске размене.

Додао је да војни капацитети Ирана, укључујући способност супротстављања америчким авионима попут Ф-35 и Ф-18, указују на смањену ефикасност америчке политике притиска.

Коментари су уследили у тренутку појачаних тензија због америчке поморске блокаде иранских лука и бродова, коју Техеран сматра незаконитом и кршењем примирја које је, према наводима иранских власти, ступило на снагу 8. априла, а које је председник Доналд Трумп касније једнострано продужио.

(Танјуг, Прес ТВ) 

Немачки канцелар изјавио је да је председнику Сједињених Америчких Држава Доналду Трампу рекао зашто сматра да је рат у Ирану погрешан, али да истовремено покушава да одржи добар однос са њим и да је до сада у томе успевао.

Он је то рекао за немачки Шпигел на питање зашто јасније не противречи америчком председнику и додао да током последње посете САД није јавно расправљао са њим о његовим ставовима о Шпанији, НАТО алијанси и другим питањима.

"Не почињем расправу о Шпанији или Великој Британији пред новинарима у Овалном кабинету. Рекао сам председнику иза затворених врата да су обе земље поуздани НАТО партнери које не би требало да изгубимо. Од самог почетка себи говорим да нема смисла водити спорну дискусију у тој атмосфери. Гледао сам оне који су то радили и нису добро прошли", рекао је Мерц алудирајући на украјинског председника Володимира Зеленског.

Како је појаснио, он се прилагођава својим саговорницима.

(Танјуг)

У последња 24 сата припадници израелске војске (ИДФ) убили су петоро људи широм Појаса Газе, док је седам особа рањено, пренели су арапски медији.

У саопштењу палестинског Министарства здравља наводи се да су од почетка примирја у октобру прошле године убијене 823 особе, а 2.308 их је рањено, преноси Ал Џазира.

Од почетка рата у Појасу Газе у октобру 2023. године, убијено је 72.599 људи, док је 172.411 рањено широм палестинске енклаве.

(Al Jazeera)

Јеменско Министарство спољних послова саопштило је да та земља неће остати неутрална у случају нових америчких потеза против Ирана, уз оштру осуду америчких акција у Персијском заливу и поруку подршке Техерану у спору око Ормуског мореуза.

У саопштењу је наведено да Сана сматра да су америчке мере против иранских бродова и заплене пловила у региону "кршење међународног права" и "пиратерија", уз тврдње да такве акције дестабилизују глобалне ланце снабдевања и повећавају цене енергије и хране.

Јемен је изразио подршку иранским ограничењима пловидбе кроз Ормуски мореуз, оцењујући их као део "права на самоодбрану", док је Сједињене Америчке Државе оптужио за ескалацију тензија у региону.

У саопштењу се, такође, наводи да је Јемен уз "Иран, Либан и Палестину у актуелним регионалним сукобима", док се америчка администрација оптужује за "варварство" и дестабилизацију Блиског истока.

(Танјуг)

Ирански амбасадор у Уједињеним нацијама Амир Саеид Иравани позвао је синоћ Савет безбедности УН да делује одлучно и примора Израел да у потпуности поштује примирје у Либану.

У дебати о ситуацији на Блиском истоку, Иравани је указао да би СБ УН требало, такође, да обезбеди да Израел "хитно обустави све нападе на цивиле и цивилну инфрастуктуру и повуче све своје окупационе снаге" из Либана.

Он је, такође, осудио америчке и израелске нападе на Иран, као и акције Израела у Гази, на окупираној Западној обали и окупираној сиријској Голанској висоравни.

(Al Jazeera)

Иран је оптужио Сједињене Америчке Државе за "пиратерију" и незакониту заплену иранских комерцијалних бродова, тврдећи да Техеран има право да се супротстави таквим акцијама, наведено је у писму иранског амбасадора при Уједињеним нацијама, Амира Саедија Ираванија.

У писму председнику Савета безбедности и генералном секретару УН, Иравани је саопштио да САД пресрећу и заплењују иранске бродове на отвореном мору, укључујући танкере "Маџестик" и "Тифани", као и велике количине нафте, пренео је ирански Прес ТВ.

Такве акције описао је као кршење Повеље УН и међународног права, наводећи да представљају "чин агресије" и "државно спонзорисану пиратерију и тероризам".

У писму се позива Савет безбедности да осуди заплене и захтева ослобађање бродова и имовине, уз тврдњу да Сједињене Америчке Државе сносе пуну одговорност за последице.

"Такво понашање није ништа друго до још један јасан пример америчке зависности од безакоња и представља флагрантно кршење Повеље Уједињених нација", навео је Иравани.

Ирански званичници су најавили и војни одговор у случају нових акција.

Заменик у морнарици ИРГЦ поручио је да ће поморске снаге користити "нове капацитете" и "изненађујуће тактике" против америчких циљева ако дође до даље ескалације.

Према наводима, Иран је већ раније извео више узвратних напада на америчке и израелске циљеве у региону, док амерички званичници процењују да су значајни делови иранских војних капацитета и даље оперативни упркос сукобима.

Техеран је додатно одбацио могућност повратка преговорима са Вашингтоном док, како наводи, трају заплене и блокаде.

(Танјуг)

Бивши британски премијер Тони Блер обратио се у Савету безбедности УН на дебати о ситуацији на Блиском истоку, а у обраћању у улози члана извршног комитета Одбора за мир за Газу председника САД Доналда Трампа, истакао је да тамошња ситуација остаје крхка и да се примирје и даље крши.

Он је навео да је рат заустављен и насиље је драматично опало, као и да је помоћ у храни побољшана, а прелаз у Рафи са Египтом делимично отворен, посебно за медицинске евакуације, али да је живот за многе и даље безнадежан.

Како је рекао, Национални комитет за управу Газе је успостављен и Међународне снаге за стабилизацију, мултинационалне снаге овлашћене да обезбеђују и демилитаризују Газу, завршиле су своју мисију процене пре распоређивања.

Блер је додао да се преговори о демилитаризацији са Хамасом настављају, а када се тај процес заврши, одмах ће омогућити кључни напредак за народ у Гази - додатну хуманитарну помоћ и опрему, нове медицинске објекте, већу слободу на прелазима укључујући Рафу и фазно повлачење израелских снага.

Према Блеровим речима, планови за обнову се разрађују, укључујући луку, кључну инфраструктуру, нове стамбене јединице и пун приступ дигиталној економији.

(Al Jazeera)

Влада Сједињених Америчких Држава саопштила је уторак увече да уводи санкције против 35 појединаца и организација због њихове улоге у иранској сивој банкарској архитектури.

Вашингтон их оптужује да су омогућавали заобилажење међународних санкција и финансијске токове повезане са Техераном.

Канцеларија америчког Министарства финансија за контролу стране имовине (ОФАК) саопштила је да су санкционисане мреже омогућавале иранским оружаним снагама, укључујући Исламску револуционарну гарду (ИРГЦ), приступ међународном финансијском систему.

То се односи и на трансакције од продаје нафте на црном тржишту, као и набавку компоненти за ракетне и друге војне системе.

ОФАК упозорава да ће свака компанија која иранским државним институцијама или ИРГЦ-у плаћа накнаде за пролазак кроз Ормуски мореуз бити суочена са оштрим санкцијама.

Амерички министар финансија Скот Бесент оценио је да "сива банкарска мрежа Ирана представља кључни финансијски ослонац његових оружаних снага", наводећи да она омогућава активности које дестабилизују глобалну трговину и подстичу насиље на Блиском истоку.

Он је додао да незаконити финансијски токови кроз ову мрежу подржавају, како је рекао, "терористичке операције" иранског режима, представљајући претњу америчком особљу, савезницима и глобалној економији.

Бесент је упозорио да ће свака институција која учествује у таквим активностима сносити "озбиљне последице".

(Ројтерс)

Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп наложио је сарадницима да се припреме за продужену блокаду Ирана, са циљем економског притиска на Техеран како би пристао на нуклеарне уступке, рекли су амерички званичници, објавио је лист Волстрит џорнал.

Према њиховим наводима, Трамп је на недавним састанцима, укључујући дискусију у Контролној соби, одлучио да појача притисак на иранску економију и извоз нафте спречавањем испорука ка и из иранских лука.

Овакав приступ оцењен је као мање ризичан у поређењу са алтернативама, попут наставка бомбардовања или потпуног повлачења из сукоба, наведено је.

Проценио је да његове друге опције – наставак бомбардовања или повлачење из сукоба носе већи ризик од одржавања блокаде, рекли су званичници.

Заменица портпарола САД Ана Кели рекла је за амерички лист да блокада наводно омогућава Вашингтону да "врши максималан утицај" на иранску владу.

Она је појаснила да ће Бела кућа донети одлуку која ће осигурати националну безбедност САД.

(Волстрит џорнал)

Два војника Израелских одбрамбених снага (ИДФ) рањена су у нападу двојице бораца у селу Силвад на југу Либана, саопштио је ИДФ, наводећи да је један нападач убијен, а други ухапшен.

Рањени војници су евакуисани ради пружања медицинске помоћи, пренела је Ал Џазира.

Према наводима либанске националне новинске агенције, ваздушни удари изведени су у зору на град Ханин, где је уништено више кућа.

Напади су уследили након ноћних експлозија у Накури, као и ваздушних и артиљеријских дејстава у граду Кјам.

(Танјуг/Ал Џазира)

Европска унија позвала је током дебате о ситуацији на Блиском истоку у Савету безбедности Уједињених нацијана пуно поштовање примирја на Блиском истоку и поновила подршку решењу заснованом на две државе. 

У изјави коју је изнео шеф Делегације Европске уније при Уједињеним нацијама Ставрос Ламбринидис, ЕУ је поздравила примирје између Сједињених Америчких Држава и Ирана, као и споразум између Израела и Либана, уз апел свим странама да обуставе војне операције и поштују међународно право, наведено је у саопштењу ЕУ.

Посебно је наглашена потреба за слободом пловидбе кроз Ормуски мореуз и подржан план Међународне поморске организације за ослобађање бродова и помораца заробљених у Персијском заливу.

ЕУ је изразила озбиљну забринутост због погоршања ситуације у Гази и на Западној обали, укључујући источни Јерусалим, указујући на тешку хуманитарну кризу и позивајући Израел да омогући несметан приступ помоћи и рад хуманитарних организација, укључујући и Агенцију УН за помоћ и рад са палестинским избеглицама на Блиском истоку.

У саопштењу се осуђују и једностране акције Израела на Западној обали, које је Међународни суд правде оценио незаконитим, као и насиље досељеника над палестинским цивилима.

ЕУ је, такође, најавила наставак рада на рестриктивним мерама против одговорних актера.

Унија је поновила и посвећеност постизању трајног мира кроз решење о две државе, у којем би Израел и Палестина коегзистирали у сигурним и признатим границама, уз подршку међународних иницијатива и јачање палестинских институција.

Такође је истакнута посвећеност ЕУ подршци мирној и инклузивној транзицији у Сирији, уз поштовање права свих грађана без дискриминације.

(Танјуг)

Стални представник Русије при Уједињеним нацијама Василиј Небензја изјавио је да Москва не види опипљиве резултате рада Одбора за мир у вези са Појасом Газе, као и да се уместо тога виде "покушаји да се Палестинци поткупе атрактивним пословним пројектима, уместо да се реши сложено политичко питање".

"Не видимо никакве опипљиве резултате рада Одбора за мир. Спровођење Резолуције 2803 Савета безбедности, усвојене пре пет месеци на иницијативу Вашингтона, такође је застало", рекао је Небензја током састанка Савета безбедности УН о ситуацији на Блиском истоку.

Подсетио је и да ни међународне стабилизационе снаге још нису распоређене у Гази, додајући да је од прекида ватре између Израела и палестинског покрета Хамас 10. октобра прошле године, "800 Палестинаца убијено".

"Наша сурова предвиђања су се остварила. Сведоци смо покушаја да се Палестинци буквално поткупе атрактивним пословним пројектима у стилу 'Нове Газе', уместо да се позабавимо сложеним политичким питањем стварања сопствене независне палестинске државе са главним градом у Источном Јерусалиму и на основу граница из 1967. године", рекао је Небензја.

Представници 19 земаља потписали су 22. јануара Повељу Одбора за мир, који је на предлог америчког председника Доналда Трампа основан као део мировног решења у Појасу Газе, на маргинама Светског економског форума у ​​Давосу. 

(Тас, Танјуг)

Председник Доналд Трамп је изјавио да британски краљ Чарлс Трећи, који је у посети Вашингтону, не жели да Иран има нуклеарно оружје.

На државној вечери у Белој кући за краља Чарлса, Трамп је изјавио да САД "тренутно раде мало на Блиском истоку и иде им веома добро".

"Војно смо победили противника и никада му нећемо дозволити, Чарлс се слаже са мном чак и више него ја, да има нуклеарно оружје", рекао је Трамп.

(Reuters)