Rat u Persijskom zalivu: Bitka za kontrolu Ormuskog tesnaca i zakon jačeg na tržištu energenata

Pre šest godina, najmoćnije svetske države mobilisale su ekonomske i obaveštajne resurse kako bi, usred pandemije koronavirusa, obezbedile dovoljno medicinske opreme. Poslednjih sedmica, velike sile, nesigurne u uspeh pregovora Irana i SAD, na gotovo istovetan način pune skladišta energenata.

Države s mogućnošću da plate koliko je potrebno za količine nafte koje smatraju neophodnim prosto su pregazile trgovce iz niza država, pa se nestašica nafte oseća širom sveta – od delova Azije, Supsaharske Afrike pa sve do Južne Amerike.

Nafta i gas, koji su ranije bez preteranih problema stizali do ovih država, preusmereni su prema Japanu, Kini, SAD i Evropi.

"Tržište nije harmoničan sistem kojim se dobra pošteno raspoređuju, već se prilagođava zakonu džungle", rekla je Njujork tajmsu Izabela Veber sa Univerziteta u Masačusetsu. "Donošenje odluka shodno cenama za rezultat ima nepravedan ishod."

Senke koronavirusa nad svetskim tržištem energenata

Prethodni ovakav slučaj, u svetskim razmerama, zabeležen je pre šest godina, kada su se velike i moćne države, praktično, grabile za medicinsku opremu kako bi odgovorile pritisku pandemije koronavirusa.

Aprila 2020. godine, francuski mediji prilično su verno dokumentovali jednu od "aerodromskih pljački", kada je grupa Amerikanaca prišla avionu koji se nalazio na pisti šangajskog aerodroma i za kesu punu para "preusmerila" pošiljku zaštitnih maski, prvobitno namenjenu Francuzima, ka Sjedinjenim Državama.

Slična scena ponovila se i u Bangkoku, odakle su ka Americi "preusmerili" maske namenjene nemačkim kupcima. Nemci su, zatim, kupili još šest miliona maski, koje su na volšeban način nestale u Keniji. Nikada nije ni izbliza utvrđeno ko je odgovoran za ovaj slučaj, pri čemu vlasti u Najrobiju gotovo niko i ne pominje kao mogućeg krivca.

Šest godina kasnije, strah od nestašice pokrenuo je novi talas skoro histerične kupovine kritičnih sirovina poput nafte i gasa, jer vlade najmoćnijih država pokušavaju da sopstvene ekonomije poštede nestašica energenata, mahom na račun slabijih i siromašnijih.

Gomilanje energenata, neminovno, rezultira skokom cena, ali i nestašicama, što je do sada najdrastičnije pogodilo potrošače gasa u Indiji ili avio-kompanije iz jugoistočne Azije, koji su ostali bez butana i kerozina.

Svetske države, koje su od globalizacije očekivale kakvu-takvu uređenost tržišta, sada su prinuđene da se, prelaskom u puko preživljavanje, svaka za sebe snalaze najbolje što mogu i umeju i to shodno količini novca koji imaju na raspolaganju.

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka su, koliko prošle sedmice, apelovali na države sveta da ne gomilaju zalihe, ili ograničavaju izvoz, upozoravajući na posledice kakve bi ti potezi mogli imati po ekonomije čitavog niza država.

Bitka za Ormuski tesnac

Svega sedam brodova prošlo je kroz Ormuski tesnac od ponoći, dok su istovremeno, pripadnici iranske Revolucionarne garde zauzeli dva i pucali na jedan tanker u tom moreuzu.

Akcija iranskih specijalaca usledila je posle odluke predsednika SAD Donalda Trampa da na neodređeno vreme produži blokadu iranskih luka, čime je, na isto vreme, odložen i početak pregovora između SAD i Irana, koje već nedeljama pokušavaju da organizuju kineske i pakistanske diplomate.

"Nećemo pregovarati pod pretnjom i nećemo otputovati u Islamabad pre nego što ne prekinu blokadu", rekao je prvi čovek iranske ambasade u Kairu, Modžtaba Ferdusi Pur.

Kao odgovor na američke pretnje, Iran je objavio mapu podvodnih kablova koji prolaze kroz Ormuski tesnac, što je ostatak sveta shvatio kao jasnu opomenu da bi digitalne ekonomije država oko Persijskog zaliva mogle biti ugrožene na način na koji se to, koliko pre godinu dana, dogodilo u Crvenom moru.

Jemenski Huti su, sredinom 2024. godine, "bombardovali" podvodne optičke kablove u tesnacu Bab el Mandeb, čime se najopasniji sporedni rat na Bliskom istoku sa površine preselio daleko ispod površine Crvenog mora. U napadu, koji nije baš do kraja razjašnjen, oštećena su četiri od ukupno 15 optičkih kablova koji su položeni na dno mora. Oštećenja na kablovima "prijavio" je izraelski Globes navodeći da je oštećena optika pod nazivima "EIG, AAE-1, Seacom, TGN-EA".

Između kilavog mira i totalnog rata

Američki predsednik Donald Tramp, kojeg veći deo sveta smatra orgovornim za rat koji je napravio haos na svetskom tržištu energenata, produžio je na nekoliko dana prekid vatre, nadajući se da bi Iran, za to vreme, mogao pristati na uslove Vašingtona.

Trampovi saveznici, u međuvremenu, pripremaju teren za slučaj da pregovori u Islamabadu ne proizvedu kakve održive rezultate.

"Predsednik Tramp se nalazi pred odlukom jednako teškom kao one pred kojima su se u prošlosti nalazili predsednik Truman i general Ajzenhauer", rekao je republikanski senator Rodžer Maršal, aludirajući na napade atomskim bombama na Hirošimu i Nagasaki 1945. godina i desant na Normandiju godinu dana ranije.

"Sukob s Iranom svodi se na kontrolu, ali naša vojska je spremna kao zapeta puška... Blokada ih bukvalno izgladnjuje. Imam poverenje u predsednika", rekao je Maršal.

Oči u oči sa iranskim liderima, predsednik SAD je prvi trepuno, ocenio je Njujork tajms, ocenjujući da je prag izdržljivosti vlasti u Teheranu, bar u ovom trenutku, viši nego Trampov.