Zakon džungle u Ormuskom tesnacu – iranske palete dolara i Trampove pretnje Kini

Dve blokade Ormuskog tesnaca, iranska i američka, svele su pomorski saobraćaj moreuzom kroz koji u srećnija vremena prolazi petina svetske trgovine energentima na svega tri broda, uključujući i kineski tanker koji je posle kratke plovidbe ostao zaglavljen u Omanu.

Kada ponovo izađe na otvoreno more, tanker "Riči Star" će biti prvi brod koji će od početka američke blokade proći kroz Ormuz. Vrlo lako moguće i jedini koji će izaći iz Persijskog zaliva tokom prvog dana blokade mornarice SAD.

Američka blokada, usmerena direktno protiv saobraćaja ka iranskim lukama, smišljena je kao kazna vlastima u Teheranu posle prve runde pregovora u Islamabadu, usredsređenih mahom na nuklearni program Irana.

Donald Tramp je, tako, postao prvi predsednik Amerike koji je posegnuo za ovom vrstom sankcija još od 1962. godine kada je Džon Ficdžerald Kenedi poslao flotu da zaustavi transporte ruskih projektila na Kubu, čime je svet doveden na prag nuklearnog rata.

Za razliku od Kenedija, koji je paralelno sa brodovima širom sveta razaslao diplomate kako bi izuzeo oružje iz procesa rešenja krize, Tramp je polje delovanja ograničio na pretnje "prstom na obaraču" i sankcijama bezmalo svima koji se ne slažu sa njegovom vizijom rešavanja krize u Persijskom zalivu.

Amerikanci su, tokom više od 20 časova pregovora u Pakistanu, insistirali da Iran u narednih 20 godina obustavi proces obogaćivanja uranijuma, kao i da preda više od 400 kilograma ovog materijala, uskladištenog na nekoliko lokacija u Iranu.

Međunarodna agencija za atomsku energiju i izraelske obaveštajne službe tvrde da je 390 kilograma ovog materijala skriveno u podzemnim tunelima u Isfahanu, tridesetak kilograma u Natanzu, dok je 15 kilograma ostalo pod ruševinama nuklearnog centra Fordo, uništenog u američkim napadima prošlog juna.

Iran je pak predložio da moratorijum na razvoj atomske energije traje pet godina, što se ispostavilo kao premalo u odnosu na izraelske i američke zahteve.

Pretnje Kini

Uzgred, Tramp je zapretio Kini novim sankcijama ukoliko se ispostavi da je Peking, na bilo koji način, vojno pomagao Iranu tokom sukoba.

"Medijski navodi u kojima se Kina optužuje za vojnu pomoć Iranu su izmišljotina", naveo je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Guo Đakuen, upozoravajući da je Peking već spremio kontramere ukoliko Vašington odluči da podigne takse za kinesku robu.

Američka televizijska mreža Si-En-En objavila je, ranije danas, da Kina sprema skoru isporuku novih protivavionskih sistema Iranu, te da bi ovo oružje moglo biti transportovano preko nekoliko država kako bi se sakrila država iz koje potiču.

"Ukoliko to Kina učini, Kina će imati ozbiljne probleme", rekao je Tramp komentarišući ovu vest.

Uprkos medijskim napisima, za sada nema nikakvih dokaza da je Kina od početka sukoba isporučivala Iranu bilo kakvo naoružanje. Naprotiv, komentatori niza zapadnoevropskih medija u nekoliko su navrata začuđeno konstatovali da su "Rusija i Kina ostavili Iran na cedilu".

Stvari su se unekoliko promenile kada su Iranci, za sada neidentifikovanim oružjem, oborili američki borbeni avion F-15, nakon čega su analitičari u SAD zaključili da je letelica, možda, oborena projektilom kineskog porekla.

Stotinu milijardi iranskih zahteva

Američki i iranski pregovarači se nisu saglasili ni oko zahteva Teherana da se u sklopu mirovnog sporazuma odblokira oko 100 milijardi dolara zamrznutih u bankama u SAD u nekoliko paketa sankcija koje su ovoj državi uvođene još od svrgavanja režima šaha Reze Pahlavija 1979. godine.

Za Trampovu administraciju bi "odmrzavanje" iranskih para predstavljalo bolan ustupak, jer je godinama unazad žestoko optuživao bivšeg predsednika Baraka Obamu da je, kao deo sada već zaboravljenog sporazuma o kontroli iranskog nuklearnog programa 2016. godine, u Teheran poslao "palete natovarene dolarima".

Hroničari podsećaju da je deo te priče istinit, jer je posle potpisivanja dogovora, iz trezora Federalnih rezervi izneto 17 paleta sa po milijardu dolara, koje su prebačene u Holandiju, razmenjene za evre i zatim isporučene Irancima.

Za Iran, pristup zarobljenim dolarima mogao bi se pokazati ključnim faktorom za opstanak režima, tim pre jer su Amerikanci krajem prošle godine izazvali nestašicu te valute u Iranu namerni da podstaknu proteste.

"Izazvali smo nestašicu dolara u zemlji... koja je kulminirala u decembru kada je propala jedna od najvećih banaka u Iranu, kada su ljudi pohrlili u banke i kada je centralna banka bila prisiljena da štampa novac. Iranska valuta se prosto raspala, inflacija je eksplodirala i videli smo kako ljudi izlaze na ulice", rekao je u februaru šef američkih Federalnih rezervi Skot Besent.

Slabe šanse za mir, nejasan cilj blokade

Trampova odluka da uvede pomorsku blokadu smanjila je ionako tanke šanse da bi se konflikt u Persijskom zalivu, na kakav volšeban način, uskoro mogao okončati.

Prilazak američkih brodova Ormuskom tesnacu izazvao je odgovor Iranaca, koji su najavili "stalni mehanizam" kontrole ovog moreuza, te odlučni odgovor ukoliko na bilo koji način budu ugrožene iranske luke.

Gotovo istovremeno, niz medija objavio je da se Katar, unapred dogovorio s Iranom o prestanku napada, što su vlasti u Dohi jednako brzo demantovale, objašnjavajući da su napadi na katarsku teritoriju prestali u onom trenutku kada su Vašington i Teheran pristali na primirje.

Predstavnici svih država oko Persijskog zaliva navode da se prethodna američka kontrola tokova nafte u ovom regionu, čuveni program "nafta za hranu" Džordža Buša Mlađeg, bio problematičan.

Tada su brodove i tovar zaplenjene tokom kontrola mahom na aukcijama kupovali prethodni vlasnici, pa se akcija kontrole plovila u Persijskom zalivu pretvorila u prilično piratski način naplaćivanja raketa.