Energetska senka nad Italijom – bliskoistočne tenzije guraju vladu ka kriznim scenarijima za leto

U Palati Kiđi se, prema pisanju italijanskih medija, razmatraju scenariji za hitne situacije – premijerka Đorđa Meloni lično prati razvoj događaja, zabrinuta zbog održivosti zaliha gasa i nafte u narednim nedeljama.

U ministarstvima se radi na projekcijama koje obuhvataju veoma kratak period, svega nekoliko sedmica unapred. Iako za sada nema govora o restrikcijama, ne isključuje se ni mogućnost aktiviranja plana racionalizacije potrošnje ako bi došlo do prekida dotoka energenata.

Upravo to kod mnogih građana budi sećanje na proleće 2020. godine, kada je svakodnevica preko noći promenjena zbog zatvaranja usled pandemije.

Uzrok ovog puta nije zdravstvena kriza, ali bi posledice po navike građana mogle da podsete na taj period: manje kretanja, više rada od kuće i stroža pravila u javnom prostoru.

Rad od kuće ponovo kao prvo rešenje

Među prvim merama koje se razmatraju u Italiji jeste šira primena rada na daljinu u javnoj upravi, po modelu koji je već bio masovno korišćen tokom pandemije.

Za mnoge zaposlene to je scenario već viđen 2020. godine: manje odlazaka u kancelarije, gužvi u saobraćaju i niži troškovi prevoza. Rad od kuće se sada posmatra kao jedna od najbržih poluga za smanjenje potrošnje goriva i električne energije.

Na stolu su i druge mere, od mogućeg uvođenja sistema parnih i neparnih tablica u većim gradovima, do ograničenja potrošnje u javnim zgradama i strožih pravila za korišćenje klima-uređaja tokom leta.

Posebno se rashladni sistemi vide kao kritična tačka, jer se, sa očekivano visokim temperaturama u letnjem periodu, očekuje novi skok potrošnje električne energije.

Sindikati traže širu primenu, pominje se i nastava na daljinu

Dodatni pritisak dolazi od sindikata, koji traže hitno širenje primene rada od kuće, pozivajući se na uštede i preporuke evropskih institucija.

Istovremeno, sindikat Anief otvorio je i pitanje mogućeg povratka nastave na daljinu od maja, uz obrazloženje da bi se tako smanjila potrošnja energije u školskim objektima.

Kod dela javnosti ovo izaziva snažna sećanja na 2020. godinu, kada je učenje na daljinu postalo svakodnevica za milione učenika.
Iako italijanska vlada za sada ne pokazuje spremnost da ide tim putem, činjenica da se takav scenario uopšte razmatra govori o ozbiljnosti situacije.

Dizel i avio-gorivo pod posebnim pritiskom
Osim gasa, dodatnu zabrinutost izaziva i tržište dizela, čija cena u Italiji nastavlja da raste. Više od polovine uvoza prolazi kroz Ormuski moreuz, što zemlju čini posebno ranjivom u slučaju produžene blokade.

Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u količinama, već i u logistici i izvoznim obavezama domaćih rafinerija, zbog čega bi deo goriva mogao da ostane nedostupan italijanskom tržištu, iako se proizvodi u zemlji.

Prvi znaci pritiska već su vidljivi i na pojedinim aerodromima, gde su uvedena ograničenja u snabdevanju avio-gorivom, dok avio-kompanije prilagođavaju planove za letnju sezonu.

Leto neizvesnosti

Pred Italijom je, po svemu sudeći, leto neizvesnosti. Vlasti pokušavaju da izbegnu paniku i insistiraju na evropskoj koordinaciji, ali se paralelno pripremaju i za scenario u kojem bi građani ponovo morali da menjaju navike.

Za sada niko ne govori o "novom lokdaunu", ali sama mogućnost mera koje podsećaju na 2020. godinu – rad od kuće, manje kretanja i racionalizacija potrošnje – dovoljno govori o ozbiljnosti trenutka.

Ukoliko geopolitičke tenzije potraju, Italiju bi već tokom leta mogao da sačeka period štednje i prilagođavanja kakav mnogi nisu očekivali da će ponovo doživeti.