Bliski istok pobegao sa ivice provalije – Amerika, Izrael i Iran proglasili prekid vatre, momentalni pad cena nafte

Četiri osobe ranjene od krhotina iranske rakete oborene iznad Katara jedine su žrtve najavljenog Trampovog ”kraja civilizacije” i jednako ubitačne odmazde Irana, pošto su se dve strane, uz pomoć Pakistana, u poslednji čas dogovorile da primirje pretpostave totalnom ratu.

”Posle razgovora sa pakistanskim premijerom Šahbazom Šarifom i feldmaršalom Asimom Munirom i njihovog zahteva da zaustavim rušilačku silu upućenu ka Iranu i na osnovu pristanka Irana da odmah i u potpunosti otvori Ormuski tesnac, složio sam se da obustavim napade i bombardovanje Irana na dve sedmice”, napisao je Tramp na mreži ”TruthSocial”.  

Sporazum o prekidu vatre je, doduše sasvim drugačijim tonom, potvrdila i iranskoj Revolucionarnoj gardi bliska agencija Tasnim, koja je objavila da je američki predsednik ”uzmakao”, nakon što je dobio plan Teherana za okončanje neprijateljstava.

Sa odredbama sporazuma saglasio se Izrael, čime je, bar na dve sedmice, okončan sukob koji je pretio da svet gurne u nekontrolisanu ekonomsku krizu, pre svega jer kroz Ormuski tesnac prolazi petina svetske trgovine energentima.

Pakistan, kao glavni posrednik u mirovnom procesu, tvrdi da se prekid vatre odnosi na čitav Bliski istok, uključujući i Liban.

Iran proglasio ”veliku pobedu”

Iranski mediji, za sada, nisu potvrdili da su se lideri vlasti u Teheranu saglasili sa potpunim otvaranjem Ormuskog moreuza i nesmetanim protokom strateških sirovina, poput nafte, tečnog gasa, helijuma za fabrike poluprovodnika i veštačkog đubriva.

”Iran je pristao da na dve nedelje obustavi odbrambene akcije. U tom periodu bezbedan prolaz kroz Ormuski tesnac će biti moguć uz koordinaciju sa iranskim oružanim snagama”, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči.

Odmah zatim oglasio se i iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost, koji je objavio ”istorijsku, odlučnu i nepobitnu” pobedu nad ”kukavičkim” neprijateljima.

”Iran je izvojevao veliku pobedu i prinudio američke kriminalce da prihvate naš plan u deset tačaka, uključujući garancije o nenapadanju, nastavak iranske kontrole nad Ormuskim moreuzom, prihvatanje prava na obogaćivanje uranijuma i ukidanje svih primarnih i sekundarnih sankcija”, naveo je iranski Vrhovni savet za nacionalnu bezbednost.

Mnogo otvorenih pitanja

Sporazum je postignut pošto se čitava Trampova administracija našla pod strašnim političkim pritiskom u Americi, ali i sa svih strana sveta, da pronađe izlaz iz situacije u koju je, postavljanjem ultimatuma Iranu i pretnjom Armagedonom, sama izazvala.

Ostaje, međutim, nejasno koliko su ove iranske tvrdnje zaista tačne, posebno delovi koji se odnose na obogaćivanje uranijuma i ukidanje sankcija, ali je i sama suština primirja ubrzo dovedena u pitanje jer su američke oružane snage obznanile da će stvarni prekid vatre stupiti na snagu tek kada Iran otvori Ormuski tesnac.

Ipak, za sada nije jasno da li se sporazum odnosi i na nešto više od 400 kilograma obogaćenog uranijuma, skrivenog na nekoliko lokacija u Iranu, koji su, pre više od mesec dana, i bili glavni razlog Trampovog napada na ovu državu.

Pakistanski plan

Bombe koje su padale po zemljama načičkanim oko Persijskog zaliva označile su i kraj njihovog diplomatskog uticaja, pa se u prvi plan pokušaja da se nekako zauzda konflikt između Amerike, Izraela i Irana, izgurao se manje ili više očekivano komandant pakistanske vojske, feldmaršal Asim Munir.

Kao miljenik Donalda Trampa, Munir je poslednjih sedmica uskočio u prvi plan svetske diplomatije pokušavajući da, šarmirajući predsednika SAD, iskoristi uticaj Islamabada u islamskom svetu i isposluje prekid vatre u sukobu koji preti da ozbiljno unazadi svetsku ekonomiju.

"Moj omiljeni feldmaršal", "veliki ratnik", "veoma važan čovek" ili "izuzetno ljudsko biće", kako ga od ulaska u Belu kuću naziva Donald Tramp, pakistanski feldmaršal najozbiljnije računa da bi ga ugled u muslimanskom svetu i naklonost američkog predsednika mogle pretvoriti u mirotvorca.

Pakistan je, tako, uz kinesku podršku 24 časa pred istek Trampovog ulitimatuma načinio predlog sporazuma, koji je uključivao 45 dana primirja i te momentalno otvaranje Ormuskog tesnaca za pomorski saobraćaj, dok bi konačan dokument bio definisan u narednih dvadesetak dana.

Munir je, navodno, o tome "celu noć" razgovarao sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i izaslanicima Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, kao i iranskim šefom diplomatije Abasom Arakčijem, nakon čega je 45 dana dugo primirje svedeno na dve sedmice.

Cena rata

Iako su američki mediji u talasima ubeđivali naciju u savršenstvo oružja, spektakularni obaveštajni rad i hirurški precizne napade potpomognute veštačkom inteligencijom, svega 29 odsto Amerikanaca smatralo je da je cena rata opravdana.

Rat budućnosti, kako je najavljivan napad na Iran, ipak, nije naišao na preterano topao doček javnosti, uprkos činjenici da su Amerikanci, ako je verovati Pentagonu, od juna prošle godine dva puta uništili po 90 odsto iranske protivvazdušne odbrane, balističkih projektila i dronova.

Dodatni problem predstavlja i obogaćeni uranijum, zbog kojeg je Amerika, bar deklarativno, krenula u rat.

Izraelske obaveštajne službe tvrde da je 390 kilograma ovog materijala skriveno u podzemne tunele u Isfahanu, tridesetak kilograma u Natanzu, dok je 15 kilograma ostalo pod ruševinama nuklearnog centra Fordo, navodno uništenog u američkim napadima prošlog juna.

Popularnosti rata nije preterano doprinela ni ”kolateralna šteta”, poput 170 ubijenih učenica škole i dvadesetak odbojkašica, koje su prvih dana rata stradale jer su Amerikanci ”koristili zastarele podatke”.

U ratu je stradalo oko 3,500 Iranaca, uključujući 250 dece, oko 1.500 Libanaca, više od 30 Izraelaca, uz oko 7.000 povređenih, te najmanje 15 Amerikanaca.