Takovska 10: Sve Trampove pretnje – nuklearno oružje ili povratak Irana u kameno doba

Ultimatum koji je američki predsednik Donald Tramp uputio Iranu da otvori Ormuski moreuz podigao je tenzije na do sada najviši nivo u poslednjoj deceniji. Šef Bele kuće preti da će verovatno čitava civilizacija nestati večeras i da nikada više neće biti obnovljena. Iranski predsednik pak poručuje da su on i 13 miliona Iranaca spremni da se žrtvuju. 

Vojni analitičar Aleksandar Radić ukazuje da brza i potpuna vojna intervencija nije realistična, jer bi zahtevala složene operacije i jasno definisan cilj.

"Polupao bi već da je mogao da uradi to tako brzo. Mnogo aviopoletenja treba obaviti da bi se nanela šteta jednoj velikoj državi i onda je pitanje koja je šteta – šta vi želite da uništite, šta želite da postignete? To je zapravo problem. Primena vojske je definisana ciljem", ukazuje Radić.

Poručuje da je prvi cilj rata koji je definisao Tramp bio precizan i jasan – promena vlasti u Iranu.

"To je podrazumevalo mnogo više nego dejstva iz vazdušnog prostora, mnogo više nego krstareće rakete, ali i političku pripremu i saradnike na terenu, neki ostvariv politički scenario. Onog trenutka kada je bilo jasno da se to neće desiti posle nekoliko dana, rat je ušao u rutinu i sada Tramp mora da ili izađe iz ovog rata ili da preduzme poteze koji bi ga doveli u situaciju iz koje više nema izlaska", dodaje Radić.

Na pitanje šta bi taj potez bio, Radić ne isključuje mogućnost iznenađenja.

"Kada pročitate šta je Tramp napisao, rekli biste da su pripremali neki politički događaj, ali nema indicija za tako nešto. Možda se iznenadimo, možda svet krene nekim boljim i elegantnim rešenjem, kakvo je takvo je, ali desi se neki politički prevrat. Postoji nekoliko vrlo radikalnih opcija – jedna je opcija, koju je demantovala doduše Bela kuća, ali koja nije daleko od razmišljanja – ograničeno dejstvo nuklearnim oružjem", ukazuje Radić.

Ističe da je to svakako najradikalniji scenario.

"Tako nešto bi omogućilo Amerikancima da stave tačku na sve što su dosad uradili, da jasno upute čitavom svetu poruku o tome da su oni ti koji odlučuju šta će i kada uraditi, a pritom šteta po okruženje bi bila relativno skromna, jer potencijalno fokus dejstva je naravno tačka gde Amerikanci pretpostavljaju da se nalazi rezerva obogaćenog uranijuma", objašnjava Radić.

Napominje da bi to bila više politička poruka.

"Time bi eliminisali temu posedovanja obogaćenog uranijuma u rukama iranskog režima, ali politička poruka bi bila upućena svima, čitavoj planeti – i Rusiji i Kini i saveznicima iz NATO-a i zemljama Zaliva. I sa te strane to bi bilo jedno, pa koliko god da zvuči radikalno, moram da priznam, praktično rešenje", naglašava Radić.

"Amerikanci suštinski nisu ništa uspeli da urade"

Vojni analitičar Vlade Radulović takođe poručuje da ne bi isključio mogućnost upotrebe nuklearnog naoružanja.

Kaže da je nezahvalno tumačiti Trampove objave, jer je u poslednje vreme štošta rekao.

"Navešću vam primer samo Ormuskog moreuza. Prvo je rekao: 'Ako ne otvorite, ja ću lično da dođem, pa ću da ga otvorim'. Pa je onda rekao: 'Ne, nećemo, mi imamo našu naftu, kome treba nek pravi tamo neke grupe pa neka dolazi, neka se organizuje'. Pa je onda rekao: 'Evo sada pregovaramo da vidimo šta i kako'. Prema tome, ja bih uzeo sa jednom dozom rezerve. Iako sa druge strane, naravno, postoji taj segment da kada govorite takve stvari i kada sa druge strane imate raspoloženje u vašoj kući koje iz dana u dan vama i ne ide baš u prilog, onda je činjenica da morate da povučete određeni potez", objašnjava Radulović.

Najveći problem, objašnjava, je u samom startu postavljanje prilično fluidnih američkih ciljeva.

"Iz ove perspektive posmatrano, suštinski nisu uspeli da urade ništa. Oni jesu naneli štetu vojnoj infrastrukturi i tom odbrambenom potencijalu Irana i njihovom balističkom programu, nije to sporno, ali činjenica da vi i dan danas imate uspešna dejstva balističkim raketama po ciljevima, pre svega u Izraelu, ali i u nekim drugim zemljama poput Kuvajta ili Iraka, dakle u Zalivu. Činjenica je da Iran još uvek ima dronove sa kojima može da izvrši dejstva po ciljevima u Zalivu, to govori da taj program kakav takav i dalje funkcioniše", kaže Radulović.

Ostalo je, dodaje, sporno pitanje obogaćenog uranijuma, kao i da postoje različite informacije koliko ga ima.

"Mi smo raspolagali informacijama da je to nekih 427 kilograma. Međutim, Međunarodna agencija za atomsku energiju pre nekoliko dana je izašla sa podatkom da je to 440,5 kilograma uranijum heksafluorida, obogaćenog uranijuma na 62 procenta. Dakle, činjenica je da se pojavljuje ta neka razlika. Da li je nekom nešto promaklo ili su to procene, to je sada druga stvar. Tako da imate u vidu da postoji to sporno pitanje obogaćenog uranijuma", dodaje Radulović.

Gađanje objekata energetske infrastrukture – kraj za Iran

Urednik emisije "Dozvolite" na RTS-u Goran Janićević kaže da je manje radikalan scenario gađanje objekata energetske infrastrukture.

"To su civilni objekti, gasne i naftne elektrane koje proizvode električnu energiju za građane Irana. Prema nekim procenama portala koji se bave energetikom, 80 odsto instalisane snage za proizvodnju električne energije u Iranu je bazirano u 220 objekata, pre svega gasnih elektrana i elektrana koje rade na naftu. Ta matematika nam govori da Amerikanci, ukoliko odluče da gađaju te objekte, 220 objekata za jedan dan možda ne mogu da unište, ali mogu u dva ili tri dana ozbiljno da oštete do mere da ne mogu da proizvode električnu energiju. To bi Iran doslovno vratilo u kameno doba", objašnjava Janićević.

Poručuje da je ono čemu sada svedočimo dopunjeni ratni plan.

"Ratni plan je išao određenim redosledom, kao što i većina uspešnih vojnih akcija ide. Ova akcija nije za sada postigla totalni uspeh, ali Amerikanci i Izraelci su uspeli prvo da postignu prevlast u vazdušnom prostoru. To su Izraelci doduše uspeli da urade i prošle godine, sada smo imali samo nastavak sprovođenja tog principa", objašnjava Janićević.

Dodaje i da su uništili najveći deo ofanzivnih kapaciteta Irana.

"Nemoguće je uništiti sve. Iran je ogromna zemlja. Nemoguće je sprovesti totalni video ili satelitski nadzor njihovih postrojenja, posebno za lansiranje dronova 'šahid' koji mogu da se lansiraju bukvalno sa automobilske prikolice. Ovo je dopunjeni ratni plan pritiska na rukovodstvo Irana da pristane na američke uslove za šta god", navodi Janićević.

Ukazuje i da Amerikance najmanje zanima sloboda građana Irana.

"Njih zanima prosto da neutrališu pretnju koju Iran predstavlja po američke interese i po Izrael. To su u najvećoj meri uspeli da urade, tako da ukoliko odluče da krenu u jedan totalni i brutalni napad, ti objekti energetske infrastrukture mogu da budu mete", dodaje Janićević.

Ističe da bi to bilo veoma surovo, kao i da je "izvesno da će krenuti u neku takvu akciju koja će izazvati određeni nivo patnje civilnog stanovništva".

"Iranci vode propagandni rat, a iza vrata se vodi izvesna diplomatija"

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je ovo teška izjava američkog predsednika, ali da je Tramp često davao izjave koje je posle opovrgavao. 

"Tako da u tom smislu njemu to nije problem i njegova popularnost u biračkom telu ne pada zbog toga. Ono što njega brine je pad popularnosti pred izbore za Kongres koji su krajem ove godine i to što raste inflacija u Americi upravo zbog ovog rata. Ne zbog toga što oni uvoze naftu iz Irana ili uopšte iz Zaliva. To je za Ameriku beznačajno, ali skok svetskih cena utiče na to da je porast inflacije u Americi evidentan i to je njemu politički problem. Tako da ja ovu pretnju više vidim kao deo diplomatskog stila Donalda Trampa da zastraši, da ta čuvena teorija ludaka gde se sa njegovim protivnicima ili pregovaračkim partnerima, da im se on čini totalno lud da je sposoban to da učini i da onda oni daju veći ustupak nego što su zaista planirali", objašnjava Radičević.

Ukazuje i da "Iranci vode propagandni rat, a da se iza vrata vodi izvesna diplomatija".

"Tu učestvuju Turska i Pakistan. Turska, recimo, želi pad ajatolaha i promene u Iranu, ali ne želi da nestane centralna vlast u Teheranu, jer bi to značilo haos, pre svega za Tursku, eventualne pokušaje formiranja Kurdistana, izbeglički talas i tako dalje. Tako da u tom smislu postoji izvesna diplomatija koja ne dolazi do medija baš zbog toga što je tako neizvesna i pipava", objašnjava Radičević.

Upotreba nuklearnog oružja – crvena linija

Govoreći o tome da je jedna od mogućnosti kopnena invazija na Iran, Janićević kaže da su za sada to vrlo ograničeni kapaciteti.

"Mi u ovom trenutku imamo u regionu oko Irana jednu marinsku ekspedicijsku jedinicu, to je nešto više od 2.000 ljudi, ojačani pešadijski bataljon mornaričke pešadije sa artiljerijom, logistikom, vazduhoplovnom podrškom. Imamo još jednu marinsku ekspedicijsku jedinicu koja je na putu. Doći će za nekoliko dana. I imamo, sada ne možemo pouzdano da tvrdimo da li su baš tu negde blizu, jednu padobransku brigadu", dodaje Janićević.

To znači da ako očekujemo bilo kakvo kopneno delovanje, prvo bismo morali da vidimo nagomilavanje vojske.

"Nagomilavanje vojske je nemoguće sprovesti bez velike pažnje javnosti. Kad god neko od američkih vojnika prekine neku svoju redovnu aktivnost, neko od članova porodice ili prijatelja to objavi na društvenim mrežama", navodi Janićević.

Zbog toga je, navodi, upotreba nuklearnog oružja jednostavnije rešenje, ali i medijski mnogo jače.

"Donald Tramp je upravo uz sebe kada je došao na vlast stavio za načelnika Generalštaba vazduhoplovnog oficira, generala koji je inače stručnjak za specijalne operacije, ali i stručnjak za specijalne operacije vazduhoplovstva, što znači – brzo, bez mnogo komplikovanja procedura, vrlo efikasno, odnosno ono što je Trampu potrebno", kaže Janićević.

Ali kada bi Amerika upotrebila nuklearno oružje u Iranu, to bi dalo prostora i Rusima da isto učine u Ukrajini.

"To je crvena linija koja ruši sve. Čak i sam rat praktično ide u prilog tezi Vladimira Putina o zaštiti nacionalnih interesa kada je u pitanju rat u Ukrajini. Tako da samo ovo bombardovanje je na neki način oborilo mere, a naravno nuklearna bomba bi tu pomerila prosto jednu veliku crvenu liniju koja je postojala ne samo ovde, nego i u odnosima Indije i Pakistana koji su isto bili na ivici nuklearnog sukoba. Tako da, u tom smislu to pomera granicu i za Kinu koja ovo vrlo pomno prati i zapravo ovaj rat, koliko god se mi sad bavili Izraelom i koliko god Izrael lobirao da dođe do ovog bombardovanja Irana, ovaj rat je zapravo još jedan posrednički rat u tom drugom hladnom ratu između SAD sa jedne strane i sa druge strane Kine i Rusije", objašnjava Radičević.

Radić ističe da će ta granica pre ili kasnije biti pređena. 

"Naprosto, nuklearno oružje je oružje kao i svako drugo. To je pitanje procene kada angažujete neki resurs. Da li će to da se desi noćas? Verovatno ne. Verovatno je Tramp čovek koji je željan senzacionalizma i koji će napraviti jednu veliku predstavu kojom verovatno želi da nam privuče pažnju na ono što hoće da uradi, a to možda neće biti ništa. Ali da li visi u vazduhu u jednom momentu ta tema – da", dodaje Radić.

Radulović pak kaže da ga ne bi iznenadilo da Tramp okači tvit oko dva ujutro: "Šta je bilo, gospodo, što ste se uplašili?"

"Verujte mi, od Trampa me to ne bi čudilo i da kaže ja sam se samo šalio, ali da znate da postoji i drugi scenario. E sad, šta će biti videćemo", poručuje Radulović.

Celu emisiju "Takovska 10" možete pogledati u videu na početku teksta.