Italija zaustavila bombardere SAD ka Bliskom istoku – sletanje odbijeno bez konsultacija

Prema dostupnim informacijama, plan leta određenih američkih vazduhoplovnih sredstava predviđao je sletanje u Sigonelu, odakle bi potom nastavili put ka Bliskom istoku.

Italijanske vlasti, međutim, nisu prethodno dobile zahtev američke strane, niti su vojni vrh i nadležne institucije bili konsultovani, kako to predviđaju bilateralni sporazumi između dve zemlje.

Plan leta je italijanskoj strani dostavljen tek kada su avioni već bili u vazduhu.

Nakon hitnih provera koje je sproveo Generalštab ratnog vazduhoplovstva, utvrđeno je da se ne radi o redovnim logističkim ili rutinskim letovima.

Zbog toga operacija nije mogla automatski da bude obuhvaćena postojećim sporazumima između Italije i SAD.

Poštovanje procedura

Ministar odbrane Gvido Kroseto je ranije u parlamentu više puta isticao da svaka operacija koja ne spada u okvir važećih ugovora mora da prođe proceduru odobrenja u parlamentu. U skladu s tim stavom, odlučeno je da se američkim letelicama zabrani sletanje.

Dodatni razlog za odbijanje bilo je i takozvano caveat ograničenje, prema kojem takve letelice ne mogu da koriste bazu bez izričitog odobrenja, osim u vanrednim situacijama.

Prema direktnom nalogu ministra, Portolano je obavestio američku komandu da avionima neće biti dozvoljeno sletanje u Sigonelu, upravo zbog izostanka prethodne autorizacije i konsultacija sa italijanskom stranom.

Odluka je odmah otvorila pitanje mogućih diplomatskih posledica, uz podsećanje na krizu iz 1985. godine, kada je Sigonela bila poprište ozbiljnog spora između Italije i SAD tokom vlade Betina Kraksija i mandata predsednika Ronalda Regana.

Prema izvorima iz italijanske vlade, incident se dogodio u noći između petka, 27. marta, i subote. Isti izvori navode da za sada nije bilo zvanične reakcije niti protesta američke administracije.

Burne reakcije

Vest o zabrani korišćenja baze Sigonela izazvala je brze reakcije na italijanskoj političkoj sceni.

Poslanik Demokratske partije Entoni Barbagalo zatražio je hitno obraćanje vlade u parlamentu, ocenjujući da je neophodno da javnost i poslanici dobiju jasno objašnjenje o tome šta se dogodilo.

Predstavnik Alijanse zelenih i levice Anđelo Boneli ocenio je da je odluka "bila dužnost države", jer su međunarodni sporazumi morali biti ispoštovani. Ipak, upozorio je da se ne sme zanemariti širi kontekst, podsećajući da iz Sigonele redovno poleću dronovi za nadzor, kao i da se iz drugih italijanskih baza transportuje vojna oprema ka kriznim područjima.

Lider stranke Azione Karlo Kalenda podržao je potez ministra Kroseta, navodeći da vlada nije mogla drugačije da postupi bez prethodnog odobrenja parlamenta.

Slično je reagovao i predsednik Pokreta pet zvezdica Đuzepe Konte, koji je odluku opisao kao obavezu koja proizlazi iz italijanskog Ustava. Konte je istovremeno zatražio da vlada ode korak dalje i uskrati i logističku podršku operacijama koje, prema njegovoj oceni, krše međunarodno pravo.

Odluka o Sigoneli, osim vojnog značaja, dobila je i snažnu političku i diplomatsku dimenziju, ponovo otvarajući pitanje stepena autonomije Italije u odlučivanju o korišćenju vojnih baza na svojoj teritoriji.