Trampovo odlaganje napada na iranska energetska postrojenja – politička kalkulacija ili strah od žestokog odgovora

Odlukom Bele kuće da na pet dana prolongira udare na iranska postrojenja, sukob SAD i Irana ušao je u novu, neizvesnu fazu. Ovo odlaganje dolazi u četvrtoj nedelji ratnih dejstava, dok se svetska javnost pita da li je reč o prostoru za diplomatiju ili strateškom zatišju pred eskalaciju.

Трампово одлагање напада на иранска енергетска постројења – политичка калкулација или страх од жестоког одговора

Stručnjaci ukazuju na to da Teheran, uprkos intenzivnim napadima, i dalje raspolaže resursima za snažan odgovor koji bi mogao da ugrozi globalnu stabilnost. Iako se u Vašingtonu ovaj potez tumači kao ostavljanje prostora za dijalog, situacija na terenu i dalje je krajnje neizvesna.

Geopolitički analitičar Mijad Nahavali za emisiju "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda ističe da je ključni razlog za uzdržanost Vašingtona mogućnost žestokog odgovora Teherana.

Podseća na reči nedavno nastradalog Alija Laridžanija, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost, koji je najavio radikalne mere u slučaju udara na civilnu infrastrukturu.

"Ako bude napadnuta infrastruktura Irana, Iran će ugasiti ceo Persijski zaliv. Sve što su rekli od samog početka rata, oni su realizovali – od prepreka u Ormuskom moreuzu do napada na američke baze", navodi Nahavali.

Može li Vašington potpuno da uništi iranski vojni i nuklearni potencijal

Uprkos tvrdnjama iz SAD i Izraela da je iranski vojni i nuklearni potencijal značajno desetkovan, Nahavali naglašava da potpuno uništenje programa nije moguće, jer se on zasniva na sopstvenom znanju i resursima.

Prema njegovim rečima, cilj broj jedan Donalda Trampa jeste uništenje nuklearnog kapaciteta Irana, ali na pitanje da li je on uništen, odgovara sa odrečnim "ne".

"To je domaća tehnologija. Čak i ako je infrastruktura oslabljena, Iran može da je rekonstruiše za pet do deset godina. Isto važi i za balistički program", ističe Nahavali.

Odluka o odlaganju napada dolazi u trenutku kada se američki predsednik suočava sa niskom podrškom kod kuće i pritiskom međunarodnih saveznika. Prema analizima, Tramp je u ovaj sukob ušao sa podrškom od svega 21 odsto građana, bez zelenog svetla Kongresa i pred same izbore.

"Tramp želi da izađe iz ovog rata kao pobednik, ali ima dosta problema kod kuće. Sa druge strane, evropske zemlje već osećaju cenu nafte na svojim ekonomijama, dok NATO ne izražava nikakvu želju da se uključi u ovu priču", objašnjava Nahavali.

"Iran je spreman za dugi rat"

Iako su prvobitne procene govorile o sukobu koji će trajati nedelju ili dve, ulazak u četvrtu nedelju rata pokazuje da Iran ne namerava da odstupi.

I pored bombardovanja, Teheran je pokazao sposobnost da uzvrati udare, čak i na nuklearne centre poput Dimone u Izraelu.

"Iranci su četiri decenije čekali ovu borbu i nisu iznenađeni. Napravili su takvu strategiju da će, šta god da se desi, imati dovoljno resursa da se bore. Oni su spremni za dugački rat", zaključuje Nahavali.

Dok svet čeka istek petodnevnog roka, ostaje otvoreno pitanje da li su tajni pregovori između Teherana i Vašingtona zaista u toku ili je reč o zatišju pred novu, još razorniju eskalaciju.