Ivo Džima na Bliskom istoku - gašenje svetala i početak totalnog rata SAD i Irana

"Ukoliko neprijatelj bude gađao našu energetsku infrastrukturu, bljesak eksplozija naših projektila jedino je svetlo koje će videti Izrael", najavili su Iranci dan nakon što je američki predsednik Donald Tramp obznanio da će u narednoj fazi rata uništiti iranske termoelektrane.

"Predsednik se ne šali. Čvrsto stoji na crvenim linijama i neće genocidnom režimu dozvoliti da globalni energetski sistem drži kao taoce", rekao je televizijskoj mreži Foks, američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc.

Objašnjavajući da su iranske termoelektrane "legitimni cilj, jer njima rukovodi Republikanska garda", Volc je, suštinski, najavio novu fazu rata protiv Irana, koji je u protekle tri sedmice pokazao iznenađujuću žilavost.

Ultimatumi, odbrana i novi uslovi

Ovakvom planu, odmah, usprotivio se i Reza Pahlavi, sin svrgnutog iranskog šaha i američki favorit za budućeg lidera Irana, koji je pozvao Vašington da se uzdrži od gađanja civilne infrastrukture, ali da nastavi napade na Revolucionarnu gardu i ostatak režima u Teheranu.

"Iranska infrastruktura pripada iranskom narodu i u budućnosti slobodnom Iranu", napisao je Pahlavi na mreži Iks.

Potpredsednik Irana, Mohamad Reza Aref, koji je prema tvrdnjama teheranskih medija jedva izvukao živu glavu posle jednog od izraelskih napada, zapretio je da će njegova zemlja potpuno zatvoriti Ormuški tesnac i uništiti celokupnu infrastrukturu u nekoliko država Persijskog zaliva, uključujući rafinerije, postrojenja za desalinizaciju vode i elektrane.

Prva žrtva novog talasa pretnji bio je transportni brod, koji je nedaleko od obale Ujedinjenih Arapskih Emirata pogođen za sada neidentifikovanim projektilom. U ovom napadu nije bilo žrtava.

Gotovo istovremeno, Iranci su stanovnicima zalivskih država naložili da napuste mesta oko američkih baza, objašnjavajući da na taj način žele da izbegnu civilne žrtve tokom "odvraćanja kopnene invazije na iranska ostrva".

Amerikanci su, u nekoliko navrata od početka rata, najavljivali mogući desant na ostrvo Harg, šest kilometara dugačko ostrvo, udaljeno 25 kilometara od iranske obale, koje je ključni terminal za izvoz iranske nafte.

Ivo Džima 21. veka

Iranci su, nekoliko dana pred seriju američkih vazdušnih udara, na ostrvo poslali značajna pojačanja pripadnika Revolucionarne garde. Amerikanci su, od tada, u nekoliko navrata gađali ciljeve na Hargu, ali za sada nisu gađali naftna postrojenja.

Za desant na Harg, navodno, zainteresovan je i Izrael, čiji napadi nijednom u prethodne tri sedmice nisu ciljali ovo ostrvo, iako su, suprotno očekivanjima Pentagona, sa zemljom sravnili skladišta goriva oko Teherana, nakon čega je iransku prestonicu obavio oblak crnog, smrdljivog dima.

"Osvojili smo Ivo Džimu, osvojićemo i Harg", objasnio je republikanski senator Lindzi Graham, podsećajući naciju na desant na ostrvo u Tihom okeanu, pred kraj Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno 6.900 i ranjeno oko 19.000 Amerikanaca.

Odmah posle tih napada, Iranci su ispalili salvu projektila na katarsku rafineriju Ras Lanuf, na obodima Dohe, nanoseći štetu koja se procenjuje na dvadesetak milijardi dolara.

Žrtvovanje Katara i panika na tržištima

Na taj način, Katar je postao najnovija žrtva u bliskoistočnoj avanturi američkog predsednika Donalda Trampa, čije su avijacija i mornarica, u prethodne tri sedmice, kako je objavila Centralna komanda oružanih snaga SAD, gađale oko 7.800 meta u Iranu.

Izraelci su, u istom periodu, gađali tek oko 200 ciljeva manje, a Vašington i Tel Aviv tvrde da su uništeni iranska avijacija, mornarica, protivvazduhoplovna odbrana i gro balističkih projektila i dronova.

Napad na Katar izazvao je ozbiljan nemir na svetskom tržištu energenata, pa su Velika Britanija, Azerbejdžan, Bahrein, Egipat, Jordan, Kuvajt, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati, kao prvi korak ka smanjivanju tenzija od Teherana zatražili da zaustavi napade na energetska postrojenja.

Ova diplomatska inicitiva pala je na gluve uši u Teheranu i Vašingtonu, pa je novi iranski vrhovni verski vođa, ajatolah Mođtaba Hamnei Amerikancima ispostavio uslove za prekid vatre, uključujući povlačenje svih američkih snaga sa Bliskog istoka, ukidanje sankcija u roku od 60 dana i nadoknadu štete nastale za tri sedmice vazdušnih udara na njegovu državu.

Zatvaranje moreuza i kontrapretnje

U protivnom, naveo je Hamnei, Iran će u potpunosti zatvoriti Ormuski tesnac i ozvaničiti odbrambene veze sa Kinom i Rusijom. Usput, pomenuo je i skretanje ka nuklearnom odvraćanju.

Američke diplomate smatraju da je vreme odbjavljivanja Hamneijeve izjave bilo koordinisano sa Pekingom i Moskvom, jer su u narednim satima Rusija i Kina objavili saopštenja koja su bila prilično bliska stavovima Teherana.

I Amerikanci su ispostavili spisak želja za okončanje rata, uključujući petogodišnji moratorijum na iranski program razvoja balističkih raketa, prekidanje obogaćivanja uranijuma, gašenje reaktora u Natanzu, Isfahanu i Fordou uz oštru međunarodnu kontrolu, te prekid pomoći proksi snagama.

Iranci, osim zatvaranja Ormuskog tesnaca, na raspolaganju imaju još jedno oružje - jemenske Hute, koji bi, kao što su to već u nekoliko navrata činili u znak solidarnosti sa Palestincima iz Pojasa Gaze, mogli zatvoriti drugi ključni pomorski put - moreuz Bab el Mandeb, koji deli Bliski istok od Afrike.

"Pretvorićemo Crveno more u more krvi", pretili su jemenski Huti nedugo pred početak američkih i izraelskih napada na Iran. Od tada, rat je zahvatio Bliski istok od Mediterana do Persijskog zaliva uz hiljade mrtvih i ranjenih.

Osim Jemena, koji je uprkos ratničkoj retorici ostao oaza mira, pored koje retki hrabri kapetani prolaze moreuzom Bab el Mandeb svesni činjenice da ih Huti, najverovatnije, posmatraju kroz nišanske sprave projektila.