Rat protiv Irana – hiljade ljudi na "sahrani mučenika" u Teheranu i prva pukotina u Trampovim redovima

"Nikako ne smatraj mrtvim one koji su na Alahovom putu izginuli. Ne, oni su živi, i u obilju su kod Gospodara svoga, radosni zbog onoga što im je Alah od dobrote Svoje dao i veseli zbog onih koji im se još nisu pridružili, za koje nikakva straha neće biti i ni za čim neće tugovati", citat je iz Kurana kojim su iranske vlasti pozvale građane da na ahiret, ili drugi svet, isprate Alija Laridžanija, poslednjeg iz grupe od ukupno 25 visokih zvaničnika vlasti u Teheranu koji su likvidirani za skoro tri sedmice napada Amerikanaca i Izraelaca na tu državu.

Ali Laridžani – filozof koji je napisao nekoliko knjiga o idealizmu Imanuela Kanta, pregovarao o nuklearnom sporazumu i orkestrirao gušenje demonstracija u kojima je stradalo najmanje 3.000 ljudi, donedavno je u Americi slovio za poželjnog budućeg lidera Irana, dovoljno pragmatičnog da, kada dođe vreme, postigne dogovor sa Vašingtonom.

Ipak, posle smrti verskog vođe Alija Hamneija, Laridžani je preuzeo ključnu poziciju u Iranu i raketama i dronovima zasuo američke baze po Bliskom istoku, čime se, kako navode obaveštajni izvori u SAD, upisao na vrh liste za odstrel koju su sastavili SAD i Izrael.

Spalićemo im srca...

"Spalićemo im srca. Nateraćemo cionističke kriminalce i bestidne Amerikance da zažale zbog onoga što su učinili", rekao je Laridžani 29. marta, dan nakon što je u prvom naletu izraelskih aviona ubijen ajatolah Ali Hamnei.

Istog dana kada i Laridžani, u napadu na komandno mesto u Teheranu, ubijen je i prvi čovek Basidž milicije, Golamreza Solejmani, koji je, poput Laridžanija, stradao u akciji "istrebljivanja" vrha Islamske revolucije, smišljene kako bi se mogućim ustanicima stvorile mogućnosti da svrgnu vlast u Iranu.

Dan kasnije, dok je izraelski ministar odbrane Izrael Kac objašnjavao da je vojska dobila dozvolu da bez dodatnih konsultacija ubija zvaničnike vlasti u Teheranu, Mosad je objavio da je u Teheranu likvidiran i šef obaveštajnih službi Esmail Hatib.

Posle hiljada vazdušnih udara SAD i Izraela i osvetničkih napada iranske vojske i Revolucionarne garde po Izraelu, Iraku, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Omanu, Jordanu i Kuvajtu, vlasti u Teheranu su zatvorile Ormuski tesnac.

Iranski kontraudari

Pomorskim putem, kroz koji prolazi petina svetske trgovine energentima, Iranci povremeno dozvoljavaju prolaz brodovima iz "odabranih zemalja". Do sada, Iran je gađao 21 tanker, nakon čega je na prilazima ovog moreuza "zaglavljeno" oko 20.000 članova posada na nekoliko stotina brodova.

Vojna operacija kojom su Iranci odgovorili na napade, navodno, bila je delo Hamneija i Laridžanija, koji su, svesni da će teško vojno poraziti SAD i Izrael, kontraudare koncipirali tako da napadačima nanesu bar teške ekonomske udare.

Vatrenim govorima, na ustanak su Irance pozivali i američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu, mada su Mosad i ostale zapadne obaveštajne službe upozoravale da bi takav potez mogao biti ugušen u krvi.

Plan o ustanku, čini se, propao je u trenutku kada su vlasti u Teheranu, umesto vere, počeli da se pozivaju na više hiljada godina tradicije persijskog naroda, te kada su se Beluči, narod sa jugoistoka Irana, zakleli na vernost novom verskom lideru Modžtabi Hamneiju.

Pukotina u Beloj kući

Na taj način, suštinski, rat u Iranu preti da krene u pravcu u kojem su, u prethodne dve decenije, polako tonule i iračke, libijske i avganistanske avanture Trampovih prethodnika u Beloj kući – Džordža Buša Mlađeg i Baraka Obame.

U očekivanju brze pobede, čini se, Amerikanci polako tonu u rat posle kojeg će, u godinama koje dolaze, biti prinuđeni da ostanu uključeni u politička kretanja u Iranu, trošeći resurse na način na koji su životi vojnika i novac bacani na neuspešne pokušaje izgradnje džefersonovskih demokratija u Iraku i Avganistanu.

Istovremeno, u Vašingtonu se, polako, pojavljuju pukotine u "trampističkoj" ideologiji, pošto se potpredsednik i donedavni "prestolonaslednik" Džej Di Vens sve ređe u javnosti izjašnjava o smislenosti sukoba, dok je šef Centra za borbu protiv terorizma Džozef Kent podneo ostavku.

"Do juna 2025. godine, shvatali ste da su ratovi na Bliskom istoku zamka koja je Ameriku koštala dragocenih života patriota i osiromašila naciju... Ubedili su vas da je Iran neposredna opasnost po SAD... To je bila laž", naveo je Kent u pismu Donaldu Trampu.

"Dobro što je otišao, jer je rekao da Iran nije opasnost", napisao je Tramp na mreži Truth Social, ispraćajući iz svojih redova prvog visokorangiranog zvaničnika administracije, koje je podneo ostavku zbog iranske krize.

Američki mediji ocenjuju da bi mogao ostati i jedini, jer su Vens i Tulsi Gabard prilično oprezni da ne iskorače preterano van staze koju im je zacrtao predsednik.