Trka za generalnog sekretara UN – hoće li žena prvi put doći na čelo organizacije

Osam decenija, devet muškaraca i nijedna žena na mestu generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Dok se čeka naslednik Antonija Guteresa, najglasnija su dva zahteva – vreme je za ženu i red je na Latinsku Ameriku. Poznavaoci prilika prednost daju bivšoj predsednici Čilea i nekadašnjoj visokoj komesarki UN za ljudska prava Mišel Bašele.

"Međutim, ne bi trebalo zanemariti ni druge kandidate. U ovom slučaju Rafael Grosi, argentinski predstavnik u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju, možda bi u svetlu velikih svetskih kriza mogao da odigra značajnu ulogu u bezbednosnom sistemu", navodi Marko Kovačević, docent Fakulteta političkih nauka.

Izbor generalnog sekretara je složen proces u kojem presudnu ulogu igraju interesi velikih sila, ocenjuje Vuk Jeremić, koji je 2016. bio u trci za tu poziciju.

Kandidatu je potrebna većina u Savetu bezbednosti, kao i pozitivni glasovi svih pet stalnih članica, koje često ne mogu da se slože oko ključnih pitanja. Iako je po principu smene regiona pre deceniju bio red na istočnu Evropu, pobednika je dala Portugalija, dok je kandidat Srbije završio kao drugoplasirani.

"Kada sam ja imao tu čast da budem kandidat Srbije za generalnog sekretara bilo je potrebno šest krugova glasanja da bi se došlo do izbora za generalnog sekretara. Očekujem da će ove godine biti potrebno i više krugova glasanja imajući u vidu okolnosti u svetu", objašnjava Jeremić.

Kozmetičke promene ili reforma organizacije

Okolnosti ne idu na ruku onome ko bude radio najteži posao na svetu, kako su ga opisivali gotovo svi generalni sekretari. Ratovi na više frontova, složena administracija, smanjenje budžeta Ujedinjenih nacija – samo su neki od problema sa kojima će se suočiti na početku mandata.

"Ostaje pitanje da li će novi generalni sekretar u ovom slučaju biti voljni da reformišu organizaciju ili rade male kozmetičke promene. Najverovatnije se kreće u tom pravcu da će biti u većem obimu sekretar nego li general upravo zbog negativnog procesa opadanja multilateralizma i jačanja konfrontacije među velikim silama", poručuje Kovačević.

Šta Srbija može da očekuje

U tom odnosu snaga, za Srbiju ključno pitanje ostaje Kosovo i Metohija, koje je po Rezoluciji 1244 njen sastavni deo.

"Za Srbiju bi bio najbolji generalni sekretar koji nas poznaje, koji razume situaciju na Balkanu i koji, bez obzira na to što naše prilike i naša pitanja nisu prioritet na velikoj međunarodnoj pozornici, ima razumevanje za to koliko je nama stalo da se ne skrene svetlo sa pozornice Balkana", smatra Jeremić.

Novi generalni sekretar, čiji mandat traje pet godina, biće kompromisno rešenje velikih sila, saglasni su sagovornici RTS-a. Predlog Saveta bezbednosti formalno mora da potvrdi Generalna skupština dvotrećinskom većinom.