Četvrtkom u 9: Približava li nam se rat sa Bliskog istoka

Amerika je preporučila svojim građanima da napuste Kipar. Na pitanje da li to znači da rat može da stigne i bliže od Bliskog istoka, nekadašnji ambasador Srbije u Turskoj i Grčkoj Dušan Spasojević kaže da se Kipar već našao na udaru.

“Kipar se već našao na udaru zato što je gađana britanska baza u Akrotiriju i to je već unelo mnogo nemira u čitav istočni Mediteran”, dodaje Spasojević.

Ukazuje da je ovaj rat otpočela Amerika uz svog najvećeg saveznika Izrael – iako to savezništvo, kako kaže, ne postoji na papiru, ali je to najveće savezništvo koje imamo posle Drugog svetskog rata.

“Potpuno je nejasna strategija i koji su ratni ciljevi. Iz dana u dan zvaničnici SAD iznose različite ciljeve – nuklearni program, balistički program, borba protiv iranskih proksija. Ono što je očigledno jeste da su sva tri cilja neispunjiva ako ne dođe do promene režima”, poručuje Spasojević.

Danima gledamo kako se gađaju američke baze u zemljama Zaliva koje nisu želele da učestvuju u napadu na Iran, a govoreći o tome možemo li očekivati da tom logikom meta bude neka od baza Amerike u Evropi, kojih ima više od 30, Spasojević napominje da logika rata nameće da će nesumnjivo doći do eskalacije.

“Ako dođe do eskalacije, sve je moguće i imam utisak da oni koji su započeli sve ovo nisu baš najbolje planirali i nemaju izlaznu strategiju iz svega ovoga što može da ugrozi ne samo Bliski istok i istočni Mediteran, već čitav svet”, naglašava Spasojević.

Peović: Sumnjam da Iran želi da proširi ovaj sukob na evropsko kopno

Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije pak smatra da je jedini realni scenario da bilo koja od američkih baza u Evropi bude pogođena jeste da se evropske države prvo direktno uključe u ovaj sukob, drugo da priđu istočnom Mediteranu.

“Dakle, sumnjam da Iran želi da proširi ovaj sukob na evropsko tlo, na evropsko kopno, naravno i Veliku Britaniju, već su ciljevi vezani isključivo za američke i izraelske resurse u istočnom Mediteranu”, ističe Peović.

Kada je reč o tome da li treba da se plašimo iranskog naoružanja, budući da zvanični Teheran kaže da najmodernije i najbolje još nisu upotrebili, Peović kaže da teoretski imaju rakete koje mogu da dosegnu ovaj prostor.

“Teoretski postoje rakete koje imaju domet i do 2.000 kilometara. Međutim, to ne znači da će one biti iskorišćene na domet od 2.000 kilometara. Dakle, Iran je sada uvučen u jednu matematičku igru pre svega. On želi da iscrpi izraelsku i američku odbranu i da njih cilja, naravno i u regionu vojne resurse koje pripadaju ovim dvema silama, ali Iran ne želi da izazove širi svetski rat ili nešto slično”, napominje Peović.

Vujinović: Ako se i desi Treći svetski rat, on neće biti ništa što smo ranije videli

Mnogo se govori o Trećem svetskom ratu, ali istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da ako o tome govorimo na takav način, onda smo u taj rat već ušli.

“Meni se nekako čini da smo mi, ako smo u Trećem svetskom ratu, već ušli u taj svetski rat. Sad možemo da izaberemo koja je to tačka... Ovo je samo jedna faza od njih”, dodaje Vujinović.

Ipak, naglašava da ako se i desi Treći svetski rat, on neće biti ništa što smo ranije videli.

“Mislim da će se on pre svega voditi u informativnoj sferi i da će biti završen nekim nuklearnim ratom. Tako da mislim da činjenica da je to neka izvesnost neće dovesti da mi vidimo na terenu sad, ne znam, divizije Turske Republike koje napadaju Iran, Iran koji preko Iraka napada Saudijsku Arabiju prema Izraelu i tako dalje. Znači, neke klasične vojne operacije kakve imamo u Ukrajini, nećemo da vidimo”, smatra Vujinović.

Poručuje i da se treba plašiti radikalnih islamista u Evropi.

“Ja se ne plašim balističkih raketa Irana u Evropi, plašim se radikalnih podržavaoca ili pogođenih islamista u Evropi koji su spremni da načine neki teroristički napad”, poručuje Vujinović.

Ko će biti novi vrhovni vođa i može li Tramp tu išta da se pita

Kada se pomene izbor vrhovnog vođe Irana, Donald Tramp kaže da će on morati da se pita i da bi postavljanje sina ubijenog ajatolaha Alija Hamneija značilo, kako je on rekao, novi rat za pet godina. Peović kaže da je to potpuna besmislica.

“Dakle, neko ko nije šiit i ne pripada ulemi ne može da bira vrhovnog vođu bez obzira kakav bude ishod rata, bez obzira čak i da ova vlast bude smenjena i zamenjena nekom u nekom teoretskom scenariju. Dakle, vrhovnog vođu Irana bira Savet eksperata, odnosno Skupština eksperata je možda bolji prevod, od 88 članova koji su uglavnom članovi uleme. Dakle, klerici iranski”, objašnjava Peović.

Savet se već sastajao na nekoliko sednica posle smrti ajatolaha Alija Hamneija.

“Nije doneta konačna odluka još o tome ko će biti novi vrhovni vođa. Naravno, Modžtaba Hamnei, sin Alija Hamneija, je jedan od kandidata. On je čovek koji je jako dugo već u iranskoj politici i preuzimao je odgovorne funkcije nezavisno od njegovog odnosa sa ocem, dakle nezavisno od njegovih porodičnih veza, ali postoje i drugi kandidati koji bi takođe mogli biti na tom mestu. Pominje se sada i ajatolah Arafi, koji je trenutno u ovom predsedničkom savetu, prelaznom savetu”, kaže Peović.

Ukazuje da je pogođena čak i zgrada Skupštine eksperata u Iranu, odnosno pogođen je sekretarijat, a došla je lažna vest iz Vašingtona o tome koja zgrada je pogođena.

“Međutim, ispostavilo se da tamo nije bilo ljudi u tom momentu, dakle nije bilo žrtava. Nije uspelo zapravo Trampu da izvrši taj čin agresije i da nametne svoju volju kao što je on to očito želeo iako mi se čini da trenutna administracija u Beloj kući nema jasnu predstavu o tome kako iranski sistem funkcioniše”, poručuje Peović.

Može li promena režima u Teheranu popraviti odnos sa Vašingtonom

Spasojević smatra da ni promena režima u Teheranu neće dovesti do promene stava Irana prema SAD.

“Ne verujem da je moguće izvesti promenu režima i dovesti režim koji bi bio ili prijateljski nastrojen prema Sjedinjenim Američkim Državama ili bio poslušan bez kopnene intervencije, a isključujem mogućnost kopnene intervencije, jer Iran nije isto što i Irak. Samo je dovoljno pogledati broj stanovnika i geografiju, spremnost na ratovanje”, dodaje Spasojević.

Iran ima 90 miliona stanovnika, za takvu kopnenu intervenciju bi bilo potrebno najmanje milion vojnika.

“U Iraku su Amerikanci imali 500.000 svojih trupa plus savezničke trupe. Amerika danas nema nijednog saveznika, ne računajući naravno Izrael koji ima direktan interes u čitavom ovom ratu. Nema nijednog saveznika u Evropi, među evropskim zemljama. To nije ni Velika Britanija koja je bila najverniji saveznik SAD, setite se Tonija Blera. To nije ni Francuska”, poručuje Spasojević.

Kada je reč o Kurdima, naglašava da bi Amerikanci i Izraelci voleli da uvuku Kurde u ovaj rat.

“Samo mislim da ni Kurdi nisu toliko naivni zato što bi se onda našli u sendviču. Ja sam duboko uveren, između i Irana i Turske koja neće dozvoliti formiranje nikakve kurdske države ili približavanje Kurda Sjedinjenim Američkim Državama”, dodaje Spasojević.

Da li je kopnena ofanziva realan scenario 

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović kaže da mu je potpuno nezamislivo da Izrael krene u kopnenu ofanzivu na Iran.

“Prosto treba proći neki određenu teritoriju drugih islamskih država koje baš neće sa blagonaklonošću gledati tako nešto. Ali uopšte gledano kopneni napad na Iran, kakav smisao ima? Dakle, to nije ravnica, to nije pustinja, to su brda i klanci, kao što je na Balkanu. Dakle, zatvorite jedan klanac i borite se tu mesecima. Potpuno mi je nerealno da može da se razmišlja o takvoj vrsti kopnene ofanzive”, objašnjava Vujinović.

Otuda i pokušaj da se Kurdi afirmišu i da učestvuju u tome.

“Otuda ovi neki pokušaji napada bilo na Tursku, bilo na Azerbejdžan, kako bi se izazvala njihova reakcija. Gospodin Alijev je večeras naredio da njegove trupe posednu granicu prema Iranu kako bi se oduprli potencijalnoj agresiji iz Irana. Mislim, ona je iluzija, ali nam to govori da neće biti izraelska vojska ili američka vojska u kopnenom napadu, već očigledno neki proksi, a ti proksi ne mogu da budu arapske zemlje, uz svo dužno poštovanje njihovim sposobnostima”, dodaje Vujinović.

Peović tvrdi da je najveći problem za Iran u ovim momentima nedostatak efektivne protivvazdušne odbrane.

“Ako pogledate, recimo, period devedesetih godina, Iran je tada očajnički pokušavao da nabavi posle Hladnog rata dodatnu modernu avijaciju za sebe. To nije uspevao, jer su SAD tada kupovale te avione po višestruko većim cenama, nastojeći upravo da Iran ne dobije vazdušnu odbranu. I sa te strane ulazimo u matematičku igru. Dakle, iranske rakete su i supersonične i hipersonične, zavisno o kojim modelima pričamo. Njihova ranjivost su lanseri. Dakle, one se ne mogu lansirati prosto sa zemlje, one zahtevaju određenu tehnologiju da bi bile, kako se kaže, ispaljene. I sa te strane veliko će biti pitanje da li će uspeti da se unište svi njihovi lanseri u narednim danima”, poručuje Peović.

Sa druge strane, ističe SAD imaju veoma ograničen broj presretača.

"Sada se već priča o tome da bi neki od njih mogli biti prebačeni čak iz Južne Koreje i Japana na ovo područje. Postoji sada jedna veoma velika ogorčenost u pacifičkoj komandi SAD oko toga da oni nikada ne dobijaju pune resurse, dakle uvek se sve da centralnoj komandi koja vodi ovaj rat. Sada još dodatno ostaju bez dodatnih štitova i veliko će pitanje biti da li će SAD moći da obezbede dodatnu odbranu za to", dodaje Peović.

Poručuje i da uprkos izjavama američkih zvaničnika vidimo da nešto ne ide po planu.

“Dolazimo u tu matematičku igru – ko će kome prvi uništiti takve kapacitete. Ali zbog protivvazdušne odbrane, odnosno nedostatka iste, ne bih očekivao naravno ni sa druge strane da bude nekih pokušaja kopnene invazije ili bilo šta slično, i uostalom, mislim da to toliko i ne zanima Iran u ovim momentima”, dodaje Peović.

Ima li Iran saveznike i hoće li se u sukob uključiti Rusija i Kina

Govoreći o tome ko su saveznici Irana, reklo bi se da su pravi daleko – Rusija i Kina.

“Iran nema saveznike ili nema saveznika kakvog na Bliskom istoku ima Izrael. To je prosto činjenica. Verujem da, ako se ovaj rat bude produžio, što ne isključujem kao mogućnost, da će to u trenutnoj raspodeli snaga u kojoj imamo tri velike sile na svetu – SAD, Kinu i Rusiju – i Kina i Rusija imati interes da podrže Iran. Naročito ako vide da Iran pruža žestok otpor”, kaže Spasojević.

Ističe i da to neće učiniti zato što Rusija ili Kina vole Iran, već da u međunarodnim odnosima vlada računica.

“Znači, ide se računicom, a ne srcem. Imaće interes da prvo zaglibe Sjedinjene Američke Države što dublje sa Iranom i da naruše ugled Amerikancima koliko je god to moguće, zato što verujem da sa ovakvim ponašanjem i tretiranjem svojih saveznika na prvom mestu, to nesumnjivo narušava ugled SAD upravo među svojim saveznicima, a to je Evropa”, zaključuje Spasojević.

Celu emisiju "Četvrtkom u 9" možete pogledati u videu na početku teksta.