Nedorečen rat – šta je Trampov krajnji cilj u Iranu

Tri dana posle početka američko-izraelskih vojnih udara na Iran i uzvratnog odgovora Teherana, ratni ciljevi predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i njegova vizija budućnosti Islamske Republike i dalje su nejasni.

Tramp i visoki zvaničnici američke administracije izneli su različita tumačenja o tome šta žele da postignu u najvećoj vojnoj operaciji SAD na Bliskom istoku u poslednje dve decenije – kao i da li Vašington podržava smenu režima u Teheranu.

Bela kuća je uoči napada i nakon početka akcije navela da je cilj uništavanje iranskog nuklearnog programa.

Međutim, u satima i danima koji su usledili, obrazloženje se menjalo, dok je Tramp koristio nekonvencionalnu komunikacionu strategiju – objave na društvenim mrežama i kratke telefonske razgovore sa novinarima – kako bi signalizirao svoje namere.

Tramp je deo svojih namera izneo u ponedeljak, u prvom javnom obraćanju u Beloj kući od početka rata, ali bez razjašnjenja.

(Ne)realni ciljevi

"SAD nastoje da unište iranske balističke raketne sposobnosti i mornaricu, onemoguće razvoj nuklearnog oružja i prekinu podršku proksi grupama u regionu", rekao je Tramp u obraćanju, čitajući pripremljen tekst sa telepromptera, što je retkost u njegovim obraćanjima.

Tvrdio je i da je širi cilj rata zaštita SAD i njenih saveznika od napada Irana.

"Iranski režim naoružan dalekometnim raketama i nuklearnim oružjem bio bi nepodnošljiva pretnja za Bliski istok, ali i za američki narod", izjavio je Tramp.

Ipak, nije pomenuo kako bi budućnost Irana mogla da izgleda po okončanju rata, niti je objasnio zašto veruje da ta zemlja više neće predstavljati pretnju SAD kada operacija bude završena.

Takođe, tvrdnja o nuklearnoj pretnji dolazi u trenutku upadljivo lošeg diplomatskog trenutka po Vašington.

Omanski posrednik, ministar spoljnih poslova Badr el Busaidi dan pre početka udara objavio je da su pregovori sa Teheranom u Ženevi napredovali kada je u pitanju reševanje spora oko nuklearnog programa.

Iran je napadnut tokom pregovora, a ne u njihovom odsustvu, što je tvrdnja koju kritičari u Kongresu i pojedini evropski saveznici navode kao protivrečnost Trampovoj tvrdnji da je diplomatija iscrpljena.

Trampove izjave u ponedeljak razlikovale su se od početnih komentara nakon pokretanja napada. U subotu je Tramp pozvao Irance da "povrate svoju vladu", što je široko tumačeno kao implicitan poziv na svrgavanje režima koji je decenijama predvodio vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei.

Tokom vikenda je kao važnu isticao Hamneijevu smrt, ali još nije dao naznake koga vidi za naslednika. Iranski predsednik Masud Pezeškijan javno odbija pregovore, ali su diplomatski izvori preneli Volstrit džornalu da iranska strana ipak održava tajne kontakte preko Omana.

"Napad je bio toliko uspešan da je eliminisao većinu kandidata. To neće biti niko o kome smo razmišljali jer su svi mrtvi. Drugoplasirani i trećeplasirani su mrtvi", rekao je Tramp za Ej-Bi-Si njuz u nedelju uveče.

Gluvi telefoni

Pozicije američkog predsednika ponekad su delovale u neskladu sa stavovima drugih visokih zvaničnika, uključujući i ministra odbrane Pita Hegseta, koji je u ponedeljak, samo nekoliko sati pre Trampovog obraćanja, odbacio tvrdnju da su napali Iran sa ciljem svrgavanja režima.

"Ovo nije takozvani rat za smenu režima, ali se režim ipak promenio", naglasio je Hegset na konferenciji za novinare kojoj je prisustvovao i general Den Kejn, predsedavajući Združenog generalštaba američke vojske.

S druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu od početka napada u subotu izričito poziva Persijance, Kurde, Azere i druge da "skinu jaram tiranije".

Takođe, Hegset je naveo da će operacija "Epski bes" biti uspešna, ali nije izneo detalje o obimu i trajanju sukoba. Njegov optimizam bio je u kontrastu sa izjavama generala Kejna, koji je ponudio oprezniju procenu.

"Američki vojni ciljevi u Iranu biće teško ostvarivi, a u nekim slučajevima zahtevaće težak i mukotrpan rad", rekao je Kejn i upozorio i da bi SAD mogle da pretrpe dodatne gubitke kako rat bude trajao.

Do sada je najmanje šest američkih vojnika poginulo u iranskim udarima, koji su bili usmereni na Jordan, Katar, Bahrein, Kuvajt, Ujedinjene Arapske Emirate i Saudijsku Arabiju.

Saveznici SAD u Persijskom zalivu trpe posledice operacije koju nisu pokrenuli, što je još jedno pitanje koje Tramp nije adresirao – ako su regionalni saveznici zabrinuti za razmere eskalacije, na čemu počiva uverenje američkog predsednika da će rat dovesti do sigurnijeg Bliskog istoka?

"Poslednja i najbolja šansa za napad"

Tramp je upozorio na moguće nove žrtve među američkim snagama, ali je tvrdio da će one biti opravdane ako dovedu do preoblikovanja odnosa snaga. Sukob je predstavio u širem istorijskom kontekstu, tvrdeći da je na pragu uništenja najvećeg neprijatelja SAD i Izraela u regionu.

Američki predsednik je u ponedeljak rekao da je SAD trebalo da napadnu Iran upravo sada, ali nije dao detaljno obrazloženje zašto.

"Ovo je bila naša poslednja i najbolja prilika za udar", poručio je bez jasnijeg konteksta.

Tvrdnja o poslednjoj i najboljoj šansi za napad osporena je iz nekoliko pravaca. Izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar smatra da je razlog za udar "onemogućavanje Irana da dostigne nuklearni imunitet", čime je pretpostavio da je nuklearna opasnost neposredna.

Nasuprot tome, demokratski kongresmen Adam Smit, vodeći demokrata u američkom Odboru za oružane snage, izjavio je za En-Pi-Ar da administracija "i dalje nije dala nikakve detalje u kojoj fazi je bio iranski nuklearni program", niti konkretne obaveštajne dokaze o direktnoj pretnji.

Bivši direktor CIA i general Dejvid Petreus rekao je za Bi-Bi-Si da je ubistvo vrhovnog vođe Irana "istorijsko dostignuće". Uz to, upozorio je na rizik pozivanja iranskog naroda na ustanak.

"Nažalost, u većini ovakvih situacija pobeđuju oni koji imaju najviše oružja, nasilnika i oni koji su spremni da budu najbrutalniji", rekao je Petreus.

Tvrdi da bezbednosne snage Irana broje oko 1,5 miliona pripadnika i da su već "pokazale spremnost da ubijaju sopstveni narod". Ipak, nekadašnji komandant američkih snaga u Iraku ne veruje da će Tramp poslati kopnene snage u Iran.

"Tramp je jasno rekao da se to neće desiti. Na neki način, mislim da pokušavaju unapred da uvere američku javnost da neće biti još jednog dugog i teškog rata kao u Iraku ili Avganistanu", naveo je Petreus.

Strateška kakofonija

Nedostatak detalja ili jasnog plana izazvao je sve veće kritike u Kongresu. Većina republikanaca javno je stala uz Trampa, ali demokrate tvrde da predsednik nema jasnu strategiju i upozoravaju da bi SAD mogle biti uvučene u dugotrajan sukob.

Deo kritika odnosi se i na Trampov neobičan pristup komunikaciji o ratu. Američki predsednici se obično obraćaju naciji iz Ovalnog kabineta ili drugih značajnih lokacija, kako bi objasnili razloge za slanje vojske u borbu.

Džordž Buš Mlađi je održao više govora iz Bele kuće obrazlažući ratove u Iraku i Avganistanu, a Barak Obama je detaljno objasnio odluku da pošalje dodatne snage u Avganistan.

Tramp je napad na Iran ograničio na vazdušne udare. Ipak, u kratkom telefonskom razgovoru za Njujork post u ponedeljak nije isključio mogućnost slanja kopnenih trupa "ako budu neophodne".

Napad je najavio video-porukom u subotu rano ujutru, zatim je nastavio objavama na mreži Truth Social, a tokom vikenda je telefonom kontaktirao pojedine novinare i davao kratke intervjue u kojima je iznosio različite tvrdnje o trajanju rata i širim ciljevima.

Obraćanje u ponedeljak bilo je dugo očekivano, jer se traže jasniji znaci američkih ciljeva u Iranu. Međutim, Tramp je govorio kratko i nije objasnio šta sledi za Teheran ili region. Naveo je da se procenjuje da bi rat mogao da traje "četiri do pet nedelja", ali i "koliko god bude potrebno".

Ova vremenska neodređenost posebno je upadljiva u svetlu činjenice da je operacija zajednička sa Izraelom, čiji je premijer Netanjahu upotrebio bitno drugačiji okvir – akcija je planirana mesecima, sa ciljem da Iran ne bude pretnja, uz poziv na narodni ustanak.

Ako je četiri do pet nedelja dovoljno za uništenje nuklearnog programa, balističkih raketa, mornarice i proksi mreže – četiri cilja koja general Kejn opisuje kao "teško ostvariva" – onda govor ostavlja otvoreno pitanje šta sledi ako ne bude tako.

A ako rat potraje "koliko god bude potrebno", onda se ciljevi neizbežno vraćaju na smenu režima, opciju koju je Hegset javno odbacio samo nekoliko sati ranije.