Beograd – poslednja Hamneijeva poseta Evropi i "strela je odapeta"

“Očekujem da će se u Persijskom zalivu uspostaviti pravedan i trajan mir“, rekao je Ali Hamnei u Beogradu te 1989. godine. Šest meseci ranije okončan je osmogodišnji iračko-iranski rat. Značajan doprinos miru dala je jedna od osnivača Pokreta nesvrstanih - Jugoslavija. Međutim, i gotovo četiri decenije kasnije ovaj deo sveta daleko je od mira. Sjedinjene Američke Države i Izrael bombarduju Teheran, a više od 40 iranskih visokih zvaničnika ubijeno je u jednom danu. Među njima i ajatolah Ali Hamnei.

Slična globalna previranja bila su i 1989. godine. U trenutku kada se međunarodni poredak menjao, dve države Jugoslavija i Iran nastojale su da očuvaju principe nezavisnosti i saradnje među zemljama u razvoju.

Nekoliko meseci kasnije, u junu 1989. godine, Hamnei je izabran za vrhovnog vođu Irana, čime je boravak u jugoslovenskoj prestonici ostao upamćen kao njegova poslednja poseta Evropi.

Tokom boravka u Beogradu, Hamnei se sastao sa predsednikom Predsedništva SFRJ Raifom Dizdarevićem. Kako je navedeno u zajedničkom saopštenju objavljenom u prestonici, razgovori su vođeni "u srdačnoj atmosferi prijateljstva i uzajamnog razumevanja, što karakteriše odnose između dve nesvrstane zemlje“.

Dizdarević i Hamnei su rekli da su zadovoljni pozitivnim razvojem bilateralnih odnosa i političkog dijaloga, kao i da su spremni da jačaju odnose u svim oblastima. 

Posebno su razgovarali o ekonomskoj saradnji, a bilo je reči o nauci, prosveti, kulturi i informisanju.

Sagovornici su se osvrnuli i na međunarodna pitanja – od priprema za Deveti samit Pokreta nesvrstanih, do situacije na Bliskom istoku, u Avganistanu i Južnoj Africi.

Jedna od značajnih tema na stolu dvojice lidera bila je i konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje i upotrebe hemijskog oružja.

Jugoslovenska strana pozdravila je odluku Irana da prihvati Rezoluciju 598 Saveta bezbednosti UN i okonča rat sa Irakom, izrazivši nadu da će to predstavljati osnovu za trajniji mir u regionu.

"Strela je odapeta"

Hamnei je posetu Beogradu završio konferencijom za novinare u Dvoru na Dedinju. Dominirala su pitanja o progonu britanskog pisca Salmana Ruždija i knjizi "Satanski stihovi“.

"Mislim da ovaj slučaj nema rešenja. Strela je odapeta. Veoma je brižljivo nanišanjena i na putu je ka svom cilju. Stoga arogantni ljudi treba da nauče šta im se može desiti ako vređaju i ponižavaju druge“, rekao je Sajed Ali Hamnei.

Ocenio je da se desio nezgodan incident koji je u svetskoj javnosti različito komentarisan.

"Nije potrebno čitati knjigu reč po reč da bi se shvatilo da je reč o uvredama“, naveo je Hamnei i dodao da Iran nema nameru da izvozi islamsku revoluciju i da islam u svom verodostojnom tumačenju poštuje druge vere. 

Poruka koju je Hamnei iz Beograda uputio Ruždiju bila je tema brojnih svetskih medija. Roman "Satanski stihovi" zabranjen je u Iranu godinu ranije -1988. jer ga mnogi muslimani smatraju bogohulnim. Hamneijev prethodnik, iranski lider, ajatolah Ruholah Homeini izdao je fetvu, ili edikt, pozivajući na Ruždijevu smrt. Za vreme Alija Hamneija poluzvanična iranska verska fondacija povećala je nagradu za ubistvo Ruždija sa 2,8 miliona dolara na 3,3 miliona dolara. U međuvremenu, 2022. godine Ruždi je ranje nožem, a bilo je i više pokušaja ubistva na prevodioce Ruždijevih tekstova. 

Poseta Beogradu bila je deo šire diplomatske turneje Hamneija. Iste godine posetio je Kinu i Severnu Koreju u maju 1989. godine. Mesec dana kasnije, izabran je za vrhovnog vođu Irana i od tada nikada nije napustio zemlju.

Poseta Beogradu dobila je time i istorijsku dimenziju – kao poslednji susret Alija Hamneija sa evropskim tlom.