Ko je bio ajatolah Ali Hamnei, ubijeni vrhovni vođa Irana

Ajatolah Sejed Ali Hoseini Hamnei, vrhovni vođa Islamske Republike Iran od 1989. godine i jedan od najmoćnijih lidera Bliskog istoka u poslednje tri i po decenije, ubijen je 28. februara u masovnom vazdušnom udaru Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na Teheran. 

Iako nije bio klasični diktator, Hamnei se nalazio u središtu složene mreže moćnih institucija, sa pravom veta na ključne odluke i presudnim uticajem na izbor kandidata za javne funkcije. Mlađe generacije Iranaca nikada nisu živele u zemlji bez njegovog vođstva.

Smrt vrhovnog vođe najveći je geopolitički potres u regionu od Islamske revolucije 1979. godine – koju je i sam pomogao da se ostvari – i najavljuje novu i neizvesnu fazu za Iran, region i svet.

Detinjstvo jednog vernika

Hamnei je rođen 1939. godine u Mašhadu, drugom po veličini gradu Irana i domu čuvenog svetilišta imama Reze.

Otac mu je bio Sejed Džavad Hamnei, šiitski sveštenik srednjeg ranga azerbejdžansko-turskog porekla iz mesta Hamane kod Tabriza. Majka, Hadidže Mirdamadi, poticala je iz persijske svešteničke porodice iz Jazda.

Bio je drugo od osmoro dece. Porodica je živela u kući koju je kasnije opisao rečima: "Šezdeset do sedamdeset kvadrata, jedna soba, mračni podrum i večere sa malo hleba i suvog grožđa."

Kuran je počeo da proučava sa četiri godine, a već sa 11 je stekao kvalifikacije za sveštenika. Školovao se prvo u Mašhadu, a 1957. kratko je boravio i u Iraku, pre nego što ga je otac pozvao da se vrati kući.

Godine 1958, preselio se u Kom, gde je narednih šest godina učio od velikog ajatolaha Sajida Husajna Borudžerdija i vođe Islamske revolucije Ruholaha Homeinija. Potom se ponovo vratio u Mašhad da neguje oca kome je slabio vid. 

Hapšenja i uspon

Hamnei je politički uspon započeo ranih šezdesetih godina 20. veka, kada je pristupio Homeinijevom pokretu otpora protiv šaha Muhameda Reze Pahlavija. Sredinom šezdesetih postao je član tajne grupe mladih sveštenika koju je 1967. razbila šahova tajna policija SAVAK.

Prema sopstvenim tvrdnjama, uhapšen je šest puta u periodu od 1963. do 1975. Šesto i "najteže" privođenje usledilo je kada je SAVAK 1975. godine upao u njegov dom, zaplenio mu svu literaturu i poslao u trogodišnje izgnanstvo u udaljeni Iranšahr, na jugoistoku zemlje.

Posle Islamske revolucije 1979, Homeini ga je postavio u Islamski revolucionarni savet, a zatim je bio i zamenik ministra odbrane, nadzornik uspostavljene Revolucionarne garde, teheranski imam koji je čitao molitve petkom i narodni poslanik.

Kada je grupa radikalnih studenata odanih Homeiniju upala u američku ambasadu u Teheranu i uzela za taoce 66 američkih službenika od kojih će 52 ostati u zatočeništvu čak 444 dana, Hamnei ih je podržao.

Kriza je doprinela padu administracije Džimija Kartera u SAD i usmerila Iran na trajno antiamerički i antizapadni kurs, obeleživši početak decenija međunarodne izolacije.

Hamnei je 1981. preživeo atentat dok je u džamiji držao predavanje. U eksploziji bombe sakrivene u kasetofonu teško mu je povređena desna ruka, koja mu je od tada paralizovana. U bolnici je proveo 42 dana. Rođaci tvrde da ga je taj događaj promenio i "usadio mu ogorčenost prema ljudima."

Predsednik i naslednik

Pošto je u avgustu 1981. ubijen tadašnji predsednik Muhamed Ali Radžai, svega 28 dana po stupanju na dužnost, Hamnei je u oktobru iste godine izabran za naslednika sa skoro 97 odsto glasova, postajući prvi sveštenik na predsedničkoj funkciji u istoriji Irana. 

U inauguracionom govoru osudio je "devijaciju, liberalizam i levičare pod uticajem Amerike". Nekoliko meseci ranije Irak je izvršio invaziju na Iran jer je predsednik Iraka Sadam Husein strahovao da će islamska revolucija da se proširi i ugrozi njegov režim.

Usledio je osmogodišnji, krvavi rat sa stotinama hiljada žrtava. Hamnei je provodio mesece na frontu, a mnogi komandanti i vojnici koje je poznavao su poginuli. Iračka vojska koristila je hemijsko oružje. Rat je produbio njegovo nepoverenje prema SAD i Zapadu, koji su podržavali Irak.

Kao predsednik je služio dva mandata, iako je njegova stvarna vlast bila ograničena ustavom. Izvršnu vlast delio je sa premijerom Mir Hoseinom Musavijem, reformističkim levo orijentisanim političarem koga je Homeini podržavao protivno Hamneijevoj volji.

Ipak, kao predsednik je za oficire Revolucionarne garde postavljao svoje ljude. Garda je organizacija na kojoj će kasnije temeljiti svoju vlast.

Kada je Homeini preminuo u junu 1989, Islamska Republika nije imala naslednika. Predviđeni kandidat Hosein Ali Montezari je ranije smenjen zbog kritike masovnih pogubljenja političkih zatvorenika.

Skupština eksperata verskih pravnika je u vanrednom glasanju tražila da Hamnei bude verski vođa pošto je prethodno odlučivala o tome da li će državom upravljati jedan lider ili kolektivno telo.

Međutim, Hamnei nije imao status najvišeg šiitskog verskog autoriteta što je bio neophodan uslov za vrhovnog ajatolaha. Starešine su odlučile da promene ustav i Hamnei je za vrhovnog vođu izabran sa 60 glasova od mogućih 64.

Državni mediji su odmah počeli da ga oslovljavaju sa ajatolah zbog čega je dobio nadimak "ajatolah preko noći". Na sednici je tvrdio da na osnovu zakona nije kvalifikovan za funkciju, da je "čovek sa manama", ali i da će "učiniti sve da ponese ovu odgovornost." 

Verske starešine iz Koma su mu pod političkim pritiskom 1994. dodelile status najvišeg verskog autoriteta, ali deo vodećih verskih ajatolaha nije prihvatio odluku.

Tri decenije apsolutne vlasti

Nedostatak Homeinijeve harizme i verskog autoriteta, Hamnei je nadomestio postavljanjem lojalista na ključne pozicije u Gardi, sudstvu, Savetu čuvara ustava i u medijima.

Preko Setada, verske finansijske fondacije, kontrolisao je veliki deo iranske privrede. Čuvari ustava, koje je posredno ili neposredno imenovao, kontrolisali su ko sme da učestvuje na izborima.

Svaku pobunu nasilno je gušio, poput studentskih protesta 1999, demonstracija zbog spornih izbora 2009. i rasta cena goriva 2019, kao i usled smrti Maše Amini u policijskom zatvoru 2022.

Brutalni su bili i obračuni vlasti sa demonstrantima tokom protesta 2025. i 2026. godine.

Na međunarodnoj sceni Iran je često bio izolovan. Posle terorističkog napada na Njujork 11. septembra 2001, američki predsednik Džordž Buš Mlađi uvrstio je Teheran u takozvanu "Osovinu zla".

S druge strane, Hamnei je izgradio iransku "Osovinu otpora", mrežu proksi snaga pod rukovodstvom čuvenog iranskog generala Kasema Solemanija, koga je američka vojska ubila tokom prethodnog Trampovog mandata u januaru 2020. godine. 

Mreža je obuhvatala Hezbolah u Libanu, Hamas i Palestinski islamski džihad u Pojasu Gaze, iračke šiitske milicije, Hute u Jemenu, kao i više paravojnih formacija u Siriji.

Osovina je praktično uništena za dve godine, posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine. Dvanaestodnevni rat Izraela i Irana bio je završni čin degradiranja svojevrsnog regionalnog savezništva.

Prema američkim obaveštajnim podacima, Hamnei je bio glavni donosilac svih odluka vezanih za iranski nuklearni program, a nuklearno pitanje bilo je ključno žarište. Iako je 2000-ih tvrdio da je nuklearno oružje u suprotnosti sa islamom, Zapad je sumnjao da Iran razvija kapacitete.

SAD su naredile sankcije, koje su bile teške za ekonomiju. Hamnei nije blokirao nuklearni sporazum 2015, ali je sumnjao u trajnost američke posvećenosti. Kada je 2018. Tramp napustio sporazum i obnovio sankcije, tenzije su porasle.

Hamneijevi odjeci

Tokom tri i po decenije vlasti, oblikovao je dosledan narativ koji je otkrio duboko antizapadni, konspirativni i teološki utemeljen pogled na svet.

Zbog istorijskog spora sa Izraelom, decenijama je koristio metaforu da je Izrael "maligni tumor" koji treba ukloniti. Iako ju frazu pripisivao ajatolahu Homeiniju, vremenom ju je učinio sopstvenim zaštitnim znakom.

Jedno od najkontroverznijih pitanja jeste navodna fetva kojom se nuklearno oružje proglašava haramom (verski zabranjenim). Više puta je izjavljivao da Iran "ne želi bombu" i da je upotreba takvog oružja protivna islamskim principima. Zapadni analitičari ukazuju da formalna, klasična fetva nikada nije objavljena u standardnom pravnom obliku.

Antiamerikanizam je, u Hamneijevom narativu, temeljni element identiteta Islamske Republike. Više puta je naglašavao da slogan "Smrt Americi" ne znači smrt američkom narodu, već američkoj politici, ali je kasnije tvrdio da to "nije samo slogan, već politika".

Dosledno je odbacivao zapadni koncept rodne ravnopravnosti, opisujući ga kao štetan i povezujući ga sa "cionističkim planovima". Istovremeno je hidžab nazivao "neotuđivom nužnosti", iako je povremeno pozivao na umerenost u javnom diskursu.

Bio je oženjen sa Mansure Hodžasteh Bagerzade iz Mašhada, koja se nije često pojavljivala u javnosti. Imali su šestoro dece – četiri sina i dve ćerke. Najvažniji među njima je Modžtaba Hamnei, koji ima značajnu ulogu unutar vlasti.

Hamnei je retko putovao u inostranstvo i živeo je povučeno u kompleksu u centru Teherana. U junu 2025, u jeku izraelsko-američkih napada na Iran, obećao je da se neće predati. Tada je upozorio da bi eventualni rat prerastao u "regionalni sukob".

Dugo je i čvrsto držao sve poluge vlasti, često iznad frakcijskih podela, a retko dopuštajući da neslaganje ojača. Sada sledi doba neizvesnosti.