Piter Mendelson, od "princa tame" do pritvorske ćelije – usponi, skandali i političke senke

Na slobodu je pušten uz kauciju. Tačna suma nije poznata. Mediji znaju samo da su u sličnim slučajevima, vezanim za aferu Epstin, kaucije iznosile oko pedeset šest hiljada funti.

Međutim, slučaj Mendelsona je daleko od uobičajenog.

Idilično detinjstvo

Piter Mendelson odrastao je u delu severnog Londona koji se bukvalno zove Predgrađe bašte Hamsteda.

Hamsted je jedna od najvećih zelenih površina u Londonu, koja bi mogla da se uporedi sa beogradskim Topčiderom.

Predgrađe u kojem je Mendelson proveo detinjstvo planski je izgrađeno od 1907. do 1939. godine novcem bogate dobrotvorke Henrijete Barnet, koja je želela da okupi "pripadnike različitih klasa u jednu baštu".

Tako je sin ratnog veterana, osnivača jedne od ključnih sinagoga u Londonu i menadžera lista "Džuiš kronikl" Tonija Mendelsona, odrastao među idiličnim kućama i negovanim baštama, nadomak jednog od najbogatijih krajeva Londona – Hamsteda, u atmosferi u kojoj je raspitivanje o nečijoj klasnoj pripadnosti, u inače izrazito klasnom društvu, smatrano skoro nepristojnim.

To odsustvo jasne slike kojoj klasi zapravo pripada obeležiće život i karijeru Pitera Mendelsona.

Prvi put u Vestminsteru

Kao tinejdžer pridružio se Ligi mladih komunista, paralelno uživajući u svim tradicijama Univerziteta u Oksfordu, gde je studirao filozofiju, politiku i ekonomiju, što je akademski izbor broj jedan svake osobe koja u Britaniji želi veliku i uticajnu političku karijeru.

Karijeru je počeo u odeljenju za ekonomiju Kongresa britanskih sindikata. Izabran je za poslanika sa samo dvadeset šest godina. Međutim, tri godine kasnije napušta Vestminster zbog „razočaranosti“ načinom na koji je tadašnji lider laburističke opozicije Džon Fut rukovodio strankom.

Reč "razočaranost" obično je eufemizam za napuštanje položaja pre nego što sa njega bivate otpušteni ili smenjeni. Pravi razlog za odlazak – dobrovoljan ili ne – mladog Mendelsona iz Vestminstera ostavljam njegovim budućim biografima.

Međutim, poput Džona Futa, koji mu se toliko nije dopao, Mendelson se okreće novinarstvu. Od 1982. do 1985. godine radio je na Londonskoj vikend televiziji, gde je postao prijatelj sa Džonom Birtom, koji će deset godina kasnije stati na čelo Bi-Bi-Sija.

"Princ tame"

Novinarstvo ga katapultira nazad u politiku. Novi lider laburista Nil Kinok postavlja Mendelsona 1985. godine za direktora komunikacija stranke.

Godine tačerizma, koje su zauvek promenile Britaniju, ali i prouzrokovale najoštrije društvene tenzije u modernoj istoriji te zemlje, proveo je podižući rejting laburista procenat po procenat, ali nikada dovoljno da bi zaista uzdrmao dominaciju konzervativaca.

Međutim, Mendelsonovo rukovođenje kancelarijom za komunikacije donelo mu je nadimak "princ tame", koji ga nikada nije napustio, ali je i u rečnik engleskog jezika unelo novi pojam "spin doktor" ili doktor za izvrtanje činjenica.

Njegov talenat za inovacije u komunikacijama ogledao se i u angažovanju oskarovca Hjua Hadsona, reditelja proslavljenih "Vatrenih kočija", da snimi film o laburističkom lideru Nilu Kinoku u pokušaju da bude predstavljen kao politički materijal dostojan premijerske fotelje.

Na tom putu isprečila mu se, takođe inovativna, doduše po svojoj skromnosti i tradicionalnosti, predizborna kampanja Džona Mejdžora, koja je dominaciju torijevaca produžila do 1997. godine.

Novi laburizam

Poraz Nila Kinoka 1992. godine navodi Mendelsona da digne ruke od stranačkih komunikacija i vrati se u poslaničke klupe.

Mendelson nije bio po ukusu novog lidera laburista Džona Smita, te tako ostaje u poslednjem redu poslaničkih klupa, odakle je, doduše, održao nekoliko govora hvale na račun Evropske unije. Ti nastupi će mu se isplatiti deset godina kasnije.

Vreme u partijskom zapećku Mendelson troši na približavanje Toniju Bleru i Gordonu Braunu, dvojici Škota koji su već bili obeleženi kao budući lideri.

Mendelson je tako postao klip u točkovima prijateljstva budućih britanskih premijera.

Kako se Mendelson približavao Bleru, tako je Braun sve više potiskivan. Prvobitni dogovor škotskog dvojca bio je da Braun bude lider stranke, uz obećanje da će je prepustiti Bleru.

Mendelsonov uticaj doveo je do rokade u tom dogovoru, koji Bler na kraju nije ni poštovao, te će ostati na vlasti više od deset godina i sa nje otići pod pritiskom javnosti i stranke.

Iznenadna smrt Džona Smita pretvorila je dogovore Blera i Brauna u realnost.

Mendelson zvanično nije vodio nijednu laburističku predizbornu kampanju posle Kinokove.

No, nezvanično, vodio je sve tri Blerove pobedničke predizborne kampanje pod nadimkom Bobi.

Milenijumska kupola i napredovanje

Pobeda novih laburista na izborima 1997. godine tako lansira Mendelsona u vladu, prvo kao ministra bez portfelja.

Njegovo čedo bila je izgradnja Milenijumske kupole, ogromne hale na obali Temze, koja je trebalo da postane simbol i centralno mesto ulaska u novi milenijum.

Projekat je bio praćen nizom problema. Danas je Milenijumska kupola privatizovana arena O2, u kojoj se održavaju veliki rok koncerti. Njena prvobitna namena davno je pala u zaborav.

No, njena problematična izgradnja nije smetala Mendelsonu da napreduje. Naprotiv, uskoro je postavljen za ministra za trgovinu i industriju, a postao je i prestižni član Krunskog saveta. Time je njegovo idilično besklasno detinjstvo postalo njegova politička stvarnost.

Tokom mandata u tom resoru, Mendelson će uzburkati javnost strahovanjima od pada svih računarskih sistema u trenutku ulaska u novi milenijum zbog promene datuma sa 1999. na 2000. godinu. Londonski Siti strepeo je od gubitka svih berzanskih transakcija. Odbrana od "milenijumske greške" koštala je milione funti. Strahovanja su se pokazala naduvanim, što je tada Mendelsonu mogao da potvrdi svaki student računarstva.

Na Mendelsonov nagovor, premijer Bler je u državnu poštu uveo računarski sistem "Horizont", čiji će nedostaci dovesti do jednog od najvećih skandala u istoriji Britanije.

Lažne optužbe da su poštanski službenici proneverili velike sume novca dovele su do masovnih hapšenja, uništenja života celih porodica i samoubistava, a javno osramoćeni nevini poštanski službenici i danas se bore za pravična obeštećenja.

Skandali kao odskočne daske

U isto vreme Mendelson nezadovoljan životom u malom stanu, obratio se prijatelju još iz sindikalnih dana, a u tom trenutku jednom od rukovodilaca britanske avio-industrije, Džefriju Robinsonu, koji mu je obezbedio beskamatni zajam za kupovinu kuće u prestižnoj četvrti Noting Hil.

Zajam nije prijavio ni svojoj hipotekarnoj banci, ni parlamentu, ni stranci, ni vladi.

Kada je priča o zajmu osvanula na stranicama britanskih tabloida, Mendelson je morao da se oprosti od ministarske fotelje.

Otišao je, ne zaboravivši da se još jednom zakune Toniju Bleru na večno prijateljstvo.

Možda ga je ta zakletva vratila na položaj – ovog puta državnog sekretara za Severnu Irsku – već oktobra 1999. godine. Umesto da rukovodi novoustanovljenom autonomijom pokrajine, koja se tek oporavljala od decenija nasilja između protestantske i rimokatoličke zajednice, Mendelson je morao da podnese novu ostavku samo petnaest meseci kasnije.

Pad "princa tame"

Ovoga puta razlog je bio indijski magnat Srihand Faludža, čiji je konglomerat pokrivao najvažnije sektore industrije te zemlje.

Naime, Mendelson je intervenisao kod partijskog kolege na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova sa ciljem da se uticajnom milijarderu dodeli britanski pasoš.

Porodica Faludža u to vreme bila je sponzor "Zone vera" u zlopatnoj Milenijumskoj kupoli. Istovremeno, bila je pod istragom indijskih vlasti zbog spornih poslovnih veza u Švedskoj.

Britanski tabloidi slavili su tada "konačnu pobedu nad princem tame".

Mendelson se privremeno sklonio od očiju javnosti. Prodao je kuću na Noting Hilu uz veliki profit.

Samo godinu dana kasnije osvaja novi poslanički mandat. Pobeđuje legendarnog vođu rudarskog štrajka Artura Skargila, koji je predstavljao tvrdu socijalističku britansku levicu. U pobedničkom govoru Mendelson je ocenio da su ga svi "potcenili", te da je "borac koji ne odustaje".

Tri godine kasnije naći će se u fotelji evropskog komesara za trgovinu, gde ostaje čak četiri godine – do nove ostavke. Taj položaj bio je Mendelsonu propusnica za globalni milijarderski klub. Iz tog perioda datiraju i njegove prve veze sa osuđenim pedofilom Džefrijem Epstinom.