Trampova diplomatija bez diplomata, Persijski zaliv sve bliži velikom sukobu

Američki predsednik Donald Tramp prisvojio je pravo da donese konačnu odluku o sudbini diplomatskih pokušaja da se reši složeni splet problema naguran u fasciklu iranskog nuklearnog programa.

"Nastavićemo da radimo na tome. Naravno, predsednik zadržava pravo da odredi trenutak kada je diplomatija stigla do prirodnog kraja", rekao je potpredsednik SAD Džej Di Vens.

Gotovo istovremeno, iranski ministar inostranih poslova Abas Arakči preneo je, u Teheranu, ostatku vlade ocene toka pregovora sa Amerikancima, navodeći da će obe strane, narednih dana, na papir baciti svoja viđenja sporazuma.

Koliko Vašington i Teheran veruju u diplomatsko rešenje najbolje, čini se, oslikavaju činjenice da je Pentagon objavio da je nosač aviona "Džerald Ford" na putu ka Persijskom zalivu prošao kroz Gibraltar, te da su Iranci pucajući preko Ormuskog tesnaca testirali nove rakete.

Količina naoružanja koju su obe strane "isterale" iz skladišta, međutim, ne predstavlja pokazatelj da Tramp i ajatolah Ali Hamnei preterano veruju u uspešan ishod pregovora.

U poslednjih mesec dana, Amerikanci su uz granice Irana rasporedili oko 50.000 vojnika, specijalne snage, tridesetak borbenih aviona, nosač aviona, osam raketnih razarača i podmornicu. Izraelci već danima uvežbavaju pilote za akcije daleko van granica te države.

Na putu ka Iranu je i najveći ratni brod na svetu, nosač aviona "Džerald Ford".

Amerikanci, javlja Aksios, spremaju višenedeljni napad na Iran, računajući da bi se režim u Teheranu, najslabiji od revolucije 1979. godine, pod teretom eksplozija, jednostavno mogao urušiti.

U poslednja 24 časa u region je upućeno još 50 borbenih aviona F-35, F-22 i F-16, dok je u američke baze na Bliskom istoku sletelo 150 transportnih letelica natovarenih borbenim sredstvima.

Damad (zet) Tramp, kako glasi iranski nadimak Džareda Kušnera i Vitkof su donekle pomerili granice tradicionalne diplomatije pošto su dosadašnje floskule o ljudskim pravima i demokratiji zamenili obećanjima investicija i trgovine, ali je u iranskom slučaju problem složeniji nego što su očekivali.

Iako je Teheran, navodno, pristao da 408 kilograma obogaćenog uranijuma, sakrivenog tokom 12 dana dugog rata prošlog juna, preda Rusima u zamenu za skidanje sankcija, Izraelci su spisak zahteva proširili i na razvoj balističkih projektila i pomoć Iranaca Hezbolahu u Libanu i jemenskim Hutima.

Istovremeno, vlasti u Teheranu računaju da je odugovlačenje pregovaračkog procesa ključ opstanka posle januarskih protesta u kojima je, prema zvaničnim podacima, ubijeno 3.117 osoba. Opozicija tvrdi da je broj stradalih višestruko veći, te da su Revolucionarna garda i Basidž milicija učesnike protesta ubijali iz streljačkog naoružanja, bombama, noževima i mačetama.

"Nosač aviona je opasna mašina, ali je još moćnije oružje koje može da ga pošalje na dno mora", rekao je ajatolah Ali Hamnei.

Amerikanci će, u narednih nekoliko dana, u neposrednoj blizini Irana imati dva takva broda. Iran je početkom sedmice nakratko zatvorio Ormuski tesnac kako bi ostatku sveta pokazao da je u stanju da ozbiljno poremeti tržište nafte.

Državna iranska televizija Ofogh emitovala je prošle sedmice "listu za odstrel" sedam izraelskih zvaničnika, uključujući premijera Izraela Benjamina Netanjahua, šefa Mosada Davida Bareu, ministra odbrane Izraela Kaca, načelnika generalštaba Ejala Zamira, komandanta vazduhoplovstva Tomera Bara, šefa vojne obaveštajne službe Šlomija Bindera i šefa Operativnog direktorata Icika Koena.

Američki vojni analitičari smatraju da je, u ovom trenutku, program razvoja balističkih projektila mnogo veći problem od nuklearnog programa, pre svega jer su sateliti prethodnih dana snimili prilično intenzivne aktivnosti oko fabrika raketa porušenih u prošlogodišnjim napadima.

Prethodnih nedelja, zabeleženi su i ozbiljni pokreti vojske i Revolucionarne garde, koji su, očekujući moguće američke udare, dobar deo balističkih projektila i lansera dronova preselili na istok zemlje. Tako, bar, tvrde izraelske obaveštajne službe.

Iranski projektili, kako je dokazano tokom prethodnih nekoliko godina, bez problema mogu dobaciti do Izraela i listom svih američkih baza na Bliskom istoku, što je nateralo Pentagon da u Katar, Oman, Jordan i Saudijsku Arabiju uputi dodatne baterije protivazdušnih sistema "patriot", te brojne borbene avione i letelice za prevoz specijalnih jedinica.