Uzbuna u Minhenu – Tramp je razbijač svetskog poretka, Evropa nema rezervni plan

Tačno godinu dana pošto je tada novopostavljeni potpredsednik SAD Džej Di Vens, za minhenskom govornicom, šokirao Zapad predviđajući skori kraj Evrope zbog imigracione politike i gušenja slobode govora, stručnjaci Minhenske konferencije upozorili su da se, od tada, Amerika od kohezione sile pretvorila u rušilački faktor sveta izgrađenog nakon 1945. godine.

"U brojnim zapadnim društvima, u prvi plan izbili su lideri koji destrukciju pretpostavljaju suštinskim promenama... Ironično, predsednik SAD – zemlje koja je više nego bilo koja druga država oblikovala posleratni poredak – sada predstavlja najistaknutijeg razbijača. Kao rezultat toga, posle 80 godina izgradnje, poratni poredak se razgrađuje", navodi se u izveštaju Minhenske konferencije.

Gotovo istovremeno, sličnu ocenu je izneo i francuski predsednik Emanuel Makron, koji je upozorio da bi Evropa, kakvu poznajemo, mogla nestati u narednih pet godina, ukoliko iz uloge posmatrača ne postane učesnik svetskih događaja.

Makron: Ćutanje je uvod u kraj Evrope

"Ako želimo da budemo posmatrači, onda to vodi ka srećnoj pokornosti. Nikome ne smetamo, trudimo se da budemo ljubazni prema Amerikancima, a sa Kinezima nastavljamo kao i pre. Kažem vam, ako ništa ne uradimo, Evropa će biti zbrisana za pet godina", rekao je Makron Zidojče cajtungu.

Oba upozorenja usledila su svega nekoliko dana pred početak Minhenske bezbednosne konferencije, koja se, kao i prošle godine, suočava sa problemima nastalim zbog rata u Ukrajini, haosa na Bliskom istoku i sasvim novim izazovima izazvanim agresivnom politikom Trampove administracije prema Grenlandu.

"Pod Donaldom Trampom, Sjedinjene Države su u najvećoj meri odustale od uloge lidera slobodnog sveta", navodi se u izveštaju Minhenske konferencije, na koji se, odmah, obrušio američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker.

"Ja ne vidim da se svet raspada... Trampova administracija ne pokušava da rasturi NATO, već želi snažniju Evropu", rekao je Vitaker.

"Kada su deca mala, zavisna su od vas, ali na koncu očekujete da porastu i pronađu posao. O tome se radi", objasnio je američki ambasador.

Stručnjaci Minhenske konferencije su, uz izveštaj, priložili i istraživanje javnog mnjenja o jedinstvu Zapada, prema kojem gotovo polovina ispitanika smatra da je ovaj region razjedinjeniji nego što je bio pre deset godina, pri čemu je vera u jedinstvo najmanja u Americi i Kanadi.

Ključni američki saveznici u posleratnoj eri, poput Kanade, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, smatraju da je Trampova politika loša po njihove države, što varira od 77 odsto protivnika pristupa Bele kuće u Kanadi, do 54 odsto u Britaniji.

Ipak, ništa bez Amerike

Ali velika većina ispitanika u tim državama smatra da se nijedna veća svetska kriza, uključujući ratove i globalno zagrevanje, ne može rešiti bez snažnog angažmana Vašingtona.

Zapadni analitičari smatraju da je Tramp zanemario neke od ključnih principa na kojima je bio zasnovan svet od Drugog svetskog rata naovamo, uključujući teritorijalni integritet i pretnje upotrebe sile protiv drugih država.

Čini se da postoji ozbiljan broj država čiji se zvaničnici ne bi složili sa ovakvim stavovima stručnjaka Minhenske konferencije, dok u samoj Americi postoje ozbiljne strepnje da će na predstojećim izborima demokrate uspeti da zaustave trend koji je Tramp pokrenuo.

Kritičari Donalda Trampa, ali i Minhenske konferencije, smatraju da stavovi američkog predsednika ne treba da predstavljaju nikakvo iznenađenje, jer je ključne pravce nove politike najavio još tokom inauguracionog govora januara prošle godine.

Sve je bilo jasno od prvog dana

"Moj nedavni izbor predstavlja mandat da u potpunosti i totalno preokrenem užasnu izdaju i sve ostale brojne izdaje i ljudima povratim veru, bogatstvo, demokratiju i na koncu slobodu. Od ovog trenutka, silazna putanja SAD je okončana", rekao je Tramp pre nego što je ušao u Belu kuću.

Najvažniji eksponenti Trampove spoljne politike, poput državnog sekretara Marka Rubija, odmah zatim su upozorili da je posleratni svetski poredak "ne samo prevaziđen već i uperen protiv Amerike".

"Još jednom, pozvani smo da iz haosa stvorimo slobodni svet i to neće biti lako", rekao je Rubio.

Nova američka politika je, u početku, smatrana anomalijom koju će već naredna administracija na neki način "ispeglati", pa u budućnosti neće predstavljati preterano veliki problem.

Stvari su se dramatično promenile kada je, početkom decembra, objavljena nova nacionalna strategija SAD kojom je Evropa upozorena da joj preti civilizacijski pad ako ne promeni svoju dosadašnju politiku.

Praćena najavama zauzimanja Grenlanda "milom ili silom", ova strategija je navela evropske prestonice da pod znak pitanja dovedu dobre namere Amerike, mada se svega nekolicina lidera osmelila da to javno kaže.

"Vlade u Evropi ali i širom sveta počele su polako da shvataju da nada ne predstavlja valjanu strategiju. Ukoliko nastave da budu nemi posmatrači, mogle bi se naći u milosti politike velike sile i ne bi trebalo da budu iznenađene ukoliko se rasprši poredak koji su toliko tetošile", navodi se u izveštaju Minhenske konferencije.

Već u petak, stavove o stanju Trampovog novog sveta ukrstiće francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc sa državnim sekretarom Markom Rubiom. Odmah zatim, Rubio putuje u Mađarsku i Slovačku, čiji su lideri novi miljenici američke spoljne politike.