Iran - Obogaćivanje uranijuma u ime "Alaha, milostivog, samilosnog"; Amerika tvrdi da je Teheran "na korak" od atomske bombe

"U ime Alaha, milostivog, samilosnog", uzviknuo je ajatolah Ali Hamnei na godišnjicu Islamske revolucije, podižući dlanove ka nebu zahvaljujući Bogu za pobedu koju je 1979. godine podario narodu Irana.

"Tada smo se spasili od stranog mešanja... Danas, iranska je nacija naterala na uzmicanje sve one koju su pohlepu usmerili ka islamskom Iranu i Islamskoj republici", rekao je Hamnei, hrabreći naciju duboko uzdrmanu nedavnim protestima u kojima je stradalo najmanje 3.000 ljudi, ekonomskim nedaćama i pretnjom novom intervencijom SAD i Izraela.

Poruka iranskog verskog lidera, usledila je svega dan pošto je Hamnei, po prvi put za 37 godina, propustio da prisustvuje Danu ratnog vazduhoplovstva, što je u Iranu, ali i na Zapadu podstaklo talas spekulacija o njegovom zdravstvenom stanju.

"Snaga naroda više zavisi od volje i čvrstine naroda nego od aviona i projektila... Očaj neprijatelja proizvod je vašeg jedinstva... Na ovaj dan, uz Božju volju udvostručićemo slavu iranskog naroda i prinuditi ostale zemlje, vlade i moćnike da se predaju i ponizno stanu pred iranski narod", rekao je Hamnei.

Ustupci, manevri i skriveni uranijum

Govor iranskog verskog lidera vremenski se podudario sa ozbiljnim pokretima vojske i Revolucionarne garde, koji su, očekujući moguće američke udare, dobar deo balističkih projektila i lansera dronova preselili na istok zemlje. Tako, bar, tvrde izraelske obaveštajne službe.

Gotovo istovremeno, šef iranskog nuklearnog programa, Mohamad Eslami nagovestio je da bi Teheran mogao da se odrekne visoko obogaćenog uranijuma i sporni materijal pošalje u Rusiju u zamenu za ukidanje sankcija koje je međunarodna zajednica, proteklih decenija, uvodila vlastima u Teheranu.

Eslamijeva izjava prvi je nagoveštaj da bi Teheran, koji se prethodno žestoko opirao ovakvoj ideji, mogao da odustane od procesa obogaćivanja uranijuma do mere potrebne za izradu nuklearnog oružja.

Zapadni izvori tvrde da Iran i posle američkih napada, u junu prošle godine, na raspolaganju ima 408 kilograma ovakvog uranijuma, skrivenog "negde oko oko Isfahana".

"Iran nikada nije tajio da je taj materijal sakriven", rekao je šef Međunarodne agencije za nuklearnu energiju, Rafael Marijano Grosi krajem juna prošle godine.

Iranski nuklearni program, uništen ili u fazi obnove

Na satelitskim snimcima nuklearnog centra Fordo, koje je kompanija Maksar tehlolodžis objavila nekoliko dana pred početak bombardovanja, vidi se 16 kamiona parkiranih tik uz ulaze u ovaj objekat. Nije jasno, ipak, da li je tom prilikom bilo šta izneto iz podzemnih bunkera.

Iako je američki predsednik Donald Tramp, neposredno posle ovih napada, objavio da je iranski nuklearni program uništen, dobar deo američkih obaveštajaca je pod veliki znak pitanja stavio uspeh napad bombardera B-2 na komplekse Fordo, Ishafan i Natanz.

Američki ministar odbrane Pit Hegset je tada, optužio medije da su izveštaj objavili kako bi "učinili da predsednik SAD, uprkos veličanstvenom uspehu, bude prikazan u lošem svetlu". Od tog trenutka, u Vašingtonu postoji samo jedna verzija ishoda bombardovanja - Trampova.

Trampova administracija je iransku ponudu da uranijum otpremi u Rusiju protumačila kao "očajnički pokušaj" Teherana da isposluje diplomatski kraj najnovije epizode u 47 godina dugoj istoriji sukoba dve države, pa su se ključni američki pregovarači u ovom procesu, Stiv Vitkof i Džared Kušner, krajem vikenda obreli na nosaču aviona "Abraham Linkoln" prekomandovanom iz Južnog kineskog u Arapsko more kao dodatni pritisak na iranske lidere.

Kuda plovi "Abraham Linkoln"

Pre nego što su poleteli, Amerikanci su o namerama obavestili Irance, kako ovi potonji štrapaciranje po palubi ratnog broda ne bi shvatili kao provokaciju u jeku diplomatskih napora da se novi rat, nekako, zaustavi.

"Abraham Linkoln" je, pre desetak dana, bio u zoni u kojoj je bez problema mogao da napadne ciljeve u Iranu, ali je "uzmakao" u okolinu ostrva Sokorta kod Jemena, nekih 1.400 kilometara od Irana.

Strateško uzmicanje usledilo je pošto je kineska kompanija "MizarVision" objavila seriju snimaka na kojima se vidi raspored američkih snaga na Bliskom istoku, uključujući borbene avione i raketne sisteme.

Kinezi su snimili i piste baze "Dijego Garsija" u Indijskom okeanu iz kojih su, tokom američkih napada u junu prošle godine, poleteli bombarderi B-2 i 13 tona teškim bombama GBU-57 razneli dobar deo duboko ukopanih objekata iranskog nuklearnog programa. Na novim snimcima, međutim, na pisti ove baze vidi se samo par transportnih aviona.

Od tog trenutka, i Amerikanci su objavili seriju satelitskih snimaka, uključujući radove na oštećenim nuklearnim postrojenjima u Iranu, ali i fotografije brojnih borbenih aviona i dronova "riper" u bazama u Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Kataru i Omanu.

Previše oružja da bi izbio mir

Uz brojne avione, Amerikanci u regionu imaju 12 ratnih brodova, uključujući "Abraham Linkoln" i osam razarača koji nose krstareće projektile "tomahavk". Izraelci tvrde da su spremni da podnesu svoj deo tereta u eventualnoj budućoj akciji protiv Iranaca.

Lavovski deo pritiska na Iran potiče od obaveštajnih procena da je, zbog složenih okolnosti, uticaj vlasti Islamske republike na najnižem nivou u prethodnih 47 godina. Zemlju je ozbiljno uzdrmala ekonomska kriza, veliki gradovi su pogođeni nedostatkom vode, dok ni situacija sa snabdevanjem energentima nije mnogo bolja.

Takvo stanje podstaklo je masovne demonstracije, pa su vlasti prvo isključile internet u čitavoj zemlji i odmah zatim poslali Revolucionarnu gardi u Basidž miliciju da se obračuna sa učesnicima protesta. Zvanično, stradalo je 3.117 ljudi, ali opozicija tvrdi da je broj ubijenih bar dvostruko veći.

Po prvi put, u Iranu su gorele džamije i vladine kancelarije, što je zapadne planere navelo na zaključak da bi novi talas bombardovanja izazvao unutrašnju pobunu i zadao konačan udarac ajatolahu Aliju Hamneiju.

Da li će i kada Amerikanci zaista napasti Iran na najbolji je način opisao Donald Tramp, rekavši da je bi "Teheran u narednih mesec dana mogao da se dokopa nuklearnog naoružanja".

Najžešći protivnici Irana u SAD ove reči ponavljaju još skoro 20 godina, jer je još administracija Džordža Buša Mlađeg – u zanosu posle napada na Avganistan i Irak – označila 1.100 ciljeva u Iranu, povezanih sa Revolucionarnom gardom i nuklearnim programom.

Te 2006. godine želja ove uticajne grupe unutar Republikanske stranke da napadne Iran bila je tolika da je tada vremešni, a sada pokojni, Džon Mekejn na jednom od partijskih skupova pesmu Bič bojsa „Barbara En” prepevao u „Bombardujmo Iran”.

Od tog trenutka, pretnja bombardovanjem Irana sastavni je deo retorike svih administracija koje su usledile, a Donald Tramp je u januaru 2019. dve države doveo na ivicu rata pošto je naredio da se projektilima ispaljenim iz drona ubije komandant Revolucionarne garde Kasem Solejmani.