Trampova prva godina uzdrmala Ameriku i ostatak sveta – kako da se Srbija postavi u naredne tri godine

Donald Tramp je za prvih godinu dana drugog predsedničkog mandata uspeo da uzdrma svet, ali i da produbi unutrašnje podele u Sjedinjenim Američkim Državama toliko da se čak govori da je ta zemlja na ivici novog građanskog rata.

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stevan Nedeljković smatra da su tvrdnje o izbijanju građanskog rata preterane i da se prave analogije sa 1861. godinom, ali da su današnje okolnosti drugačije od tadašnjih i na unutrašnjem planu i globalno.

"SAD nisu tada bile sila globalne odgovornosti, kao što jesu danas. Ali, ono što jeste tačno da mi imamo jedan dubok nivo podela u SAD koji se proteže od pitanja migracija, koje danas jeste najaktuelnije, pa do uloge institucija u SAD, nivoa demokratije, nivoa vladavine prava, što nije bio slučaj poslednjih decenija. Druge teme takođe, zdravstvene nege, ekonomije, pitanje abortusa, to sve jesu goruće podele u SAD koje se manifestuju kroz dve dominantne političke partije – Republikansku i Demokratsku", naveo je Nedeljković za RTS.

Ocenio je da nivo političke podele urušava institucije i demokratsku kulturu SAD, a na pitanje da li su SAD bliže građanskom ratu danas nego pre 10 godina, Nedeljković je rekao da jesu bliže tome, ali dovoljno daleko.

"Tramp nije tvorac većine problema, već njihov simptom"

Naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Mladen Lišanin istakao je da danas lakše može da zamisli građanske nemire širokih razmera u SAD nego što je to mogao pre manje od 10 godina.

"Onaj 6. januar je već pomerio granice u izvesnom smislu u tom kontekstu. Ono što se sada dešava u Minesoti ih još dodatno pomera, a to je zapravo sve izraz jednog višedecenijskog kuvanja raznih identitetskih, političkih, socijalnih i drugih problema u Americi, čiji je jedan od izraza na kraju krajeva i sam Donald Tramp kao predsednik Amerike. On nije arhitekta ni tvorac većine ovih problema, već samo njihov, u izvesnom smislu, simptom i katalizator, ali to ne znači da, kao što pre 10 godina nismo mogli da zamislimo jednu vrstu socijalnih i političkih razvoja i unutar Amerike i globalno, tako nam za dve, tri ili četiri godine nešto što nam danas deluje nezamislivo neće delovati potpuno realno", naveo je Lišanin.

Ocenio je da, po svoj prilici, neće biti građanskog rata širom SAD, ali da neke vrste ozbiljnijih i dubljih socijalnih sukoba koji prerastaju u fizičke sukobe može da zamisli, kao i da se to već vidi u Minesoti.

"Najnovije ankete pokazuju da većina glasača ne odobrava aktuelnu imigracionu politiku"

Istraživač organizacije "Novi treći put" Dragoslav Rašeta rekao je da je Tramp shvatio da postoji stepen političke odgovornosti u jednoj i drugoj partiji i da vidi kako se neke odluke pokazuju kao nepopularne.

"Tramp je planirao da uzme Sent Poli i Mineapolis kao pokaznu vežbu kako će da izvrši masovnu deporataciju imigranata i na isti način da počne da zahuktava svoju kampanju za međuizbore, ali i da sprema što bolju poziciju za njegovog potencijalnog naslednika", naveo je Rašeta.

Istakao je da su najnovije ankete pokazale da više od 60 odsto glasača ne odobrava ono što Tramp radi po pitanju imigracione politike, pre svega što je došlo do smrti dvoje američkih državljana, ali i zbog ponašanja agenata službe ICE.

"Videli smo da postoji veliki stepen nezadovoljstva i kod republikanaca unutar njihovog glavnog kokusa u Senatu i da je otišlo predaleko i da je veoma teško braniti tradicionalna republikanska ubeđenja u ovakvom razvoju događaja", istakao je Rašeta.

Kako treba da izgledaju odnosi Beograda i Vašingtona u naredne tri godine

Govoreći o srpsko-američkim odnosima, Rašeta je rekao da nisu toliko nepredvidljivi i da su Amerikanci pokazali da je njihov cilj na Zapadnom Balkanu izbacivanje ruskog uticaja u energetici.

"Srbija treba da iskoristi tu pomoć koja stiže i diverzifikuje svoj gasni portfolio i energetski portfolio što bi je približilo Evropskoj uniji", naveo je Rašeta uz ocenu da se evropski i američki put u slučaju Srbije ne razlikuju mnogo.

Mladen Lišanin je istakao da Srbija mora na strateški promišljeniji i kompetentniji način vodi svoju spoljnu politiku, uključujući i kadrove u zemlji i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

"Uključujući i probleme koje poslednjih godina evidentno imamo sa diplomatskim predstavljanjem u SAD-u. Ne bez krivice Trampove administracije, a vezano za način na koji je tim odnosima upravljano tokom Trampovog prvog mandata, stičem utisak da u Beogradu postoji jedna zabluda da je dovoljno zbližiti se i združiti se sa određenim ljudima iz predsednikovog okruženja i da će neki problemi nestati sami od sebe. Kao što vidimo na primeru NIS-a, na ovom debaklu sa Generalštabom i na brojnim drugim stvarima to očigledno nije dovoljno", rekao je Lišanin.

Dodao je da misli da, bez jedne vrste introspekcije i ozbiljnijeg promišljanja mesta Srbije u globalnim odnosima i bilateralnih odnosa sa SAD, nema koraka napred.

Stevan Nedeljković je istakao da pošto vremeplov ne postoji i ne možemo da se vratimo unazad i ispravimo brljotine koje su pravljene u odnosu prema SAD, savet je da se izvrši reset i vrati na postulate i odnose prema SAD koje je Srbija imala 2020. i 2021. godine.

"To je ne da se usredsredi samo na pojedince, ono što je pretpostavka da su ključni ljudi u Trampovom okruženju, a rekao bih da to nisu ključni ljudi. Ključni ljudi su Suzi Vajld, Den Skavino, Stiven Miler i drugi do kojih Srbija očigledno nije uspela da dopre. I druga stvar, da se diverzifikuje pažnja. Kao što vidimo, spoljna politika Srbije trpi snažne udarce u Kongresu, pa bi mogli da se usmerimo ponovo, kažem da smo to uspešno radili 2020, 2021. i 2022. godine i na Kongres i na tink-tenkove i na konsultantske kuće, a ne samo na lobističke kuće za koje verujemo da mogu da nam donesu Eldorado", istakao je Nedeljković.

Emisiju "Takovska 10" u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.