Skrivena agenda ili novi Paks Amerikana – šta je Trampov Odbor za mir
Da li je svet dobio novi instrument za mir ili novu konkurenciju Ujedinjenim nacijama? Odbor za mir, lansiran u Davosu, otvara pitanja legitimiteta, pravila i odgovornosti: ko odlučuje, po kojem mandatu i u čije ime. Šta piše u povelji, a šta ostaje između redova i gde je u svemu tome Pojas Gaze?
Donald Tramp je još u prvom mandatu Ujedinjene nacije video kao klub u kom se ljudi okupljaju da se ispričaju i dobro provedu. Zato je ponudio alternativu – Odbor za mir, na čijem je čelu lično i neograničeno, kao jedini sa pravom veta. Članstvo je oročio na tri godine, osim ako na račun legne milijarda dolara – kao garancija stalnog učešća.
"To je predsednik mira", rekao je državni sekretar Rubio, pošto je u Davosu potpisana Povelja nove međunarodne organizacije sa ambicijom da uspostavi mir u svetu – samo nekoliko nedelja posle otmice venecuelanskog predsednika, ali i nakon američkog bombardovanja Irana, intervencije u Nigeriji i usred bure oko akvizicije Grenlanda. Može li forum skrojen po meri Donalda Trampa da ponudi korisnu alternativu Ujedinjenim nacijama?
Radmila Nakarada, profesorka studija mira na Fakultetu političkih nauka, smatra da ne postoje garancije da će cilj tog tela biti mir i nenasilno rešavanje konflikata.
"Daleko od toga da ovo telo i on sam garantuju da će mir i razumevanje uzroka konflikta i traženje nenasilnih rešenja biti njegov cilj. On će to rešavati bilo kojim sredstvima, sva sredstva su u igri, i oko Grenlanda u nekoj budućoj krizi“, ističe Nakarada.
Pukotine se već pojavile
Odbor za mir već proizvodi pukotine – Španija i Francuska odbile su učešće zbog sumnje na podrivanje UN, dok je kanadski premijer Mark Karni, posle spora oko uplate za "stalno članstvo", čak uklonjen sa liste pozvanih.
Miloš Vukelić, naučni saradnik na Fakultetu političkih nauka, upozorava da postoji potpuna pravna neizvesnost u vezi sa obavezama država koje ulaze u takav mehanizam.
"Kod Povelje UN znamo šta u njoj stoji i znamo na šta se države obavezuju, znamo kad i ko ima pravo veta, da se ta povelja može menjati pravnim sredstvima, a ovde vlada potpuna nesigurnost. Ono što je sigurno jeste da, ako većina sila prihvati da učestvuje u Odboru za mir, potpuno će se skrajnuti UN i Savet bezbednosti. To će biti još jedan izgovor Donaldu Trampu da kaže da je to nefunkcionalna institucija, da nema potrebe da je više finansiramo", navodi Vukelić.
Koji je pravni temelj Odbora za mir
Pravno uporište Odbora za mir mnogo je uži okvir. Jedini međunarodno priznati mandat zasniva se na Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 2803, koja se odnosi na rekonstrukciju Gaze. Oročen je do kraja 2027. godine, uz obavezu periodičnih izveštaja Savetu bezbednosti.
Marina Kostić Šulejić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu podseća da se Trampova inicijativa formalno ne tretira kao jednostrana akcija.
"Pri čemu Rusija i Kina nisu bile protiv te rezolucije, bile su uzdržane. Treba imati u vidu da se ta Trampova inicijativa ne bi smatrala unilateralnom akcijom ili nametanjem rešenja", kaže Kostić Šulejić.
Stav EU i Rusije
Većina članica Evropske unije postupa oprezno – saradnja je moguća samo ako se mandat suzi na Pojas Gaze.
I ruski predsednik poručio je da jedna od zamrznutih ruskih milijardi može da bude usmerena kao pomoć Palestincima.
Palestinci u fokusu, koja je prava agenda
Gaza ostaje u fokusu, bar na papiru – demilitarizacija Hamasa, prelazna uprava i obnova.
Trampov zet Džared Kušner u Davosu je predstavio investicioni okvir, plan vredan desetine milijardi dolara, uz slike "nove Gaze". U Izvršni odbor Tramp je, pored Kušnera, postavio i američkog državnog sekretara i predsednika Svetske banke – ukratko, uticajni političko-korporativni svet.
Radmila Nakarada upozorava da se iza formalnih ciljeva može kriti drugačija agenda.
"Jedan tihi projekat kod nekih, a kod nekih vrlo artikulisan, jeste da se što veći broj Palestinaca iseli iz Gaze. Paralelno teče izuzetna humanitarna katastrofa – pored dejstava izraelskih snaga, 500 ljudi je ubijeno otkako je primirje postignuto, a istovremeno ih ubijaju i oružje i hladnoća i nedostatak humanitarne pomoći", ističe Nakarada.
Odbor za mir, kreiran kao mehanizam za brže odluke tamo gde UN nisu efikasne, ocenjuje se kao pokušaj institucionalizacije transakcione diplomatije, u kojoj su moć, novac i lojalnost jače karte od međunarodnog prava.
