Atentator na bivšeg japanskog premijera Abea osuđen na doživotnu robiju

Okružni sud u japanskom gradu Nara osudio je atentatora na bivšeg premijera Šinza Abea na kaznu doživotnog zatvora, javljaju mediji u toj dalekoistočnoj zemlji.

Šinzo Abe nalazio se na kormilu zemlje u periodu od 2006. do 2007. i ponovo od kraja 2012. do septembra 2020. godine. On je predsednik vlade koji je na toj funkciji proveo najviše vremena u istoriji posleratne japanske demokratije.

Sada četrdesetpetogodišnji Tecuja Jamagami, bivši pripadnik japanske mornarice, 8. jula 2022. godine ubio je Abea iz improvizovanog vatrenog oružja kućne izrade tokom govora koji je ovaj držao na ulici u Nari u znak podrške tamošnjem kandidatu svoje Liberalno-demokratske partije (LDP).

Na suđenju u pitanje nije dolazila činjenica da je Jamagami počinilac atentata, jer je on sam to priznao i tokom izvršenja bio uhvaćen okom kamere, te odmah posle izvršenja uhapšen na licu mesta. Pitanje je samo bilo to da li će sudije i porota prihvatiti zahtev tužioca da se on, zbog ubistva i nelegalnog posedovanja vatrenog oružja, kazni doživotnom robijom, ili će biti prihvaćen predlog odbrane da mu se dodeli 20 godina zatvora.

Motiv – lična porodična tragedija

Nakon prvog šoka koji je usledio odmah po izvršenju atentata, japanska javnost je vremenom razvila određeno saosećanje za atentatora, koji je u dobroj meri bio motivisan ličnom porodičnom tragedijom. Naime, otac počinioca je izvršio samoubistvo kada je on imao nepune četiri godine, nakon čega je njegova majka ostala sama sa troje dece.

Osećajući se nezaštićenom i usamljenom, ona je prišla religioznom kultu južnokorejskog porekla Unifikaciona crkva, koji ju je onda vremenom ubedio da svu imovinu koja je nasledila od supruga donira crkvi. To je porodicu bacilo u duboko siromaštvo i doprinelo samoubistvu brata počinioca koji se lečio od kancera.

Za materijalno težak život i tragičnu smrt svog brata atentator Jamagami je okrivio Unfikacionu crkvu, a kada je primetio da ona kroz donacije i volonterski rad tokom političkih kampanji podržava Abeovu (vladajuću) LDP, počeo je da gaji mržnju i prema samom Abeu i partiji u celini, što ga je navelo na zločin.

Ipak, sudije i porota u Nari, čini se, nisu uzeli sve to, kao ni animozitet javnosti prema eksploatatorskom odnosu pomenute religiozne grupe prema japanskim vernicima, kao olakšavajuće okolnosti, pa je Jamagamiju dodeljena strožija od dve kazne.

Treba, međutim, reći da u Japanu postoji i smrtna kazna i da je moguće da je tužilaštvo, kada je odustalo od traženja te najteže kazne, na neki način izašlo u susret sentimentima građanstva i priznalo da postoje određene olakšavajuće okolnosti za teški zločin koji je Jamagami počinio.

Počinilac ima pravo žalbe, tako da presuda još uvek nije pravosnažna.