Meloni i Takaiči za palicom lovca-bombardera budućnosti

Kako je Japan važan kad je premijerka Italije Đorđa Meloni odlučila da u njemu provede ne samo svoj 49. rođendan (15. januar), već i Svetski dan (italijanskog nacionalnog jela) pice – 17. januar!

Šalu na stranu, japanski mediji povodom posete plavokose evropske političarke, čini se, s više interesovanja javljaju o njenom rođendanu i tome kako ona i domaćin, premijerka Japana Sanae Takaiči jedna drugu oslovljavaju po imenu nego o politici – ovo drugo je u Zemlji izlazećeg sunca vest jer se u japanskoj kulturi i relativno bliske kolege najčešće oslovljavaju po prezimenu, dok su ime i nadimci rezervisani isključivo za partnere, članove porodice i najintimnije prijatelje.

Ono što, međutim, više interesuje profesionalne političare i analitičare je koji je domet japansko-italijanske vojne saradnje o kojoj su dve konzervativne liderke (obe prve žene u istoriji na čelu države koju predstavljaju) razgovarale u Tokiju 16. januara.

Japan i Italija su, naime, zajedno sa Velikom Britanijom, u decembru 2023. formalno ušli u projekat konstruisanja lovca šeste generacije, koji još uvek postoji samo na papiru i oko kojeg je proteklih meseci, čini se, bilo dosta natezanja u smislu gde i u kojoj meri će se vršiti proizvodnja i ispitivanje.

Jedan od kamena spoticanja, javili su pojedini mediji, je i to da li u projekat uključiti moćne finansijere poput Saudijske Arabije, čemu se, navodno, protivi Japan, koji se još uvek pridržava principa da naoružanje u čijoj proizvodnji učestvuje ne treba da bude isporučivano državama koje su umešane u ratne sukobe – strahovanje dolazi otud što je Rijad u ne tako dalekoj prošlosti intervenisao u susednom Jemenu i s njim povremeno ima oružane čarke.

Takođe, prošle godine italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto je izašao u javnost sa optužbom da Britanci nisu voljni da sa svojim japanskim i italijanskim partnerima podele određene tehnološke tajne, što čini da se ovi osećaju kao drugorazredni učesnici programa razvoja letelice i usporava njegovo sprovođenje.

Britansko-italijansko-japanski avion šeste generacije

Budući borbeni avion, koji bi trebalo da ima izuzetno moćan radar, stelt karakteristike i služi kao komandna stanica za navođenje bespilotnih letelica i rojeva dronova, zvanično nosi oznaku "GCAP (Globalni borbeni vazduhoplovni program"), a u Britaniji, gde je sedište projekta, je popularno poznat kao "tempest" ("bura").

Na njemu zajedno rade britanski gigant "BAE sistems", italijanski konglomerat "Leonardo" i stub japanske vojne industrije "Micubiši teška industrija".

U dalekoistočnoj carevini on bi trebalo da zameni starije aparate "Micubiši F-2", koji su zapravo japanska verzija američke letelice "F-16". "F-2", kojih ih u službi ima oko 90 komada, su proizvođeni od 1995. do 2011. godine, a novi aparati iz projekta "GCAP", po prvobitnom planu, bi trebalo da uđu u masovnu proizvodnju do 2035. i u naoružanje najkasnije do 2040. godine.

Interesantno je da Japan želi novi (sopstveni) borbeni avion iako je već poručio i primio najveći deo od čak 147 komada američkih lovaca-bombardera pete generacije "F-35 lajtning." Ovo ne samo zbog problema sa pouzdanošću tog aviona kompanije "Lokid-Martin", već i zbog toga što Amerikanci mušterijama nameću ograničenja u vezi modifikacija na letelicama i ne dozvoljavaju njihovo održavanje bez dozvole iz Pentagona.

U Italiji, koja takođe poseduje stelt letelicu "F-35", "tempest" bi trebalo da odmeni za održavanje i korišćenje vrlo skupe "jurofajtere (tajfune)", koji polako zastarevaju.

Azijski mediji pišu da je zajednički projekat proizvodnje borbenog aviona nove generacije na kojem rade Japan, Italija i Ujedinjeno kraljevstvo upravo dobio novi podstrek jer je sličan poduhvat Nemačke, Francuske i Španije pod nazivom "FCAS" ("Budući vazdušni borbeni sistem") doživeo fijasko zbog neslaganja Berlina i Pariza o tome koliki deo proizvodnje bi trebalo da bude u kojoj zemlji.

To ne samo što znači da će "tempest" imati šire potencijalno tržište u Evropi, već i otvara mogućnost da se neka od tri zemlje koje su ostale bez planiranog borbenog aviona u budućnosti priključi Japancima, Italijanima i Britancima u njegovom razvoju.

Smisao i rezultati posete Meloni Tokiju

Liderke dve zemlje u japanskoj prestonici su dogovorile podizanje bilateralne saradnje na nivo "posebnog strateškog partnerstva" i razgovarale o načinima za obezbeđivanje stabilnog i sigurnog snabdevanja retkim zemljanim elementima u uslovima kada Peking dominira njihovom eksploatacijom i preradom.

Đorđa Meloni i njena delegacija su sa domaćinima postigli dogovor o uzajamnom snabdevanju prirodnim tečnim gasom u vanrednim situacijama, kao i o formiranju zajedničkog tela koje će sprovoditi saradnju u vezi tehnologija za osvajanje svemira, što se pre svega odnosi na rad na razvoju satelita i uklanjanju otpada iz Zemljine orbite.

Dve strane su se saglasile i da unaprede kooperaciju u oblasti poluprovodnika i veštačke inteligencije i izrazile interes za ulaganje u Afriku.

Šefica desničarske partije "Braća Italije" je prisustvovala i radu biznis foruma koji je okupio privrednike dve zemlje zainteresovane za poslovanje u onoj drugoj.

Deo smisla posete Meloni Tokiju leži i u obeležavanju godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa između njene zemlje i Japana - od međusobnog priznanja dve države proteklo je 160 leta.

Quo vadis Italia?

Prošle godine na snagu je stupio vojni sporazum Tokija i Rima o međusobnom pružanju logističke podrške u opremi, gorivu i municiji. Borbeni avioni i vojni brodovi dve zemlje još su od ranije vršili zajedničke vežbe u morima uz japansku i kinesku obalu.

Na primer, u 2024. godini štab japanske mornarice u gradu Jokosuki na ulazu u Tokijski zaliv posetio je italijanski nosač aviona "Kavur". Godinu dana ranije u dalekoistočnu carevinu je doletelo deset aviona italijanskog ratnog vazduhoplovstva na zajedničku vežbu.

Sve te vojne aktivnosti međusobno geografski vrlo udaljenih zemalja Japana i Italije deo su šire strategije obuzdavanja Kine koju predvodi i svojim saveznicima diktira Vašington.

Naime, od druge polovine prvog Trampovog mandata u morima uz istočnu obalu azijskog kontinenta, koja u najvećem delu pripada Kini, ali i Severnoj Koreji i Rusiji, na zahtev SAD, sve su prisutniji vojni efektivi evropskih članica NATO-a. Toj rizičnoj geopolitičkoj igri, čini se, svesrdno se pridružila i Italija.

Vojno angažovanje na Dalekom istoku, može se reći, podiže prestiž i međunarodni značaj Rima, a vojnotehnološka saradnja sa Japanom njemu je nesumnjivo korisna u pogledu sticanja novih znanja i diversifikacije sopstvene vojne industrije.

Ipak, ostaje pitanje koliko Italija, koja je, u dobroj meri pod pritiskom drugih članica "G-7", 2023. istupila iz kineske inicijative "Pojas i put", tim angažovanjem sebi šteti kada su u pitanju odnosi sa realno najvećom ekonomijom sveta Kinom.