Smrtna kazna za Božje neprijatelje – Iran između pobune i osvete

Desetak muškaraca, koji su rukama prekrili lica, poređano je radi slikanja ispred jednog od iranskih zatvora nakon akcije snaga bezbednosti u kojoj je uhapšeno stotinjak osoba, optuženih da su predvodili demonstracije protiv režima ajatolaha Alija Hamneija i tražili dramatične političke promene u toj državi.

Tokom ispitivanja, javlja državna televizija, priznali su planiranje akcija nakon kojih bi vlasti Islamske republike bile optužene za ubijanje mladih, kao i stvaranje klime sveopšte nestabilnosti kako bi sproveli političke ciljeve.

Vešanje u teheranskom zatvoru i masovna hapšenja usledila su nakon što su, početkom nedelje, trgovci iz Velikog bazara pokrenuli protest zbog čitavog niza ekonomskih nedaća, uključujući ogromnu inflaciju, nedostatak vode i energenata i sve više cene namirnica.

Trgovcima su se, ubrzo pridružili studenti i hiljade građana, koji su se u nekoliko desetina mesta sukobljavali sa policijom, paravojnom formacijom Basidž i pripadnicima Revolucionarne garde, često uzvikujući "smrt tiraninu".

Činjenica da su protesti počeli u Velikom bazaru je izazvala nemire u redovima vrhovnih iranskih lidera, s obzirom na to da su baš sa tog mesta pokrenuti procesi koji su doveli do prethodnih promena vlasti u Iranu - svrgavanje Mohameda Mosadeha 1953. godine i šaha Reze Pahlavija 1979. godine.

Osim pokliča protiv ajatolaha Hamneija, demonstranti su zapalili najmanje jednu sudnicu, nekoliko džamija, banaka i prodavnica, a na nekoliko mesta goreli su i primerci Kurana.

Smrtna kazna za neprijatelje Božje

Odmah zatim, državni tužilac Mohamad Movahedi Azad je upozorio demonstrante da će, ukoliko protesti budu nastavljeni, biti "proglašeni neprijateljima Boga" - prestup zbog kojeg je propisana smrtna kazna.

"Kada osoba postane plaćenik i služi stranim gospodarima, islamska nacija ga odbaci", objasnio je Ali Hamnei, navodeći da će ujedinjeni Iran prevladati sve teškoće i napade neprijatelja.

Savetnik vrhovnog verskog lidera, Ali Laridžani je demonstrante nazvao "kvazi-teroristima", optužujući strane sile da su iz ruku trgovaca "otele" protest i usmerile ga ka kasarnama vojske i policijskim stanicama.

Iako nema nikakve dileme da za šest dana sukoba snaga bezbednosti i demonstranata na obe strane ima stradalih, stvarni broj je nemoguće utvrditi, jer su vlasti pre dva dana isključile internet i telefonske veze.

Prema iranskim medijima, ubijeno je najmanje osam pripadnika snaga bezbednosti, dok je 270 ranjeno. Hjuman rajts voč je objavio da je ubijeno 65 demonstranata, dok je uhapšeno više od 2.000 učesnika protesta.

"Vojska, pod komandom vrhovnog komandanta, i u saradnji sa ostalim oružanim formacijama, istovremeno motri pokrete neprijatelja u regionu i obavezuje se da će zaštititi nacionalne interese, stratešku infrastrukturu i javne objekte", navela je iranska agencija Tasnim.

Nekoliko iranskih medijskih kuća javilo je, u subotu da se situacija u zemlji, posle talasa nemira, smirila, najavljujući da će u ponedeljak, u Teheranu, biti održan veliki skup podrške vlastima i ajatolahu Hamneiju.

Zašto su Iranci nezadovoljni?

Glavni razlog nove pobune u Iranu su ekonomski problemi, jer je od juna iranski rijal izgubio 60 odsto vrednosti u odnosu na američki dolar, što je izazvalo lavinu problema, pa su cene hrane skočile oko 70 odsto, a država je pogođena ozbiljnom nestašicom goriva i energenata.

"Zvanično priznajemo proteste, čujemo njihove glasove i znamo da potiču od prirodnog pritiska koji nastaje od problema sa kojima se svakodnevno suočavaju", rekao je ranije ove sedmice predsednik Masud Pezeškijan.

Gotovo istovremeno, ministarstvo bezbednosti objavilo je da je uhapšeno pet osoba navodno povezanih sa monarhističkim grupama iz Sjedinjenih Država i još dvojica sa vezama sa grupama koje funkcionišu u Evropi.

Monarhističke grupe, kako ih nazivaju iranski zvaničnici, mahom čine potomci izgnanika režima šaha Reze Pahlavija, koji je zbačen 1979. tokom Islamske revolucije.

Povratak monarhije?

"Stvarate istoriju koja će biti ispisana hrabrošću, solidarnošću i odlučnošću naroda da povrati kontrolu nad zemljom... Ostanite ujedinjeni i usredsređeni i pobeda će biti naša", rekao je princ Reza Pahlavi, sin odavno zbačenog šaha i jedan od pretendenata na mesto budućeg lidera Irana.

Pahlavijevo vaskrsenje iz zaborava, delimično, proizvod je činjenice da su demonstranti po ulicama Irana vikali "džavid šah", ili "živeo šah", što je, kako se čini, odmah razbudilo njegove političke ambicije

Politički uticaj sina poslednjeg iranskog šaha, međutim, predmet je ozbiljnih rasprava među zapadnim političarima - od tvrdnji da nema nikakvu podršku unutar Irana, do procene da su Iranci toliko ogorčeni načinom na koji verski lideri vode državu, da smatraju da bi i obnavljanje monarhije bilo bolje rešenje.

Paralelno sa protestima, nekoliko iranskih državnih institucija našlo se na meti hakera, pa je Teheran za takve akcije odmah optužio organizaciju Mudžahedin e-Kalk - nekadašnje saborce islamskih revolucionara, koji su posle sukoba sa ajatolahom Homeinijem od sigurne smrti osamdesetih godina prošlog veka sklonjeni u Albaniju.

Organizacija Mudžahedin e-Kalk je formirana sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kao deo studentskog otpora vlastima kasnije svrgnutog šaha Reze Pahlavija.

Osuđeni na život u egzilu, jer ih vlasti u Iranu terete za smrt 12.000 ljudi, pripadnici MEK-a su posle neslavne epizode u Iraku utočište potražili u Albaniji. Okolina Drača postala je dom za 3.000 Iranaca, pošto su uzastopne albanske vlade smatrale da bi takav potez dodatno ojačao pozicije Tirane u Vašingtonu.

Iranskim studentima, očekivano, podršku je pružio i predsednik SAD Donald Tramp najavljujući da će "spasiti" demonstrante ukoliko vlasti u Teheranu nastave da ih ubijaju.